Najnoviji primer takve prakse viđen je pre dva dana, kada je uprava vicešampiona Srbije prodala mladog crnogorskog napadača Andreja Kostića (19) u Milan za svega četiri miliona evra. Ovakav epilog daleko je od očekivanog, s obzirom na to da je otkupna klauzula iznosila čak 20 miliona. Ipak, zbog pritiska roka za UEFA monitoring i potrebe da se hitno obezbedi oko 2,5 miliona evra za izmirenje dugovanja, klub je bio primoran na kompromis.
Odluka je iznenadila pojedine i unutar samog rukovodstva pa je, prema saznanjima našeg portala i potpredsednik Partizana zadužen za sportska pitanja Predrag Mijatović (57) za nju saznao tek putem medija.
Loše poslovanje postalo praksa
Ovo, međutim, nije jedini slučaj. Finansijski problemi su kroz istoriju često primoravali Partizan na poteze koji su kasnije ocenjeni kao izuzetno štetni. Kao najdrastičniji primer i dalje se izdvaja transfer Andrije Živkovića, realizovan u vreme uprave Dragana Đurića.
Tada je čak 75% ekonomskih prava na jednog od najtalentovanijih igrača Evrope prodato investicionom fondu povezanom sa fudbalskim menadžerom Pinijem Zahavijem, dok je klubu ostalo svega 25%. Umesto zarade, Partizan je na kraju pretrpeo i finansijski gubitak zbog penala i sudskih troškova.
Andrija Živković Profimedia
Sličnu sudbinu imao je i Dušan Vlahović, koji je tada kao jedan od najvećih talenata svoje generacije prodat za izuzetno malu sumu u odnosu na njegovu kasniju tržišnu vrednost. U trenutku transfera, najmlađi debitant, najmlađi strelac u istoriji kluba i najmlađi učesnik večitog derbija imao je samo 16 godina.
Klub ga je prodao Fiorentini za svega 1,5 miliona evra dok još nije bio afirmisan na seniorskom nivou, pravdajući tu odluku teškom finansijskom situacijom. Nekoliko godina kasnije, ta razlika u ceni postala je drastična, pošto je Fiorentina u januaru 2022. godine rođenog Beograđanina prodala Juventusu za osnovno obeštećenje između 70 i 80 miliona evra.
Jedan od najilustrativnijih primera lošeg poslovanja je i transfer Matije Nastasića u Fiorentinu. Talentovani štoper nikada nije dobio priliku u prvom timu Partizana, već je prodat dok je bio na pozajmici, uz složene i netransparentne finansijske aranžmane, zbog kojih klub nije ostvario značajnu dobit. Partizan čak nije imao značajnije udele od te preprodaje, jer su prava bila podeljena između kluba i agenata. Kasnije su se u javnosti pojavile informacije da su crno-beli od transfera zapravo dobili još manju sumu, jer su određeni delovi novca išli direktno na račune ofšor kompanija povezane sa posrednicima.
Matija Nastasić Profimedia
Sličan scenario viđen je i kod Saše Lukića, koji je 2016. godine prodat Torino za 1,5 miliona evra. Tu je i bivši kapiten Svetozar Marković, procenjen na tri miliona evra, koji je prodat za upola manji iznos u Viktorija Plzenj.
U sličnom kontekstu može se pomenuti i odlazak Sameda Baždara, nekada velikog projekta kluba. Iako je njegova tržišna vrednost bila procenjena na četiri miliona evra, napustio je srpskog vicešampiona i prešao u Saragosu za svega 1,5 miliona.
Samed Baždar Starsportphoto
Vredi pomenuti i nekada prvog napadača tima Mateusa Saldanju. Brazilski fudbaler od kojeg se očekivala višemilionska zarada prodat je Ferencvarošu za tri miliona evra, uz procenat od narednog transfera, iako je njegova tržišna vrednost bila znatno viša.
Svi ovi primeri jasno oslikavaju dugogodišnji problem poslovanja kluba iz Humske. Finansijska nestabilnost često je diktirala odluke koje su, iz današnje perspektive, skupo koštale Partizan – a nema sumnje da će tako ostati i u bliskoj budućnosti.
