Predstavnici Stranke slobode i pravde (SSP) i Srbija centar (SRCE) predali su u Skupštini Srbije predlog zakona kojim se bi se državi Srbiji omogućilo da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije. Oni su poručili da Srbija “ne sme biti taoc ničijih interesa, ni Vučića ni režima u Moskvi” i poručili da ukoliko se sadašnji predsednik boji da povuče ovakav potez za očuvanje interesa države, da se oni ne boje.
“U rukama držim Zakon o utvrđivanju javnog i opšteg interesa za uvođenje nadzornog organa u Naftnoj industriji Srbije i suspenziji prava vlasništva akcioanra Gasprom Njeft i PJSC Inteliigence. Kao i uvek uradili smo ono što smo obećali. I Zdravko Ponoš i ja smo jasno rekli da ako Aleksandar Vučić ne sme da predloži Zakon o preuzimanju NIS-a od strane države, mi ćemo to uraditi. I uradili smo” izjavio je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas danas na konfrenciji za medije na kom je predstavio Zakon o NIS-u koji su predložile zajedno Stranke slobode i pravde i stranka Srbija centar Srce.
Đilas je, kako prenosi SSP u saopštenju, podsetio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima ustavnu obavezu da štiti interese Srbije i njenih građana.
„Ne interese Rusije i posebno ne reẓ̌ima u Rusiji. Vučićev reẓ̌im koji je odustao od puta Srbije ka Evropskoj uniji, ĉija je spoljna politika doẓ̌ivela debakl na svim poljima, sada pokazuje da ne sme da donese jedinu moguću odluku o Naftnoj industriji Srbije. Ne sme da uradi niŝta zbog straha od režima u Moskvi i to je posledica njihovih tajnih bezbednosnih, političkih ali i finansijskih dilova koji su sklapani zarad oĉuvanja režima u Srbiji uz uslov da Srbija ostane na marginama, na samom dnu Evrope”, naveo je Đilas.
Ocenio je da Srbija „ne sme biti taoc ničijih interesa, ni Vučića ni režima u Moskvi, bez obzira na istorijske veze dva naroda ili emotivne narative koji se svakodnevno zlopotrebljavaju“.
“Srbija mora imati samostalnu, hrabru i odgovornu politiku. Politiku u kojoj se odluke donose u Beogradu, u interesu Srbije, a ne u Moskvi, naš cilj mora biti da budemo deo Evrope a ne samoizolovana, autokratska i sirotinjska periferija Evrope. Godinu dana smo čekali resenje od predstavnika srpskih vlasti. Nismo ga dobili. Rafinerija je prestala sa radom, NIS će uskoro morati da zatvori benzinske stanice jer nece imati goriva. Problem će imati i privreda, svi prevoznici jer ne postoji način da Srbija uveze količine benzina i dizel goriva. Uz to nam nad glavom stoji opasnost sekundarnih sankcija koje bi paralisale zivot u Srbiji”, istakao je Đilas.
Ponovio je da je jedino rešenje preuzimanje NIS-a od strane države Srbije.
„I to se ovim zakonom postiže jer Gasprom usvajanjem ovog zakona ostaje bez svih prava koje je kao vlasnik imao. Mi ne znamo šta je to što američka strana traži jer imamo samo ono što nam Vučić govori. A znamo koliko taj čovek laže. Zato smo zakonom predvideli formiranje organa sastavljenog od tri čoveka – dva energetska stručnjaka i jednog stručnjaka za privredno pravo – koji će voditi NIS. Slične zakone i uredbe doneli su Rumunija i Bugarska. Ukoliko to ne bude dovoljno predviđena je mogućnost i prodaje ruskog vlasništva u NIS-u na međunarodnom tenderu, kao i mogućnost da država Srbija pod tržišnim uslovima otkupi ruski udeo. Ovaj zakon je danas predat sa potpisima poslanika SSP i SRCE. On je u skupštinskoj proceduri i na predstavnicima većine je da odluče da li će biti uvršten u dnevni red sednice koja se najavljuje za januar. Ako ne bude, to će biti odluka sa nesagledivim posledicama ne samo po energetski sistem već i po stabilnost i funkcionisanje svih segmenata države”, zaključio je Đilas.
Zamenik šefa poslaničke grupe Srbija centar Stefan Janjić izjavio je da ovaj predlog zakona predviđa opšti interes, koji se sastoji u zaštiti energetske stabilnosti države.
„Naš Ustav u članu 58 stav 2 predviđa mogućnost da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti u situacijama kada je to u javnom interesu građana i apsolutno je nesporno da u ovom trenutku postoji takav interes za donošenje ovakvog jednog zakona“, rekao je Janjić na konferenciji za novinare u Skupštini.
On je istakao da jedan član predloženog zakona precizira koje su nadležnosti većinskog sankcionisanog akcionara koje treba da se suspenduju.
„To su pre svega pravo na neposredno raspolaganje dividendom koja se ne oduzima, već se uplaćuje na poseban račun Ministarstva finansija i isplaćuje se po prestanku sankcija, zajedno sa kamatom. Suspenduje se i pravo da se prenosi novac ili odobravaju kredit i zajmovi, kako suspendovanom akcionaru tako i povezanim licima. Suspenduje se i pravo imenovanja i razrešenja organa upravljanja i pravo odlučivanja bez saglasnosti privremenog nadzornog organa“, naveo je Janjić
„Što se tiče ovlašćenja privremenog nadzornog organa, on svakako ne može da raspolaže imovinom ovog društva van redovnih finansijskih tokova. A takođe, vrlo je važno da, što se tiče eventualne prodaje na međunarodnom tenderu, to mora da bude u skladu sa tržišnom vrednošću i mora da bude uz saglasnost Vlade. Naravno, Srbija zadržava pravo preče kupovine. I sve ovo važiće dok važe sankcije u odnosu na suspendovanog akcionara, i onog trenutka kada sankcije prestanu da važe, prestaje da važi i ovaj zakon i prestaje da važi suspenzija ovih prava“, objasnio je Janjić.
