четвртак, 23.01.2025, 12:17 -> 16:27
Извор: РТС
Аутор: Вера Аксентијевић
У Краљеву је мали гест ученика једне школе, који су се постарали да се њихова бивша наставница сахрани како доликује, указао на проблем – сваке године, најмање тридесет људи само у том граду умре без иког ко би се побринуо за њихове последње тренутке и достојанствен испраћај.
Тело наставнице Лоле, пронашле су комшије, неколико дана након смрти, а њени бивши ученици, после две године и хумку обележену само трулим дрвеним крстом.
„Сазнавши да је умрла тешко сам поднео, имао сам велико поштовање према раду и лику професорке Лоле, али страшније ми је било када сам видео како њена хумка изгледа. То ме је страшно погодило и онда сам уз директора Гробља, директорке Медицинске школе организовао да се све како доликује једној особи, једном људском бићу сахрани и да се колико толико среди тај подсхумни део”, наводи др Дражен Самарџић, бивши ученик Медицинске школе Краљево.
И даље почива на социјалном гробљу, али достојанствено. О већини других посмртних остатака, нема ко да брине. Многа имају само обележја НН лица.
„На годишњем нивоу двадесетак особа упокојимо, а да просто ништа не знамо о њима. Било је разних, разних случајева од рецимо страног држављанина кога дан данас нико није дошао да обиђе, до неких остатака који су пронађени ван гробља па су на крају анализом утврђени и жена идентификована, ту је упокојена. А на крају се појавио син после две три године, не знајући уопште, јер они ваљда нису дуго били у контакту”, испричао нам је Никола Ђуричић, из ЈКП “Погребне услуге”.
Краљевачко гробље има три парцеле за сахрањивање без испраћаја. Оне су готово сваки месец уточиште бар двоје људи које нико не тражи. Бригу о њима преузимају локалне управе.
Влада Ђоковић, директор Центра за социјални рад Краљево каже да су у 2024. години 27 особа сахранили о трошку Града Краљева. Објашњава: “То су су особе које или немају своје сродниике или имају сроднике, али због неких поремећених породичних особа нису желели да обаве сахрањивање, па смо то морали ми да урадимо”.
Иницијатива ученика краљевачке Медицинске школе да њихова наставница не буде заборављена, подсећа да свако име и сваки живот заслужују да буду упамћени, без обзира на околности у којима су живели.
