Представнички дом америчког Конгреса усвојио је први законски предлог новог председника Доналда Трампа. Њиме се захтева хапшење илегалних имиграната оптужених за крађу и насилна кривична дела. Носи име по Лејкен Рајли, девојци из Џорџије коју је прошле године убио илегални имигрант, осуђен на доживотну казну. Како се очекује, реч је о првом кораку да се ојача граница и успори прилив имиграната у САД.
Трамп је стартовао оштро. На граници са Мексиком, већ је уведено ванредно стање. Убрзо је послата и додатна војска. Трампове присталице – и у дворани, и на леденим улицама Вашингтона – славиле су испуњење првог изборног обећања.
“Надам се да ће урадити што је обећао, да ће осигурати границу”, рекао је један саговорник у анкети.
Друга саговорница је истакла да се никада не зна засигурно, али да се очекују велике ствари од Трампа – да, како каже, учини Америку поново великом.
Већ у првим минутима по проглашењу ванредног стања, заустављени су чак и законити преласци границе.
Ипак, обећане масовне депортације није једноставно извести. У Трамповом првом мандату су изостале и биле су разлог спора са војним руководством. Упућени кажу, тешко би их поднела и економија, која се на имиграцију, легалну и илегалну, у великој мери ослања.
Џереми Мејер, професор Универзитета “Џорџ Мејсон”, истиче да на граници тренутно постоји капацитет за 40.000 затвореника.
“Можда би могао да се удвостручи, али како да проширите капацитете да бисте депортовали милионе. Већина ће захтевати авионски превоз, онда ни те државе сигурно неће рећи: ‘Да, пошаљите нам стотине хиљада сиромашних’. То би вероватно захтевало огромно ангажовање војног ваздухопловства. Трампов манир је да много обећа”, указује Мејер.
Синиша Вуковић, професор универзитета “Џонс Хопкинс”, сматра да ће Трамп да се фокусира на “субгрупу криминалних елемената унутар илегалне имиграције”.
“Неизвесно је како ће распознавати ко су људи који заслужују да буду депортовани, пре свега због свог криминалног досијеа”, истиче Вуковић.
Напомиње и да Трампова одлука о забрани држављанства онима који су рођени у Сједињеним Државама од родитеља илегалних миграната, што је и у супротности са 14. амандманом америчког устава, још није коначна.
“Ова уредба је донета и нема сумње да ће се ићи на суд. Знамо да устав надјачава уредбу и самим тим, ако успеју да докажу, она неће бити спроводива”, објашњава професор на универзитету “Џон Хопкинс”
Професор Мејер наводи да је 14. амандман подложан интерпретацији – ако се Врховни суд сагласи, уредба ће проћи.
“У супртоном, ако се Врховни суд успотиви, а Трамп остане при свом, то је друга прича. Лично, немам проблем са том уредбом, јер се односи на будуће случајеве, није ретроактивна”, каже Мејер.
Првим законским предлогом председника Трампа усвојеним у Конгресу тражи се хапшење имиграната осумњичених за крађу или друга дела – чак и ако нису оптужени за кривично дело. Подршку су дали репубгликанци, али и део демократа, јер кажу, имиграција брине грађане.
