Ako smo mogli da imamo studente 2.0, zašto ne bismo i nastavnike: Da li je realan Vučićev predlog da prosvetare koji su obustavili rad zameni nezaposlenima?

Osnovne i srednje škole se godinama unazad suočavaju sa nedostatkom stručnog kadra u nekim predmetima, a umesto da država reši ovaj problem, sada je odlučila na neposlušne nastavnike zameni novim.

Pošto smanjivanje prvog dela februarske plate prosvetnim radnicima očigledno nije dalo željene rezultate, jer je veliki broj nastavnika nastavio sa potpunom obustavom rada, najnovija pretnja dolazi od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je Vladi predložio da umesto onih koji ne žele da rade, zaposli prosvetare koji su na evidenciji tržišta rada.

– Morate da vidite ako postoje neki ljudi koji trajno ne žele da rade u sistemu prosvete… imate i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje oko 3.500 nastavnika koji čekaju posao. Sagledajte to sve, to ne znači bilo šta preko noći, ali razgovarajte sa nastavnim osobljem, hoće li da rade ili neće da rade. Hoće – hoće, neće – neće. Deca moraju da uče i sistem mora da funkcioniše – posavetovao je Vučić članove Vlade Srbije.

Da prosvetni sistem ne funkcioniše odgovara Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, koja kaže da nijedna prestonička gimnazija ne radi regularno. Na najnoviji predlog za rešavanje postojeće situacije odgovara:

– U redu, neka nas otpuste i zaposle tih 3.500 ljudi, na kraju krajeva oni će zameniti samo deo nastavnika. Moraće da zatvaraju škole jer ne možete imati školu sa profesorima iz četiri predmeta. To nam deluje kao prazna pretnja, a pokazali smo da smo spremni na sve. Mi iz gimnazija i da se sutra vratimo, nama se učenici neće pojaviti na nastavi tako da čak i da zaposle te ljude koji su na tržištu rada, ne znam kome će držati časove. Ovo govorim ispred profesora beogradskih gimnazija, ali ima i stručnih škola koje su u blokadi – ističe Dimitrijević, uz opasku da je „ono što se dogodilo u subotu ponukalo ljude da se pridruže obustavi pre nego da od nje odustanu“.

Dimitrijević iznosi procene da se u više od 400 škola u Srbiji nastava ne odvija regularno.

– Oko 20.000 ljudi je u obustavi, što je zanemarljivo u odnosu na ukupan broj zaposlenih, ali imate kolektive u kojima je 70 ljudi prekinulo da drži nastavu, negde ih je 50, negde svega nekoliko. Preciznih podataka nema, manipuliše se brojkama, ali je sigurno da tamo gde je veći deo kolektiva u obustavi ne možete tu školu da vodite kao da radi. Ne treba nipodaštavati nastavnike koji su u obustavi jer koliko god da ih je, sistem obrazovanja u Srbiji je poremećen, on ne funkcioniše – tvrdi Dimitrijević.

Manjak predavača u školama

Nadležni ne samo da nisu saopštili precizne podatke o broju nastavnika koji trenutno ne drže nastavu, već do danas nisu objavili koliko nastavnika i kojih struka nedostaje. Već godinama se govori da škole muče muku zbog manjka predavača matematike, informatike, fizike, hemije… Deficitarni su i profesori nemačkog jezika, a svih njih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje gotovo da nema.

Podaci NSZ pokazuju da je najviše nezaposlenih učitelja i profesora srpskog jezika i književnosti, kao i nastavnika fizičkog. Ima i geografa, istoričara, kao i profesora jezika i književnosti.

Pune dve godine je prošlo otkako je grupa dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu koji školuju i buduće nastavnike izašla sa setom predloga kako da se zaustavi dalje propadanje domaćeg obrazovnog sistema. Kao prvi korak ka rešavanju krize tražili su da Ministarstvo prosvete uradi analizu po regionima da bi se utvrdilo koliko nastavnika nedostaje po predmetima, kao i kakve su kompetencije kadra u skladu sa pravilnicima o stepenu i vrsti stručne spreme.

– Suština je vrlo jedinostavna: vi treba da završite ozbiljan fakultete da biste išli u školu da radite za mizerne pare. To niko neće. Inicijativa koja je pokrenuta je dosta dobra, dve godine nije bilo nikakve reakcije, a sad se odjednom predlaže da se nastavnici zamene što je kontradiktorno.

Da je htela i da je brinula o nastavničkom kadru država bi se znatno ranije uključila da se reše problemi koju su nasleđeni. Nije samo ova vlast kriva, to traje jako drugo – kaže dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović.

On potvrđuje da školama nedostaju nastavnici matematike, fizike, hemije, informatike i stranih jezika i da te predmete neretko predaju oni koji za njih nisu stručni.

A čak i da Ministarstvo prosvete i predsednik žele da zamene nastavnike koji su obustavili rad, profesor Radovanović misli da to ne može da se realizuje u praksi jer kadra nema dovoljno.

– S druge strane, čini mi se da nije razumno praviti takve poteze u ovoj situaciju koja je krajnje napeta, naročito u sektoru prosvete, i osnovnog i srednjeg i visokog obrazovanja – kaže naš sagovornik.

Najava disciplinovanja prosvetnih radnika

Jelena Teodorović, profesorka Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, nastup predsednika Srbije sa sednice Vlade, koja, podseća, nije njegovo radno mesto, vidi kao najavu daljeg disciplinovanja prosvetnih radnika koji, pored studenata, najhrabrije vode bitku za društvo u kojem korupcija ne ubija i u kojem postoji odgovornost za počinjena dela.

– Mogli bismo da nehajno pređemo preko ovoga, jer nas melju važni događaji, kao što je nasrtaj države na mirne građane na subotnjem milionskom protestu, ali je veoma bitno da ne oćutimo na izrečenu pretnju predsednika, jer će na njegov mig njegovi poslušnici u Vladi, Ministarstvu prosvete i školskim upravama pojuriti da tu pretnju i izvrše, a mi ćemo svi trpeti posledice. Već smo videli spremnost ministarke, načelnika školskih uprava i finansijskih savetnika da pritiskaju, prete i ucenjuju direktore da krše zakon kako bi nastavnike u obustavi kaznili umanjenjem plata – podseća Teodorović.

Šta nam može doneti predsednikova pretnja nastavničkim otkazima?

– Najpre, hajde da nazovemo stvari pravim imenom. Predsednikova briga za učenike koji navodno ne uče zbog obustave nastave je potpuno neiskrena. Predsednika i njegov režim obrazovanje savršeno ne zanima. Ako sada naprasno “učenici moraju da uče”, zbog čega su dve školske godine – 2022/23 u drugom polugodištu i 2024/25 u prvom – bile skraćene kada je to režimu odgovaralo, bez ikakve brige za posledice na decu? Zbog čega su nastavnici prevareni kada je u pitanju Protokol iz decembra 2023. godine i zašto je njihov jesenji štrajk ignorisan, opet bez ikakve brige režima za decu na tridesetominutnim časovima? Zbog čega se upozorenja nastavničkih fakulteta na manjak nastavnika određenih profesija ignorišu, pa se škole dovijaju da obezbede kakvu takvu zamenu za nedostajuće nastavnike, time značajno umanjujući kvalitet nastave – pita Teodorović.

Naša sagovornica pita i zbog čega je budžet za finansiranje obrazovanja drugi najmanji u Evropi i da li se tako pokazuje briga za učenike.

Po svemu ovome, kako kaže, vidimo da predsednika nije briga za obrazovanje naše dece, već nastavnicima preti otkazima isključivo jer želi da slomi bunt prosvetnih radnika, studenata i građana protiv režima koji je ogrezao u korupciju, kriminal i pljačku.

Ako predsednik misli…

A kada je reč o tome kako bi se odvijalo predsednikovo “disciplinovanje”, Teodorović ukazuje da nastavnika u obustavi svakako ima više od 3.500, pa nikako ne bi mogli svi da budu zamenjeni.

– Ali čak i da hipotetički kažemo da bi zamena bilo dovoljno, nisu svi nastavnici iste struke. Da li hemiju može da predaje učitelj? Da li matematiku može da predaje istoričar? Da li nemački jezik može da predaje geograf? Možda predsednik misli da, ako batinaš može da se nazove studentom u Pionirskom parku, može i nastavnik srpskog da se nazove nastavnikom informatike, ali, u realnom svetu – ne može. Nastavnika određenih profesija nema ni za lek i pre će se ti predmeti ugasiti u školama nego što će predsednik za njih naći adekvatne zamene – ukazuje Teodorović.

Kaže i da možda predsednik ima dugoročniji, zlokobniji plan za prosvetne radnike, a posledično i za njihove učenike, i pita: šta ako ne bi tražio adekvatne zamene za otpuštene nastavnike, već samo zamene.

U podaničkoj skupštini bi, dodaje Teodorović, lako mogao da se promeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako da kriterijumi za nastavnike budu sniženi ili ukinuti i očas posla će osvanuti SNS akademije za nastavnike u kojima će se učiti po principu “uveče prelistaš ujutru zablistaš”.

– Kad već imamo polupismene narodne poslanike vladajuće stranke, zašto ne bismo mogli da imamo i polupismene nastavnike fizike ili engleskog jezika? Ako smo mogli da imamo studente 2.0, zašto ne bismo uskoro imali nastavnike 2.0 – oportunističke, lojalne ulizice i neznalice koje bi zamenile ove “neposlušne” nastavnike željne pravde? Onda bi i budućnost naše dece bila zapečaćena – učili bi šta im kažu i kako im kažu rijaliti nastavnici kojima bi se lako dirigovalo iz SNS odbora i sa Pinka i Informera – ističe naša sagovornica.

One kojima se ovaj scenario čini nerealnim, podseća da smo “progutali” i vlasnika pečenjare na mestu direktora EPS-a i keramičara/baštovana na mestu ministra policije i dezertera na mestu ministra vojske.

– Već neko vreme među ministrima, pomoćnicima ministara, državnim sekretarima, direktorima javnih preduzeća, gradonačelnicima, da ne pominjem niže pozicije, ima više onih sa diplomama (i doktoratima) 2.0 nego ovih drugih. Neće biti teško režimu da ovaj trend prenese i u škole i tako osigura ne samo gašenje bunta prosvetnih radnika, već i dugoročno podjarmljivanje obrazovnog sistema i uništavanje kvaliteta obrazovanja naše dece – kaže Teodorović.

Ona ističe da sprečavanje gore opisanog scenarija treba da postane “sveta dužnost svakog od nas”.

– Brojnošću i otporom možemo da ga onemogućimo. Što je više nastavnika u školi u obustavi rada, to su manje šanse da će moći da se otpuštaju nastavnici, jer neće biti moguće da se u kratkom periodu ugase čitave škole. Što je više sektora društva u štrajku, to su manje šanse da će režim moći da se sveti nastavnicima. Što se više svi mi bunimo i opiremo, to su manje šanse da se režim vrati u udobnost maltretiranja svih nas – zaključuje Jelena Teodorović.