Na Filipinima, ostrvskoj državi od oko 109 miliona stanovnika, u utorak zvanično počinje kampanja za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore, pri čemu ove prve karakteriše učešće svetski poznatih ličnosti kao što su Ferdinand Markos mlađi, sin zloglasnog diktatora koji je bio prisiljen na bekstvo u egzil, i dvanaestostruki svetski šampion u boksu Emanuel “Mani” Pakijao.
Ferdinand Markos mlađi, sin okrutnog moćnika koji je ostrvskom državom vladao dve decenije od sredine šezdesetih do sredine osamdesetih godina prošlog veka, ubedljivo je najpopularniji predsednički kandidat, sugerišu istraživanja javnog mnenja u državi u jugozapadnom Pacifiku koja se sastoji od preko 7.600 ostrva.
Početkom decembra taj bivši senator i šef Federalne partije Filipina (PFP) imao je podršku čak 53 odsto ispitanika u anketi na koju je odgovorilo 2.400 ljudi.
Daleko iza njega sa 20 odsto glasova na drugo mesto tada se plasirala Maria Leonor “Leni” Robredo, kandidat najveće opozicione stranke, Liberalne partije, dok je bokserska legenda Pakijao, koji pripada vladajućoj Demokratskoj partiji, imao samo osam odsto glasova.
Analitičari na Filipinima ocenjuju da je, mada su se u prošlosti neretko dešavali preokreti, ovog puta, ako je verovati istraživanjima javnog mnenja, Markosova prednost prevelika za sustići.
Prošlost s mnogo upitnika
Ferdinand Markos stariji je, oslanjajući se na izdašnu američku vojnu pomoć, vodio borbu protiv komunističke gerile i muslimanskih secesionista na jugu zemlje i tu varljivu situaciju koristio za razračunavanje sa političkim protivnicima i novinarima, zatvarajući desetine hiljade ljudi i falsifikujući rezultate referenduma i izbora.
Zbačen je sa vlasti 1986. usled pogoršanja ekonomskih prilika početkom osamdesetih i velikih skandala, od kojih su najpoznatiji atentat na opozicionog lidera Benjina Akina i otkriće da je falsifikovao svoju biografiju, odnosno, da je izmislio svoja ratna postignuća u borbi protiv japanskog okupatora u Drugom svetskom ratu.
Smatra se da je prilikom bekstva na Havaje kleptokrata Markos stariji u sanducima izneo i novac i zlato centralne banke vrednosti i do deset milijardi američkih dolara – taj čin i pljačke koje su mu prethodile često se opisuju kao najveća krađa državnih sredstava u istoriji čovečanstva.
I mlađi Markos tada je bio u avionu za vulkanska ostrva u središtu Pacifika, uz oca, sestru i majku Imeldu, koja je po ekstravagantnosti bila ravna svom suprugu diktatoru. U istorijske hronike ušla je njena ogromna kolekcija nakita i umetnina upitnog kvaliteta, začinjena s hiljadu pari cipela, koja je generisala novu reč, pridev “imeldični”, koji označava megalomaniju i loš ukus.
Stariji Markos preminuo je 1989, a njegova pohlepna udovica i dvoje dece su se vratili u zemlju 1991. godine nakon čega su svi uspeli da se nanovo uključe u politički život i ostvare zavidne karijere uprkos mračnoj zaostavštini palog diktatora i više desetina tužbi u vezi pronevere novca, zloupotrebe položaja i drugog podnetih protiv njih.
Markos mlađi bio je guverner provincije Ilokos Norte još za vreme vlade svog oca u svojim dvadesetim godinama. Nakon povratka u zemlju izborio se za zvanje kongresmena, a onda i senatora i sada, u svojoj 66. godini, je najozbiljniji kandidat za predsednika.
Markos mlađi, smatraju filipinski politički komentatori, svoju popularnost duguje percepciji da je ostrvska država neuređeno društvo s korumpiranim državnim aparatom kojem treba čvrsta ruka, kakav sin bivšeg diktatora nesumnjivo može biti, kao i vrlo pažljivo smišljenoj kampanji diskreditovanja protivnika i sopstvene promocije na društvenim mrežama koje njegov tim i pristalice sprovode od 2016. naovamo.
On ima i čvrstu, vernu glasačku i materijalnu bazu u rodnom kraju na severu zemlje i veze s krupnim kapitalom. Opozicioni političari smatraju i da nezainteresovanost mladih generacija za događaje iz doba vladavine njegovog oca na negativan način doprinosi toj situaciji.
Opozicija izvesne nade još uvek polaže u peticiju za diskvalifikovanje Markosa mlađeg iz trke za predsednika, koju su sudskim vlastima podneli građani, žrtve zatvaranja i mučenja za vreme režima njegovog oca, koji tvrde da on nije moralno podoban da obavlja najvišu funkciju u državi jer je u prošlosti bio osuđivan.
Naime, Markos mlađi je 1995. proglašen krivim za izbegavanje plaćanja poreza u periodu od 1982. do 1985. godine kada je obavljao funkciju provincijskog guvernera – presuda koju je potvrdio i Apelacioni sud 1997.
On je uplatio kaznu i novac koji je kao poreski obveznik dugovao državi, što je i bio njegov osnovni argument u odnosu na peticiju, koji je izborna komisija uslišila prošle nedelje, otvorivši mu put za učešće u izborima.
Podnosioci peticije, međutim, još uvek imaju pravu na žalbu, što ostavlja nešto nade Leni Robredo, koja je trenutno potpredsednica države i koja je u borbi za tu poziciju na prošlim izborima 2016. godine porazila upravo Markosa mlađeg zahvaljujući minimalnoj prednosti od svega 0,6 posto glasova.
Dakle, Ferdinand Markos mlađi i Leni Robredo, koji su na prethodnim izborima 2016. vodili neizvesni duel za fotelju potpredsednika, ovog puta će ukrstiti mačeve u borbi za funkciju predsednika.
Ostvarenje Duterteovog sna?
Filipini su specifični po tome što narod na izborima direktno bira i predsednika i potpredsednika, zbog čega ovi mogu biti iz različitih partija, odnosno, suprotstavljenih tabora.
Tako je upravo bilo u poslednjih pet i po godina – kormilo države u svojim rukama drži kontroverzni Rodrigo Duterte iz vladajuće Demokratske partije Filipina, koji se nalazi pod istragom Međunarodnog krivičnog suda u Hagu zbog vansudskih pogubljenja u ratu u protiv droge koji je preduzeo po dolasku na vlast, dok u redu da ga u slučaju smrti, bolesti ili opoziva zameni stoji Leni Robredo, koja ga kritikuje za surovost, kršenje ljudskih prava i korupciju.
Rodrigo Duterte, populista s juga države “proslavio” se ne samo time što je policiji (pa i grupama naoružanih samoorganizovanih grupa građana) dao odrešene ruke da postupaju po želji s dilerima i uživaocima druge, već i po psovkama i drugim uvredama javno upućenim na račun katoličkog pape i visokih američkih zvaničnika.
Sedamdesetšestogodišnjem Duterteu, koji je vulgarnim istupima u javnosti projektovao imidž snažnog narodskog lidera, ustavna odredba, doneta upravo zbog uzurpacije predsedničke funkcije koju je izvršio Markos stariji, ne dozvoljava da se po drugi put kandiduje za šestogodišnji mandat na čelu države. S tim u vezi, on je objavio da se po isteku funkcije povlači iz političkog života zemlje.
On je, međutim, bliski prijatelj i politički saradnik Ferdinanda Markosa mlađeg, čiju je sklonost pridobio potezima kao što su odustajanje od dalje potrage za ogromnim državnim blagom koje je porodica Markos iznela iz države prilikom bekstva u SAD i prebacivanje posmrtnih ostataka starijeg Markosa iz provincije Ilokos Norte na krajnjem severu zemlje u prestonicu Manilu na groblje posvećeno velikanima.
Predsednik Rodrigo Duterte, kojem u slučaju pobede opozicije ali i partijskog kolege i političkog rivala Manija Pakijaa prete tužbe i kazne domaćih sudova za vansudska pogubljenja, korupciju i gušenje političkih sloboda, kao i eventualno izručenje u Hag, pored Markosa mlađeg, na izborima koji će biti održani 9. maja ima još jedan adut u rukavu koji mu može osigurati bezbrižni život u penziji.
To je njegova ćerka Sara, koja se kandidovala za funkciju potpredsednika i takođe u istraživanjima javnog mnenja vodi među aspirantima za taj položaj.
Dvojac Ferdinand Markos mlađi i Sara Duterte, dakle, bio bi ostvarenje Duterteovog sna o produžetku uticaja na državni aparat i politiku (koji se može videti u njegovom neuspelom pokušaju da se u ime svoje partije ove godine kandiduje za potpredsednika), jer bi, jednostavno rečeno, on (bar povremeno) služio kao njegov kormilar iz senke.
