У улици Алексиначких рудара на Новом Београду, згуснуте, дугачке вишеспратнице тик једна уз другу, изграђене пре пола века, са више од 40 станова у свакој, а предвиђено је да пожарни пут води преко кровова, у пракси, међутим, то није могуће јер су поједини власници надзидали делове изнад својих станова..
“Апеловао бих на надлежне инспекције да помогну нама управницима да одређене противпожарне путеве можемо да вратимо онако како је и пројектовано у згради. У случају када се пожар деси на нижим спратовима и не може да се изађе из зграде него мора да се користи кров зграде онда то није могуће”, рекао је професионални управника Ненад Радић.
У згради је ипак све по прописима, уверили смо се. Апарати су атестирани. Закон прописује по један на сваком спрату.
Сваки противпожарни апарат налази се у металној кутији, а станари, како кажу управници, најчешће и не знају како да га користе. Обуку готово да нико од станара и нема, па кад избије пожар, због панике нису сигурни како да га употребе. Кључеве од металног ормарића има управник зграде.
“Чак са фирмама које раде уградњу и атестирају апарате договарали смо да дође неко њихово стручно лице да то објасни, али је јако мали одзив станара”, додао је Радић.
Количина противпожарне опреме зависи од броја станова и квадратуре.
За зграду од 15 станова, цена је стотину хиљада динара. Опрему чине млазнице, спринклери, хидрантска мрежа, ПП апарати. Поред Плана евакуације и Упутства за поступање у случају пожара, објекти морају да имају и Правила заштите од пожара.
“Када узмемо апарат у руку битно је да притиском на ручицу на њему прође неколико секунди да почне да ради и онда то уперимо у пожар и угушимо га”, објаснио је професор Факултета безбедности Милош Томић.
Разлике у правилима за јавне и стамбене објекте
У другим јавним објектима важе другачија правила. У тржним центрима једном годишње организује се проба евакуације, а опрема и инсталације се контролишу на два, шест месеци и годину дана. То ради фирма која има лиценцу Сектора МУП-а за ванредне ситуације.
“У зависности од категорија угрожености примењују се и строже мере, ако је прва категорија наравно да ћемо имати више пп апарата у том објекту, више хидрантске мреже, знакова за обавештавање, дакле у односу на процену угрожености предузимају се и одређене мере, додао је Томић.
Ако објекат нема противпожарне апарате, казна је од 150.000 до пола милиона динара. Проблем су старе зграде које су изграђене у време када су важили другачији стандарди заштите од пожара.
Основни проблеми старих зграда – недостатак опреме и блокирани противпожарни путеви
Ненад Јоцић из Сектора за ванредне ситуације објаснио је да је основа за поступање Закон о заштити од пожара и да поред њега имају јако пуно правилника, уредби које дефинишу појединачне објекте.
“Што се тиче стамбених зграда, сваку реконструкцију и надоградњу мора да одобри сектор, противпожарна полиција, треба да буде урађен пројекат који се доставља на сагласност и даље све по процедури”, истакао је Јоцић.
Наводи да су код старих зграда највећи проблеми најчешће недостатак опреме, хидраната, ПП апарата, ходници који су закрчени, блокирани противпожарни путеви.
“Ми као инспектори МУП-а немамо право да уђемо у било чији стан да говоримо шта ће се радити. Оно што морам да нагласим, одговорност није на свима нама. Највише је на корисницима, на власницима станова, објеката, јер ми дођемо једном у две, три, четири године”, закључио је Јоцић.
