AMERIČKI predsednik Donald Tramp, poručio je da će poslati trupe na Grenland i preuzeti kontrolu nad tim arktičkim ostrvom.
Foto: Unsplash
Uprkos činjenici da su stanovnici ovog autonomnog danskog regiona, na referendumu izabrali nezavisnost, šef Bele kuće ne odustaje od svojih aspiracija nad najvećim ostrvom na svetu, za koje se tvrdi da raspolaže i velikom količinom prirodnih bogatstava, naftom, zemnim gasom, retkim i plemenitim metalima. Trampove aspiracije se tu ne zaustavljaju, najavio je i vojne aktivnosti u Panamskom kanalu, a ne odustaje ni od svoje ideje da Kanada postane 51. država SAD, iako su Kanađani to više puta odbili.
Tramp kaže da je Americi Grenland “potreban” u svrhe nacionalne bezbednosti. “Mislim da će se to dogoditi”, rekao je on, govoreći o aneksiji ostrva na sastanku sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO, dodajući da “misli da bi zato Alijansa morala da se uključi”. Rute je, međutim, obazrivo prokomentarisao da “kad je reč o Grenlandu, da ili ne pridruživanje SAD, ostavio bih to izvan, za mene, ove diskusije, jer ne želim da usmeravam NATO u tome”.
Tramp ističe SAD, već imaju vojnu bazu Pitufik, koja podržava operacije upozorenja o raketama i nadzora svemira.
– Imamo nekoliko baza na Grenlandu i dosta vojnika. Možda ćete videti kako sve više vojnika ide tamo – najavljuje Tramp.
Šef danske diplomatije Lars Loke Rasmusen, rekao je juče da Grenland ne može niko da pripoji.
– Ne možete anektirati zemlju saveznika ili bilo koju drugu zemlju, jer to krši međunarodno pravo – poručio je Trampu, u intervjuu za domaću televiziju.
Rasmunsen je izrazio uverenje u “podršku NATO”, budući da Grenlanđani imaju koristi od članova Danske u NATO i EU, u kontekstu Trampovih pretenzija na ostrvo, preneo je danski javni servis, ponovivši da “ne vidi želju Grenlađana da budu Amerikanci”. I lider demokrata Jens-Frederik Nilsen, budući premijer, odlučno je odbacio ove ideje.
– Ne želimo da budemo ni Danci, iako smo danska teritorija skoro 300 godina, a kamoli Amerikanci – kazao je on.
Vršilac dužnosti premijera Grenlanda Mute Egede, kaže da će inicirati sastanak lidera stranaka sa ostrva.
Na Grenlandu postoji veliki strah da bi Tramp mogao silom da zauzme ostrvo.
– Mislim da je većina nas uplašena zbog toga – rekao je Pipaluk Linge, član parlamenta iz vladajuće stranke Ujedinjenin Inuita, za Asošijeted pres. – Mi, zaista, gledamo u Evropu upravo sada, da vidimo da li bismo mogli da uspostavimo čvršću vezu sa njom da bismo obezbedili našu suverenu naciju.
Zvaničnici Trampove administracije, primetili su da je njihov predsednik ozbiljan u vezi sa Grenlandom, te je odbio da isključi vojne opcije za njegovo dobijanje, navodi se u izveštaju.
Visoki zvaničnik Trampove administracije, rekao je da Bela kuća razgovara o tome kako da osigura bezbednost Grenlanda. Portret jednog od američkih predsednika Tomasa Džefersona, zamenjen je, kako se navodi, portretom Džejmsa K. Polka, predsednika koji je stajao iza najveće teritorijalne ekspanzije Amerike. Polk je, naime, anektirao Teksas, pobedio u Meksičko-američkom ratu i obezbedio Oregon. Upravo je on oblikovao Trampove ciljeve za dobijanje Kanade, Grenlanda, Panamskog kanala, navodi “Volstrit džornal”.
ŠEF BELE KUćE NAREDIO PENTAGONU DA OBEZBEDI PRISTUP PANAMSKOM KANALU
Spremaju se vojne opcije
ŠEF Bele kuće Donald Tramp zahteva “vojne opcije” za kontrolu Panamskog kanala. Pentagonu je, navodno, naređeno da obezbedi “verodostojne planove” za obezbeđivanje pristupa SAD ključnom plovnom putu, koji povezuje Atlantski i Pacifički okean, a pod kontrolom Paname je od 1999. godine, posle takozvanih Torijos-Karterovih sporazuma, koji su predviđali da će ostati neutralan i otvoren za sve nacije.
Tramp je više puta pretio da će ponovo preuzeti kontrolu nad ovom vitalnom pomorskom rutom, navodeći “smešne naknade” i zabrinutost zbog sve većeg prisustva Kine u regionu. Ove godine, odbio je da isključi upotrebu vojne sile za preuzimanje kontrole nad kanalom, navodeći da su sve opcije na stolu u cilju zaštite američkih ekonomskih i nacionalnih bezbednosnih interesa.
U privremenih strateškim smernicama za nacionalnu odbranu, u koje je “Si-En-En” imao uvid, Bela kuća je zvanično zatražila od Pentagona da “odmah” pruži opcije za obezbeđivanje neograničenog pristupa Amerike ovom kanalu. U skladu sa tim, kako su neimenovani zvaničnici rekli za “Bi-Bi-Si”, američka Južna komanda, već razvija potencijalne planove koji se kreću od “bliskog partnerstva” sa panamskim bezbednosnim snagama, do scenarija u kom američke trupe silom zauzimaju kanal. I izvori na koje se poziva Rojters, takođe su potvrdili da je Pentagonu naređeno da istraži vojne opcije da bi obezbedio američki pristup ovom plovnom putu.
Predsednik Paname Hoze Raul Mulino, ističe da je kanal deo neotuđivog nasleđa njegove zemlje i da ona ima potpunu kontrolu nad njim. Pošto je američki državni sekretar Marko Rubio, u februaru, uručio Panami Trampov ultimatum, Mulino je napravio ustupak Vašingtonu i odbio da obnovi sporazume sa Kinom iz 2017. godine, u okviru pekinške inicijative Pojas i put.
Danskoj preti carinama
KAKO piše list “Volstrit džornal”, Tramp je Danskoj zapretio carinama ako ne pristane da proda Grenland Sjedinjenim Državama. Kopenhagen je odgovorio tako što je ponudio dozvolu da se više američkih trupa stacionira na ostrvu, kao i da se američkim firmama obezbede unosni ugovori u oblasti rudarstva.
