Kako je američki tehnološki sektor skrenuo udesno

Kada je pre nekoliko dana Donald Tramp držao svoj inauguracioni govor i retorski napadao različite društvene elite, nekoliko redova iza njega govor je pažljivo slušala jedna mala grupa ljudi. Ta grupa ljudi procenjena je sa vrednošću svog bogatstva na blizu 1000 milijardi dolara, te predstavlja možda i istorijski najskuplju koncentraciju bogatstva po metru kvadratnom.

Naravno, radi se o grupi tehnoloških magnata iz nekoliko najvrednijih američkih korporacija, kao što su Amazon, Google, Tesla, Apple, Meta i drugi. Osim što po vrednosti svojih akcija njihovi vlasnici spadaju među najmoćnije ljude i u Americi i u svetu, oni imaju i uticaja na informisanje u zapadnim državama.

Dugo godina, većina ovih ljudi bila je više na progresivnim političkim pozicijama i tokom prethodnih izbornih kampanja ljudi iz ovih firmi dominantno su svoje donacije usmeravali ka Demokratskoj stranci i njenim kandidatima na različitim nivoima izbora. Tokom izborne kampanje 2020. tehnološki giganti su suzbijali teorije zavere „o izbornoj krađi“ koje su Donald Tramp i njegovi saradnici širili, a iste godine su pre izbora u velikoj meri podržavali proteste pokreta „Black Lives Matter“ koje su republikanci napadali i relativizovali.

Četiri godine nakon ovih zbivanja, svi najmoćniji tehnološki lideri došli su na Trampovu inauguraciju, a deo njih je čak donirao inauguracioni fond novog predsednika. Mark Zakenberg promenio je pravila „fektičekinga“ na društvenim platformama Mete na liniji pravila koje je doneo X od dolaska Ilona Maska. Džef Bezos, kao vlasnik čuvenih novina Vašington post, ograničio je redakciji da na ovim izborima podrži nekog od kandidata, gde bi bez navedenog ograničenja to izvesno bila Kamala Haris. Ilon Mask je prešao put od umerene podrške strani demokrata, preko podrške republikanskom guverneru Floride Ronu Desantisu protiv Donalda Trampa na unutarpartijskim izborima kod republikanaca, da bi na kraju postao ne samo veliki finansijski podržavalac kampanje Trampa, nego i jedan od najaktivnijih učesnika njegovih skupova. Ukupno gledano, veliki broj znakova ukazuje da su u samo nekoliko godina tehnološki giganti skrenuli drastično udesno i da to može biti tek početak. Postoji nekoliko mogućih razloga zašto je to slučaj baš sada.

Prvi izvesni faktor je to što se tehnološka industrija suočila sa značajnim preprekama tokom prethodnih nekoliko godina, uključujući visoku inflaciju, rastuće kamatne stope i usporavanje rasta njihovog biznisa. Monetarno zaoštravanje Federalnih rezervi je disproporcionalno uticalo na industrije orijentisane na stalni rast poput tehnologije, koje se u velikoj meri oslanjaju na jeftin kapital za inovacije i povećavanje ekonomije obima. U 2023, velika otpuštanja postala su norma u Silicijumskoj dolini, a kompanije poput Mete otpustile su zato preko 11.000 zaposlenih (otprilike 13% svoje radne snage).

Mnogi u ovoj industriji smatraju da su republikanske ekonomske politike, kao što su smanjenje poreza na dobit preduzeća i smanjena državna potrošnja, povoljnije za njihov oporavak i rast nego politike demokrata. Na primer, Zakon o smanjenju poreza i zapošljavanju iz 2017. uveden pod Trampovom administracijom, smanjio je stopu poreza na dobit preduzeća sa 35% na 21%, što je potez koji je direktno koristio tehnološkim firmama. Pored toga, republikanci su se generalno protivili porezima na bogatstvo (wealth tax), koji su delu demokrata bili politički cilj radi oporezivanja milijardera, od kojih su mnogi od njih istaknuti lideri Silicijumske doline.

Sem viših poreza, demokrate u poslednjim godinama sve više istražuju tehnološke kompanije po pitanjima kao što su privatnost podataka, antimonopolska praksa i širenje dezinformacija. Značajne tužbe, kao što su antimonopolski slučajevi protiv Gugla i Mete od strane savezne i državnih vlada, izazvali su zabrinutosti u industriji. Na primer, Gugl se suočava sa potencijalnim cepanjem na više kompanija u oblasti svog reklamnog poslovanja, što bi moglo suštinski da promeni njegov model prihoda.

Republikanci, iako su takođe kritički nastrojeni prema tehnološkim gigantima, imaju tendenciju da svoju zabrinutost usmeravaju na pitanja kao što su moderacija sadržaja i, po njima, pristrasnost mreža na štetu konzervativaca. Oni se generalno manje bave poslovnim modelima tehnoloških giganta koliko se bave demokrate. Ovaj mekši regulatorni stav desnih snaga već neko vreme privlači lidere iz Silicijumske doline koji se osećaju pritisnutim trenutnim i predloženim demokratskim politikama regulacija i antimonopolskih zakona.

Iako je većina istaknutih ljudi iz Silicijumske doline po svojim stavovima i načinu života više na tragu vrednosti koje promoviše Demokratska stranka, pokazalo se da ta pozicija nije uvek garantovana u sferi političke podrške. Progresivni uticaji sa američkih univerziteta imali su značajnog uticaja na kulturološke norme u ovoj industriji, te su „woke“ kultura, DEI (Diversity, Equity, Inclusion) inicijative i ESG (Environmental, Social, Governance) standardi bili više prisutni tu, nego u tradicionalnijim industrijama. Ipak, kroz vreme se javilo i zasićenje ovim politikama, te se i u samoj industriji ideološki smer blago vratio ka konzervativizmu.

Ukupno gledano, kako vreme prolazi, tehnološka industrija ima sve manje zajedničkih karakteristika i interesa sa Demokratskom strankom. Iako pripadaju identičnom kulturološkom miljeu, biznis interesi ovog sektora i politički stavovi demokrata se sve manje preklapaju. Zbog toga, u počeku spori, a zatim ubrzani zaokret ka konzervativizmu i republikancima ne bi trebalo da čudi. Iako je u startu bio vezivan za nekolicinu ličnosti poput Pitera Tila ili Ilona Maska, Trampova inauguracija i potezi koji su joj prethodili, ukazuju da se možda radi tek o početku intenzivnije saradnje. Iako je ljudima iz ovog sektora republikanci nisu društveni milje po volji, jesu adekvatan biznis milje.

Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije “Novi treći put”