“KO JE SEJAO PANIKU?” Obradović : Vidi se kako masa beži putanjom koju im je neko odredio – Stanković: Posle 5 sekundi se vraćaju istim koracima

Na društvenim mrežama se pretpostavka o pucanju iz zvučnog topa tokom protesta pretvorila u činjenicu, iako su odmah usledila demantovanja zvaničnika, pojašnjenja stručnjaka, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da “se nisu koristili ni pendreci”.

Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, Darko Obradović, Centar za stratešku analizu, Ljubomir Đurić, Centar za nacionalnu politiku, kao i Miroslav Španović, pukovnik i Boža Spasić.

Španović je postavio pitanje koliko treba mrzeti svoju državu, i pre svega svoj narod, da bi se izmislila laž o korišćenju ovako opasnog oruđa, za koje on kaže da bi ostavio mnogo očiglednije i ozbiljnije posledice?

– Mora se ispitati ko je ovo plasirao, a svi znamo ko je prvi počeo o ovome da priča. Sada su svi na društvenim mrežama postali stručnjaci za zvučne topove. Anti-dron puška se potpuno razlikuje od zvučnog topa, nisu mogli da pomešaju. Ta puška je klasična puška koja je malo drugačije napravljena.

On kaže da je poređenje puške za borbu protiv drona i zvučnog topa neozbiljno. 

Stanković kaže da su opozicioni mediji uradili ogroman broj priloga o navodnom korišćenju zvučnog topa, a to je po njemu najbolji znak da se radi o dezinformaciji koja je proširena radi sputavanja mišljenja naroda o aktuelnoj vlasti:

– Oni su pozvali profesora audio umetnosti sa muzičke akademije koji podržavaju proteste da govore o tome, umesto vojnog stručnjaka. Ova tema služi za mobilizaciju građana za nove proteste i tenzije. Sve ovo se može posmatrati tako što je opozicioni poslanik dana kada je bačena diman bomba u Skupštini i kada je zamalo došlo do rata rekao da tenzije ne treba smanjivati.

On kaže da se ovo ocrtava i na proteste jer oni žele da “naprave vulkan”, te ne smanjuju tenzije kako bi se nastavio pritisak na državu, a Obradović je naveo:

– Ovo je psihologija mase i neki psiholog bi dao bolje mišljenje o ovome. Kod mase se stvara ta percepcija. Na osnovu svega onoga što ja javno dostupno i kada sagledamo karakteristike onoga što se desilo, nema dokaza da se koristio zvučni top. Da li se sejala panika i ko je sejao paniku, ko je organizovano čekao 11. minut tišine da goni masu? To će istražiti tužioc.

Obradović kaže da je na skupu bilo mnogo ljudi koji su pazili na bezbednost skupa, pa navodi da “nije mogla ni muva da proleti” a da neko to ne vidi.

– Ovo je delovanje pojedinaca. Po svih karakteristikama, ovakvih napada nije bilo a i sam zvuk ne liči na to. Ako ste nekada bili na stadionu kada masa skače, skandira ili se pomera mogao je da čuje sličan zvuk. Jel to znači da su i na stadionima koristili zvučni top? Ovo je traženje novog razloga za optuživanje vlasti.

On kaže i da s ovakvi aparati veoma prepoznatljivi i veliki, pa ne bi bilo moguće pomešati ih sa reflektorom ili sličnim oruđem. Obradović veruje da se na snimcima jedino vidi uplašena masa ljudi koja se kreće putanjom koju im je neko prethodno odredio, dok Stanković tvrdi:

– Zanimljivo je što je vidljivo na snimcima da se oni posle pet sekundi vraćaju istim koracima kojima su pobegli. To je skeč. Ovo je kao kada je otkriveno u Nišu kako studente gazi neki vozač a oni kažu “mi pravimo dokumentarni film”. Ne, oni su pokušali scenu gaženja studenata kako bi se stvorila slika o represivnom ponašanju države koja ugrožava bezbednost građana i njihove živote.

 Stanković tvrdi da je u pitanju performans kako bi se rat nastavio, a veruje da će sledeća epizoda rata nastupiti kada se ova situacija izazvana tvrdnjama o zvučnom topu smiri. 

– Država je bila previše spremna da ispuni zahteve i bila je previše liberalna u odnosu na demostrante, a sada iz te perspektive vode igru pa uvode u igru FBI, veštačenja, satelitske snimke, ne veruje se policiji, ne veruje se vojski, a kada kažu “treba da rade institucije” to je najveći cinizam.

On tvrdi da njima cilj nije uspostavljanje zajedništvo ni dobra volja da se izgradi poverenje, već da obore vlast, a za svoj cilj su spremi da učine bilo šta što im je dopušteno.

Đurić navodi da se postavlja pitanje kome odgovara ovakav incident?

– Ja mislim da je odgovor da ne odgovara nikome, ap ni studentima. Situacija je vrlo paradoksna jer je do tog trenutka bio u pitanju veoma miran protest, pa se u jednom trenutku primetila i saradnja studentskih redara i policije. Čitav protest je bio stabilan koliko protest to može da bude, bez većih incidenata i nasilja. Mislim da je najbolje da se izađe iz svega ovoga i da se dokaže šta se desilo. 

Đurić dalje objašnjava da iako postoji nepoverenje u institucijama, da ga nema narod bi veovao prvom vojniku koji kaže da ovo nije zvučni top.

Boža Spasić, penzionisani inspektor Službe državne bezbednosti, takođe je objasnio šta bi korišćenje zvučnog topa izazvalo u subotu:

– Za mene je ključno ono što kaže predsednik države, ako neko misli da on laže onda to više nije država. Skup je bio pod kontrolom, nije bilo potrebe ni za kakvim korišćenjem uređaja i sredstava. Policajci su se osećali veoma komotno i štitili protest. U ovakvoj situaciji 15. mart predstavlja obilje dezinformacija. Stvorena je atmosfera čak i kod građana da ne postoji mogućnost da ovo ne bude “dan D” i da se ne dogodi nešto veliko.

On dodaje da je psihologijom mase dovoljno da jedan čovek potrči kako bi se ljudi uspaničili:

– Zvuk mase i njeno kretanje je proizvelo zvukove. Sam taj zvučni top predstavlja specifičnu vrstu uređaja, ne oruđa, ne može naneti ranu kao vatreno oružje ali može izazvati psihološke posledice. 

 On dodaje da su se u momentu kada je došlo do panike ljudi već razilazili, a da su protesti bili toliko mirni da nije bilo potrebe za primenjivanjem ni štita, ni pištaljke, kamo li ovakvog oruđa.

Obradović navodi i da ne možemo biti sigurni da ove dezinformacije nisu bile proširene od strane stranih obaveštajnih službi, pa je naveo i da je čudno to što se ovo sve odvilo u neposrednoj bliziki albanskog doma.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs