BERLIN sve jače pritiska Vašington da dozvoli proizvodnju američkog oružja na nemačkom tlu u velikim količinama, nastojeći da popuni vojne praznine u Evropi. Osim ovog, koaliciona vlada demohrišćana i socijaldemokrata sa kancelarom Fridrihom Mercom na čelu, ima još jedan razlog, a to je da američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je poručio da “Evropljani moraju da se brane sami”, pruži motiv da ipak ostane uključen u odbranu Starog kontinenta.
Foto: Tanjug/Michael Kappeler/dpa via AP
Kako navodi “Fajnenšel tajms”, nemački zvaničnici traže od svojih američkih kolega da se dogovore o sporazumu o koprodukciji pre samita NATO, koji se iduće sedmice održava u Ankari. Berlin predvodi evropske napore za pripremu memoranduma o razumevanju i ugovora za zajedničku proizvodnju i kupovinu i očekuje parafiranje na tom samitu.
Nemački trud, deo je šireg napora evropskih država da maksimalno angažuju svoje kapacitete odbrambene industrije, ali i da ih, istovremeno, iskoriste za stabilizaciju problematičnih odnosa sa Vašingtonom. Razgovori o “konceptima zajedničke proizvodnje” između predstavnika nemačke i američke industrije, uveliko su u toku, rekao je sagovornik, čiji identitet ostaje poznat “Fajnenšel tajmsu”.
Američke kompanije u odbrambenoj industriji, bore se sa velikim zaostacima u porudžbinama i uskim grlima u ključnim komponentama, kao što su motori na čvrsto gorivo. Glavni cilj Berlina je da popuni praznine u odvraćanju koje bi Vašington mogao da ostavi, dok preispituje svoju posvećenost Alijansi i premešta vojna sredstva u Indo-Pacifik i na zapadnu hemisferu.
– Razgovori su obuhvatili sve što bi pomoglo i jednoj i drugoj zemlji da ojačaju odbrambene kapacitete, uključujući koprodukciju raketa dugog dometa “tomahavk” i najnaprednijeg oblika raketa koje koriste sistemi protivvazdušne odbrane “Patriot”, poznate kao PAC-3 – kaže ovaj upućeni sagovornik FT.
Sredinom minule nedelje, Merc i njegov ministar odbrane Boris Pistorijus, potvrdili su da su se pregovori vodili u tom pravcu.
“Crna kutija”
ČLAN Odbora za odbranu Bundestaga Bastijan Ernst, kaže da je veliki pristalica nemačko-američkog odnosa, ali da je ova ideja nerealna.
– Ne verujem da će nam Amerikanci dozvoliti da pogledamo u njihovu “crnu kutiju” sa intelektualnom svojinom i osetljivom tehnologijom – skeptičan je Ernst. – Bilo koja tehnologija koju želimo da steknemo da bismo popunili praznine u kapacitetima, previše je osetljiva da bi nam je dali.
– Tesno sarađujemo sa američkom odbrambenom industrijom i želimo da nastavimo – rekao je Pistorijus. – Postoje sistemi koje tek razvijamo, ili ih nemamo ni u začetku, a potrebni su nam u narednih pet do deset godina. Pošto su američki proizvodni kapaciteti ograničeni i hitno ih je potrebno proširiti, veoma smo zainteresovani za izgradnju određenih sistema, ili delova u Nemačkoj.
Već postoje partnerstva između američkih i nemačkih odbrambenih kompanija. “Rajnmetal” proizvodi trupove za lovce F-35 kompanije “Lokid Martin”, a novi pogon MBDA-Rejtion za proizvodnju raketa PAK-2 i GEM-T Patriot, treba da startuje u drugoj polovini godine. Nemački zvaničnici tvrde da velika industrijska baza zemlje, uključujući automobilski sektor koji se bori sa žestokom konkurencijom iz Kine, znači da bi produbljivanje saradnje ponudilo obostrano korisno rešenje.
Izgradnja kritičnog američkog oružja u najvećoj ekonomiji EU pomogla bi Vašingtonu da se izbori sa problemima kapaciteta koje je produbio rat u Iranu i omogućilo zemljama poput Nemačke da brže dobiju oružje dok se užurbano naoružavaju, kao odgovor na rat u Ukrajini i navodno pogoršavanje globalne bezbednosne situacije. Ali, svaka odluka o proizvodnji osetljive američke tehnologije van SAD, zahteva saglasnost Vašingtona.
Merc: Nema protivrečnosti
ZA Fridriha Merca, nema protivurečnosti između pokreta za koprodukciju i evropskih napora da postanu manje zavisni od SAD.
– Naravno da želimo da postanemo nezavisniji – rekao je. – Ali, nastavićemo da tražimo saradnju sa Amerikancima gde god je to u našem interesu. I obrnuto, ako Amerikanci traže saradnju sa nama, mi ćemo, prirodno, prihvatiti ponudu.
Evropski zvaničnici se zato nadaju da će iskoristiti samit u Ankari da nadograde ono što vide kao konstruktivniju fazu u transatlantskim odnosima, posle sastanka G7 u Evijanu, gde se činilo da se Tramp okreće u korist Ukrajine. Nemačka vlada razmatra sa domaćom filijalom vodećeg evropskog proizvođača raketa MBDA saradnju sa kompanijom “Rejteon” koja sklapa rakete “tomahavk”. Osoba, upoznata sa planovima, ističe da raketa ima domet veći od 2.000 kilometara. Dve kompanije već dele višegodišnje partnerstvo, ali nisu vodile direktne razgovore o raketama “tomahavk”, rekla je ta osoba. MBDA je odbila da komentariše.
Mercovu koaliciju posebno je uznemirila odluka Pentagona da odustane od planiranog razmeštanja bataljona opremljenog kopnenim sistemima “tomahavk” u Nemačkoj. Plan iz vremena administracije Džozefa Bajdena, zamišljen je kao odgovor NATO na to što je Moskva u Kalinjingradu, ruskoj eksklavi koja se nalazi u dometu udara na Berlin, rasporedila krstareće rakete i borbene avione. Od tada, Nemačka je istraživala načine da obezbedi “tomahavke”, uključujući i obnavljanje jednogodišnjeg zahteva za kupovinu raketa. Vladin zvaničnik potvrdio je da su razgovori o prodaji u toku. Berlin takođe razmatra ukrajinsku krstareću raketu “flamingo” i druge opcije.
– Hitno nam je potrebno ono što “tomahavk” može da uradi da bismo odbranili evropski kontinent – rekao je Tomas Revekamp, predsednik Odbora za odbranu u Bundestagu. – Ako Amerikanci neće da ih stacioniraju i ne budu isporučili, moramo pronaći nove načine.
