Biosfera Ukrajine se neprestano degradira usled noosfere ruskog predsednika Vladimira Putina, njegovog otrovanog unutrašnjeg uma, i Rusija za to mora da plat, piše Volters Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu, u analizi za Cepa.org.
Pojmove biosfera i noosfera razvijao je tokom 1920-ih i 1930-ih rusko-ukrajinski geohemičar Volodimir Vernadski (1863-1945), u saradnji sa francuskim jezuitom Tejarom de Šardenom i filozofom i matematičarem Sorbone, Eduarom Lerua.
Dok su dvojica Francuza pokušavala da ujedine nauku i veru, Vernadski je tražio materijalistička objašnjenja biosfere – života koji je video kako pulsira kroz i iznad Zemljine kore – kao i ljudskog razuma i kreativnosti, odnosno noosfere, koja oblikuje biosferu i istovremeno je njome oblikovana.
Noosfera (od grčke reči noos – um) obuhvata svu ljudsku svest, znanje i tehnologiju koje proističu iz biosfere i stupaju s njom u interakciju.
Ona predstavlja trenutak u kojem čovečanstvo postaje geološka sila – superorganizam u kojem inteligencija, ideje, kultura i informacije stvaraju novu dimenziju planetarne evolucije. Ishodi tog procesa mogu biti i pozitivni i negativni.
Vernadskijev otac Ivan rođen je u Kijevu 1821. godine, a umro je u Sankt Peterburgu 1884. Kao i njegov sin, studirao je i radio u Rusiji i Ukrajini, a od 1868. do 1876. bio je direktor harkovske filijale Državne banke.
Volodimir je veliki deo mladosti proveo u Harkivu i sa 15 godina zapisao je u svom dnevniku: „Ukrajinci su strašno potlačeni, potpuno je zabranjeno štampanje knjiga na mom maternjem jeziku“.
Nakon studija, predavanja i istraživačkog rada na ruskim univerzitetima, Vernadski je posle boljševičke revolucije 1918. godine osnovao Ukrajinsku akademiju nauka i Nacionalnu biblioteku.
De Šarden i Vernadski su se nadali da ljudsko mišljenje i delovanje neće nanositi štetu biosferi, već će jačati njenu vitalnost.
Putinov rat protiv Ukrajine, međutim, u potpunosti je poništio svaku nadu da bi noosfera Kremlja mogla da unapredi zajedničku biosferu.
Ekološka šteta izazvana ratom u Ukrajini je ogromna. Vojna vozila i eksplozije narušavaju kvalitet vazduha i povećavaju oslobađanje postojanih organskih zagađivača, poput polihlorovanih bifenila, u atmosferu.
Eksplozivna municija – od ručnih bombi do teške artiljerije – proizvodi takozvanu „bombturbaciju“, odnosno stvaranje kratera i poremećaje zemljišta koji utiču na vazduh, vodu i tlo.
Sve to je dovelo do ogromnih emisija ugljenika, gubitka biodiverziteta i kontaminacije toksinima, pri čemu bi oporavak mogao da traje decenijama i da izazove dugoročne zdravstvene rizike. Ključni uticaji uključuju rasprostranjeno zagađenje zemljišta, uništavanje jedinstvenih ekosistema i poremećaj vitalnih ekoloških procesa, poput apsorpcije ugljenika.
Trećina bogatog, crnog, plodnog zemljišta Ukrajine, poznatog kao černozem, kao i milioni hektara šuma, mogli bi posle rata postati neupotrebljivi.
Uništenje brane Kahovka, najveće u Ukrajini, koje je Moskva izvršila u junu 2023. godine, predstavlja poučan primer dugoročnih ekoloških i zdravstvenih posledica. Njeno razaranje predstavljalo je ekocid i verovatno izazvalo najgoru ekološku katastrofu u Evropi od Černobilja 1986. godine.
Posledica su bile katastrofalne poplave koje su potopile hiljade hektara zemljišta, odnele desetine ljudskih života i raselile na hiljade ljudi. Takođe je onemogućen normalan pristup pijaćoj vodi i sistemima za navodnjavanje, a mnoge domaće životinje, kućni ljubimci i divljač su se utopili.
Zaštićena prirodna staništa su uništena, a oko 150 tona toksičnih industrijskih maziva oslobođeno je zajedno sa zagađivačima iz kanalizacionih jama, benzinskih pumpi i skladišta agrohemikalija i pesticida, da ne pominjemo pomerene mine.
Ovi zagađivači su se nizvodno Duniprom (Dnjeprom) slili u Crno more, zapljusnuvši obale šest zemalja, uključujući Rumuniju, Bugarsku i samu Rusiju.
Uništenje Kahovke takođe je ugrozilo nuklearnu elektranu Zaporožje, jer je brana bila glavni izvor vode za hlađenje.
Opasnost u Černobilju nikada nije nestala. Nakon eksplozije 1986. godine, sovjetske vlasti su izgradile sarkofag iznad nuklearnog reaktora. Međutim, sarkofag je imao životni vek od samo 30 godina, što je stvorilo potrebu za zaštitnim omotačem koji bi sprečio curenje radioaktivnog materijala najmanje 100 godina.
Početkom 2025. godine, ruski dron je oštetio krov tog zaštitnog omotača, zbog čega je on izgubio svoju primarnu funkciju zadržavanja. Privremene popravke su izvršene, ali je za potpunu obnovu potrebna međunarodna podrška.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) navodi da su popravke neophodne kako bi se zaustavilo „dalje propadanje“ nuklearnog skloništa i obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost.
IAEA je takođe pregledala električne trafostanice povezane sa nuklearnom bezbednošću i proglasila ih „neophodnim za obezbeđivanje električne energije koja je svim nuklearnim elektranama potrebna za hlađenje reaktora i druge bezbednosne sisteme“.
To ipak nije sprečilo Rusiju da poveća broj i razornu moć svojih napada na civilne i vojne ciljeve.
Teško je novčano proceniti štetu nanetu biosferi Ukrajine, delom zato što niko ne zna koliko će borbe još trajati niti kako će se različite vrste štete međusobno preplitati.
Ako se, na primer, smanji populacija ptica, kako će to uticati na prinose od kojih zavise mnoge zemlje u razvoju?
Koliko će vremena biti potrebno da se očiste zagađeni vazduh, zemljište i voda? Ukupan račun samo za ekološku štetu lako bi mogao dostići bilion dolara, gotovo polovinu ruskog BDP-a, a tome bi trebalo dodati još dva biliona dolara potrebna za nadoknadu gubitka ljudskih života, kao i zgrada i infrastrukture.
Kao što je Irak bio obavezan da plati 52,4 milijarde dolara za štetu koju je naneo Kuvajtu, tako bi i ruski prihodi od nafte mogli da finansiraju reparacije. Ipak, mirovni planovi za Ukrajinu o kojima se raspravljalo krajem 2025. godine nagrađuju agresora i oduzimaju pravdu žrtvi, jer ne predviđaju nikakvu obavezu niti kaznu za ratne zločine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
