RASKOŠNA DOLMABAHČE PALATA Ona je centar mirovnih pregovora, tu su bili Ukrajinci i Rusi: U njoj je umro Ataturk, a u izgradnju je utrošeno 35 tona zlata

Stroge mere bezbednosti preduzete su uoči razgovora predstavnika Rusije i Ukrajine, sa vojskom koja je raspoređena ispred palate. To su bili prvi direktni pregovori između Rusije i Ukrajine od 2022, a dogovorena je razmena po hiljadu ratnih zarobljenika, uz mogućnost sastanka Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ako se ispune određeni uslovi.

“Turska bi bila idealan domaćin”

Podsetimo, zahvaljujući Turskoj svojevremeno su izvršene razmene zarobljenika između Rusije i Ukrajine i jedno vreme omogućen izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora.

– Kao zemlja koja je jedina nekoliko puta uspela da dovede zaraćene strane za pregovarački sto, Turska može da doprinese mirovnim pregovorima, uključujući ulogom domaćina – naveo je ranije Redžep Tajip Erdogan.

Dan pre direktnih razgovora, ukrajinski predsednik Zelenski došao je u Ankaru kako bi imao sastanak sa turskim kolegom – još jedan znak koliko je važna uloga Turske kao medijatora.

Pozicioniranje Turske kao medijatora

Nije novost da što je Turska predložila Istanbul kao mesto pregovora strana u sukobu u Ukrajini, a prvi put je to bio slučaj 2022. godine. Tada su mirovni pregovori predstavnika Kijeva i Moskve održani 30. marta u čuvenoj Dolmabahče palati.

Upravo je ova palata simbolični dokaz evropeizacije Turske koja je na ovaj način na velika vrata uvela Evropu i evropske vrednosti u, tada već oslabljeno Otomansko carstvo 19. veka.

Iz Topkapi palate u raskošnu Dolmabahče

Ranije su sultan i njegova porodica živeli u palati Topkapi, koja je od srednjeg veka bila dom otomanskim vladarima. Ipak, tom zdanju nedostajalo je savremenog stila u poređenju sa palatama evropskih monarha.

Zbog toga je 31. otomanski vladar Abdulmedžid I odlučio da se sagradi nova moderna palata koja je podignuta u periodu između 1843. godine i 1856. godine. Palata kombinuje stilove baroka, rokokoa i neoklasicizma, a arhitekte su bili jermenski majstori Garabet i Nigogajos Balian.

Fasada palate koja se nalazi tik uz Bosfor duga je 600 metara. Čak je i glavni ulaz u palatu kroz raskošnu Carsku kapiju okrenut prema Bosforskom moreuzu, a nalazi se na evropskoj strani Istanbula.

Ono što je svojom izgradnjom nudila nova palata bili su stil, luksuz i raskoš prekopirani iz Evrope, protkani simbolima i vinjetama otomanske imperije kroz nacrte renesansne i arhitekture neoklasicizma evropskog kontinenta.

Administrativni centar i mesto smrti Ataturka

Vremenom je osim rezidencije ova palata počela sa služi kao glavni administrativni centar Osmanskog carstva od 1856. do 1887, te od 1909. do 1922. godine.

Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne turske države, proveo je poslednje godine u palati zbog narušenog zdravlja. Umro je 10. novembra 1938. u 9.05 ujutru u svojoj spavaćoj sobi u starom delu palate.

Nakon njegove smrti, svi satovi u palati su zaustavljeni i postavljeni na pet minuta posle devet. Sat ispred njegove sobe sada je podešen na tursko vreme, ali sat u sobi u kojoj je umro i dalje pokazuje 9.05.

Najveći bohemski luster na svetu

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi i podseća na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata. Umnogome se tu reflektuje bogata islamska dekoracija koja je doprinela državnom bankrotu 1876.

Luksuzno rešenje enterijera dvorca u velikoj meri prati tradicije ali je manje orijentalno. Upečatljiva je upotreba zlata i beleži se sa navodnih 35 tona. Ceo kompleks palata, paviljona, džamija, fontana i dvorišta je podeljen na četiri dela.

Kako se navodi na sajtu Dolmabahče palate, u glavnoj dvorani visi najveći bohemski kristalni luster na svetu, poklon britanske kraljice Viktorije težak 4.5 tone, sa čak 750 lampi.

Neuspela mirovna rezolucija iz Dolmabahče palate

Tursko-kurdski etnički sukob intenzivno je trajao od završetka Prvog svetskog rata i nakon 47 godina, kraj je sada na vidiku nakon što je Radnička partija Kurdistana (PKK), koja je predvodila oružanu borbu, objavila svoje raspuštanje. Kurdi su se u tom sukobu borili za otcepljenje od Turske i stvaranje svoje države Kurdistana.

Upravo je neusvajanje takozvane mirovne Dolmabahče rezolucije koja je objavljena 28. februara 2015. godine dovelo do nastavka sukoba sa Kurdima. Ta rezolucija obuhvatala je sporazum u deset tačaka o kom su pregovarali predstavnik Kurda, Abdulah Odžalan, i turska država, a kojim je trebalo da se nađe mirno rešenje kurdskog pitanja.

– Promovišući život umesto sukoba, društveno jedinstvo umesto uskih političkih interesa, sporazum iz palate Dolmabahče se zasnivao na daljoj demokratizaciji Turske sa rešenjima koja su ponuđena za vekovne probleme Turske. Sporazum je uveo novi pristup odnosa između države prema građanima i obrnuto – saopštila je tada, početkom 2015. godine Narodna demokratska partija koja je zastupala interese Kurda.

Ovaj sporazum trebalo je da bude kamen temeljac nove turske unutrašnje politike koju bi predvodila Partija pravde i razvoja na čelu sa aktuelnim predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, ali to se nije dogodilo.

Tada i sada na vlasti, Partija pravde i razvoja negirala je postojanje ovog sporazuma, kao i da su obavljeni bilo kakvi mirovni pregovori koji bi mogli dovesti do ovog sporazuma i rešenja sukoba.

Tako je krajem jula 2015. godine, počela nova faza kurdsko-turskog sukoba između različitih kurdskih pobunjeničkih grupa i turske države nakon neuspešnog mirovnog procesa od dve i po godine, čiji je cilj bio rešavanje sukoba koji je trajao od kraja Prvog svetskog rata.

Zašto je bitna uloga Turske i grada na Bosforu

Turska je NATO članica od 1952. godine kada tražila zaštitu pošto ne Staljin zauzeo tursku teritoriju. Danas je turska vojska druga po veličini u NATO alijansi, osigurava jugoistočni bok, a u njoj su smeštene dve glavne avio baze NATO, Indžirlik i Konja.

Uprkos tome, često je na meti kritika jer sarađuje sa Rusijom i “radi na svoju ruku”. Ipak, stručnjaci kažu da su Turska i NATO neodvojivi i potrebni jedno drugom uprkos razlikama.

– Turska je zemlja od neviđenog značaja za alijansu. Turska u NATO-u ima drugu po veličini vojsku nakon Sjedinjenih Država. Oružane snage Turske su jedna od retkih vojski u NATO, koje imaju veliko borbeno iskustvo. Turska takođe postaje sve jači partner kroz vlastite vojno-naučne tehnologije – ocenio je ranije Zaur Gasimov sa Univerziteta u Majncu za “Dojče vele”.