Fudbal nikada nije praštao kukavicama, pa neće ni sada

Bledi, uplašeni, načisto pogubljeni, lica okrenutih podu. Za to vreme jedan čovek stoji pored aut linije, bodri ih aplauzima, a ni sam ne veruje da će se sve dobro završiti. Ovo je scena koja se ponavlja iznova, svaki put kada Arsenal primi gol.

Nije to više ni pitanje toga da li će Mančester siti uspeti da stigne i prestigne Arsenal u trci za trofej Premijer lige ili hoće li neko zaustaviti Tobdžije u Ligi šampiona. Potpuno je nebitno. Arteta se “istetovirao“ i sada će to morati da nosi na sebi do kraja života. Možeš ti da promeniš filozofiju fudbala koju gajiš, ali ljudi nikada neće zaboraviti kako si im se predstavio na početku.

Ako Arsenal postane šampion Engleske ili Evrope, biće to na kukavički način, a ako ostane bez trofeja, biće to plod kukavičluka. I tačka.

Imao je Španac beskonačno mnogo prilika da gleda i zapisuje ono što rade ljudi sa kojima teži da se meri, a pre svih njegov veliki guru i sunarodnik Gvardiola koji mu iz godine u godinu daje šansu, a ovaj ne zna da je iskoristi. Nažalost, debelo kasni sa tom školom i pitanje je da li će je ikada završiti.

Sezonama je sedeo pored Pepa i gledao kako uzima titulu za titulom u Premijer ligi. Nije bilo moguće da se desi “biti ili ne biti“ utakmica, a da Gvardiolin Siti na kraju „ne bude“.

Izvlačili su se Građani iz raznih situacija, nekoliko puta je to bilo baš preko leđa Arsenala u direktnim okršajima za titulu, a niko nikada nije pomislio da je Gvardiola imao sreće više nego pameti.

U raznim mečevima gde se Siti “čupao“ video se smisao. Do izražaja su dolazili neki alternativni heroji, a to je sve bio plod sposobnosti bivšeg trenera Bajerna i Barselone da u najnapetijim situacijama pronađe zaobilazni put, koliko god on bio duži.

Zato je Ilkaj Gundogan u sezoni 2021/22 zajedno sa Rodrijem napravio senzacionalan preokret protiv Aston Vile u poslednjem kolu i sprečio Liverpul da osvoji titulu. Zato je pomenuti Rodri taj koji je Sitiju doneo titulu prvaka Evrope kada niko drugi to nije mogao. Nije to bio Erling Haland, jer previše jednostavno deluje taj put, znao je Gvardiola da će on biti blokiran.

Zato je i nekadašnji kapiten Vensan Kompani u sezoni 2018/19 postigao čuvenu golčinu protiv Lestera kojom je održao Siti na prvom mestu u borbi za titulu. Bila je to sezona u kojoj su Građani u poslednjih 14 kola ostvarili svih 14 pobeda, znajući da će ih samo jedan kiks ostaviti bez titule.

Bezbroj je situacija u kojima je ekipa Sitija pokazala ne samo karakter, već i da barata preširokim asortimanom oružja kojima može da naudi protivniku.

Upravo su te dve stvari ono što nedostaje Arteti i njegovom Arsenalu. Konstantno pucanje pod pritiskom koje proizilazi iz nemogućnosti da se pronađe adekvatno oružje. Izgleda da Baskijac nije shvatio ozbiljnost Premijer lige i da šabloni nisu nešto što prolazi na Ostrvu.

Odato mu je priznanje za to što je sa svojim pomoćnicima osmislio specijale iz prekida koji su postali zaštitni znak Arsenala, ali su se oni na kraju ispostavili kao kontraproduktivni, pošto se prevelikim oslanjanjem na njih ekipa sa Emirata unazadila u svim ostalim segmentima igre.

Evidentan je bio ovaj problem u meču u kom je Arsenal na svom stadionu poražen od Bornmuta, ekipe koja je kao stvorena da raskrinka sve Artetine kukavičke namere. Nije Mikel pridao značaja ni tome što je na isti način prošle sezone protiv istog protivnika i zvanično ostao bez titule.

Ono što smo u subotu gledali na Emiratima bilo je tragično. Jedina šansa koju je Arsenal stvorio zapravo je bio penal koji je realizovao Đokereš. Pored toga, delovalo je da domaći navijači nisu imali jedan razlog da odlepe zadnjice sa svojih sedišta.

Bila je to sramotna utakmica za ekipu od koje bi se moglo napraviti kvalitetno finale Lige šampiona, samo kada bi se njeni igrači međusobno podelili na treningu. I naravno, kada bi na jednoj strani bio recimo Gvardiola, a na drugoj recimo bilo ko osim Artete.

Predstojećeg vikenda sastaće se upravo Mančester siti i Arsenal i biće to meč koji će verovatno odlučiti šampiona Premijer lige, a zbog svega navedenog, naravno da će sve osim rutinske pobede Građana biti čudo.

Siti je Arsenalu već ukrao jedan trofej pošto je bio bolji u finalu Liga kupa, a Tobdžije su eliminisane i u FA kupu od drugoligaša Sautemptona, potpuno neočekivano, u četvrtfinalu. Umesto za sva četiri, kako su mnogi najavljivali, Arteti i njegovim igračima preostalo je da se bore za dva (ujedno i najvažnija) trofeja.

Iz trenutnog ugla deluje da je najrealnije da ne osvoje ni jedan, dok bi jedan bio premija, a oba naučna fantastika.

I da, sve vreme pričamo o “onom” Sitiju, veštačkoj nemilosrdnoj tvorevini u koju su Arapi upumpali milijarde, kojoj svi žele da ostane bez svakog trofeja ikada.

E, pa Mikele, čestitamo, uspeo si svima onima koji žive za fudbal da isti taj Siti napraviš simpatičnim naspram tvog Arsenala, čije je osvajanje titule trebalo da predstavlja pobedu “romantike” nad takvom mašinerijom.