ALARM IZ VLADE – ĐERDAP NA SAMO 20 ODSTO SNAGE Ministarka uputila hitan apel građanima: Štedite struju!

MINISTARKA za rudarstvo i energetiku Dubravka Đedović Handanović izjavila je jutros da je zbog niskog vodostaja Dunava proizvodnja električne energije u hidrocentrali Đerdap 1 na 20 odsto kapaciteta, dodajući da su svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni tome da se prebrodi situacija sa sušom, i apelovala je na građane da racionalno koriste električnu energiju.

– Situacija ostaje izazovna kada je vodostaj Dunava u pitanju. Međutim, mi smo već ceo maj, jun i jul videli najnižu proizvodnju na hidroelektranama u Đerdapu od kada je ona puštena u rad, što svakako nije dobra vest. Đerdap 1 je na 20 odsto proizvodnje, Đerdap 2 na 30 odsto. Dotoci su najniži, odnosno 1.500 kubika u sekundi; bili su na tom nivou 2003, poslednji put pre toga 1985. To sve govori o jednoj vanrednoj situaciji koja apsolutno mora da se prati i da ostanu svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni da prebrodimo ovaj izazovan sušan period, ali i velike vrućine – rekla je Đedović Handanović.

Sa druge strane, dodaje ona, situacija na hidroelektranama na Drini je nešto bolja – dotoci su ispod proseka, ali su iznad biološkog minimuma.

– Pokazalo se koliko je bilo važno da se završi rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja je gotova na proleće ove godine i koja može onda da pumpa vodu u onim momentima kada su cene niske, odnosno u solarnim satima, a da se koristi proizvodnja električne energije u onim momentima, pre svega jutarnjim satima i večernjim satima, kada je potrošnja najveća. Akumulacije su veoma visoke, na 75 odsto, što je zadovoljavajuće, i držaćemo ih na tako visokom nivou za nepredviđene situacije i za ne daj Bože kada bude bilo neophodno – rekla je minstarka za RTS.

Na pitanje kakva je sitacija sa hlađenjem termoelektrane Kostolac, ona je navela da je situacija stabilna, s tim što ste je neophodna određena visina Dunava da bi mogle da se hlade termoelektrane na zadovoljavajućem nivou, pa su morale snage određenih blokova da se spuste za trećinu u prethodnom periodu.

– Što se tiče vode za hlađenje na Savi, nije problem i ne ugrožava proizvodnju u TENT-u. Međutim, ono što jeste izazov, to je kvalitet uglja koji nije zadovoljavajući i on onda utiče na količinu proizvedene električne energije, ali to se prevazilazi određenim nivoom uglja iz uvoza, koji je veće kalorijske vrednosti. Uglja na deponijama ima dovoljno, i one se pune svakim danom, 1.820.000 tona u ovom momentu. Cilj je da pređu i 2.000.000 tona pre početka zimske sezone, da bi upravo imali dodatnu sigurnost za periode koji su izazovni – rekla je Đedović Handanović.

Na pitanje kakva je situacija u regionu, ona je odgovorila da je veoma izazovna, pre svega zbog neophodne visine vodostaja Dunava za hlađenje nuklearnih elektrana, te je u Mađarskoj nuklearna elektrana Pakš već smanjena na 50 odsto kapaciteta i verovatno će morati i da bude isključena.

– U Rumuniji takođe jedan reaktor ne radi, drugi radi sa smanjenom snagom. U Bugarskoj takođe, verovatno će, ako se ovakva nastavi situacija, morati da isključe bar dve jedinice. I u tom smislu, to sve stvara pritisak, pre svega na dostupnu količinu električne energije, a onda i na cene električne energije koje treba da se, od zemalja koje imaju izazove, obezbede na tržištu – rekla je ministarka.

Dodala je da je tropski talas doneo i veliku potrošnju u Srbiji i da ona dostiže i 100 do 105 gigavat-sati dnevno, dok, primera radi, zimi trošimo oko 110 ili 115 u momentima kada je najhladnija zima i kada je najveća potrošnja.

– Apelujem na građane da se racionalno ponašaju, da racionalno koriste električnu energiju, i da jednostavno svi pokušamo da doprinesemo da prevaziđemo ovaj sušni i tropski period što je lakše moguće. Najbitnije je nabaviti energiju, i u tom smislu, i dodatne količine uglja, i dodatne količine mazuta, ali i nedostajuće količine električne energije, da se nabave unapred i po predvidivim cenama. Naravno, to stvara i određene finansijske pritiske, ali ostajemo da nadgledamo tu situaciju i da apsolutno svi zaposleni u ovom sektoru zaista daju svoj doprinos, i da ne sme doći do bilo kakvih iskakanja ili ispadanja – rekla je Đedović Handanović.

Na pitanje kakva je situacija sa kompanijom NIS, odgovorila je da je teška situacija, ali da dodatno produženje licence od mesec dana jeste olakšavajuća okolnost.

– Olakšavajuća je okolnost zato što će NIS moći da, pre svega, kupi dodatni tanker sirove nafte i da dopremi barem 140.000 tona sirove nafte do rafinerije u Pančevu tokom meseca avgusta i to omogućava da rafinerija radi negde u proseku 11.000 tona dnevno, da prerađuje 330.000 tona mesečno, što nam je mnogo bitno u ovom momentu, jer se oslanjamo velikom merom za zadovoljenje potrošnje i potražnje upravo iz rafinerije u Pančevu, jer je uvoz takođe otežan zbog niskog vodostaja Dunava, te barže ne mogu da prođu onim tempom i kapacitetom kao što je to uobičajeno, pa i uvoz naftnih derivata, na koji se takođe oslanjamo, ugrožen je, odnosno smanjen – rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je rafinerija u Pančevu značajan izvor snabdevanja tržišta, međutim, dugoročno rešenje ostaje izazov u tom smislu da se pregovori između ruskih vlasnika i mađarskog MOL-a završe i da dođe do završetka te transakcije.

– Predsednik Vučić je najavio i razgovore sa predsednikom Putinom i mađarskim premijerom; naravno, uvek postoji politička dimenzija svake ovakve velike transakcije. Mi želimo, i uradili smo sve, pre svega da zaštitimo naše interese i da omogućimo da do dogovora dođe. Da li će do njega doći, ostaje da vidimo; za nas je jedino prihvatljivo održivo i dugoročno rešenje – zaključila je Đedović Handanović.

(Tanjug)

BONUS VIDEO:

Izlaganje premijera Macuta u Skupštini Srbije