Analitičari očekuju suzbijanje uticaja Rusije i Kine u regionu sa dolaskom Trampa na čelo SAD
Smatraju da će nastaviti sa sprovođenjem Vašingtonskog sporazuma
- Danijela Luković Novinarka rubrike politika
Sad je i zvanično – novi stari predsednik Amerike Donald Tramp se vratio u Belu kuću, a zajedno sa njim i pregršt dilema oko toga kako će njegov dolazak na vlast uticati na svetsku politiku. Ništa manje nedoumica nema ni u Beogradu, a analitičari kažu da će mu region biti na radaru u kontekstu suzbijanja uticaja Rusije i Kine, očekuju produbljivanje ekonomske saradnje, ali i da će nastaviti tamo gde je stao što se tiče Vašingtonskog sporazuma.
Foto: Shuterstock/ Decha Photography, AP/ Julia Demaree Nikhinson / Ringier
Srećko Đukić, bivši diplomata, ukazuje za “Blic” da je povratak Trampa u Belu kuću na krilima politike “Amerika na prvom mestu”.
Blic preporučuje
– Iz njegovog inauguracionog govora nikome ništa ne obećava, sem Amerikancima koliko – toliko predvidivu budućnost. Pokazao je da će i u spoljnoj politici i u međunarodnim odnosima Amerika biti na prvom mestu. Pa on ni jednog američkog saveznika nije pomenuo, šta da Srbija očekuje? Da čeka kada dođe na dnevni red – kaže Đukić.
“Suzbijanje kineskog uticaja”
Mladen Lišanin, spoljnopolitički konsultant, ocenjuje da je Tramp usmeren na suzbijanje uticaja Kine i da bi u tom domenu Beograd mogao da mu dođe u vidokrug.
– On nije izolacionista i ima drugačiji pogled na međunarodnu politiku, manje oslonjen na multilateralne okvire saradnje. Tramp će imati vrlo proaktivnu spoljnu politiku, samo će je sprovoditi na jedan atipičan način i svakako drugačije od većine, ako ne i svih svojih modernih prethodnika, koji jeste američki spoljno-politički prioritet, a to je suzbijanje ili ograničavanje kineskog uticaja tamo gde oni vide da je to važno. Balkan je deo Evrope, koliko god manje bitan. Možda će u tom pogledu doći na radar nekih ljudi u administraciji – rekao je za Juronjuz Lišanin.
Učvršćivanje Amerike u regionu
Beograd ima velika očekivanja oko produbljivanja ekonomske saradnje, a na to ga ohrabruju najave da bi Beograd i Vašington uskoro mogli da započnu strateški dijalog i tako podignu odnos na viši nivo. Dijalog bi bio, prema najavama, usmeren na ekonomiju, energetiku i bezbednost.
Njegovo otpočinjanje trebalo je da bude ozvaničeno pre dve nedelje, prilikom boravka zamenika američkog državnog sekretara Ričarda Verma u Beogradu, ali je tog dana objavljeno da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije.
Pročitajte još
Ostaje da se čeka na ostvarivanje ovih planova a Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, podseća da je Trampova prva administracija bila je fokusirana na energetsku diverzifikaciju regiona i odmicanje od Rusije.
– Nemojmo zaboraviti da je i Vašingtonski sporazum, koji je Tramp potpisao sa Vučićem 2020. godine, isto imao odredbe o tome – rekao je Vuksanović za Dojče.
Đukić za “Blic” kaže da će regionu ponuditi “neke projekte balkanskog karaktera da Ameriku učvrsti u regionu na dugi rok”.
– Čini mi se da će on voditi robusniju politiku nego Bajdenova administracija, uprkos ideološkoj bliskosti dve vlasti – napominje Đukić.
“Odnose će lomiti preko kolena”
Važan deo tiče se nedoumica oko Kosova, imajući u vidu da je u prvom mandatu Trampova administracija bila veoma aktivna, pa čak i dobila prvog specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Ričarda Grenela. On je ceo proces doveo do potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u septembru 2020. godine koji, istina, nije zaživeo jer su nastupili predsednički izbori.
Đukić ocenjuje i da će Tramp “verovatno nastaviti tamo gde je stao sa Vašingtonskim sporazumom”.
– To možemo pretpostaviti. Da će odnose lomiti preko kolena, na to treba računati – ocenio je Đukić.
Ovo pitanje sa iščekivanjem postavljaju i u Prištini, a analitičar Mentor Nazarko smatra da će nova američka administracija biti posvećena okončanju sukoba u svetu i da će “nakon zaustavljanja rata Rusije i Ukrajine prekinuti i konflikt Kosova i Srbije jer su povezani”.
– Želim da verujem da ova sila može prvo da dovede do kraja rusko-ukrajinskog sukoba, a potom i kosovsko-srpskog sukoba. Svako ko naivno misli da nema veze između ta dva sukoba je kratkovid. Mislim da je uslov broj jedan neophodan da Kosovo uđe u UN, normalizacija odnosa Rusije sa Zapadom, SAD. To je, dakle, neophodan preduslov i podrazumeva potpisivanje rusko-ukrajinskog sporazuma. Dakle, očekujemo da će ovi međusobno povezani razvoji nešto proizvesti – izjavio je Nazarko, prenosi “Kosovo onlajn”.
