Da li Ukrajina gubi rat?

Zapadnim javnim diskursom sve više dominira ideja da Ukrajina gubi rat i da treba da teži mirovnom sporazumu kako bi se izbegli dalji gubici.

Ova percepcija verovatno proizilazi iz nesrazmernog fokusa na vidljive operacije u domenu zemlje, koje imaju tendenciju da dominiraju medijskim izveštavanjem i koje je lakše pratiti.

Ipak, ratovi se dobijaju strategijama, a ne taktikama. I u ovoj oblasti, Ukrajina može da demonstrira jasan put ka držanju Rusije na bojnom polju uz nanošenje onoga što će se na kraju pokazati kao nepodnošljivi gubici, tvrdi u analizi za CEPA Alina Frolova je zamenica predsednika Centra za odbrambene strategije u Kijevu i bivša zamenica ministra odbrane Ukrajine.

Ako to zvuči upitno, zapamtite da je 12 dana pre pada Bašara al-Asada njegov režim izgledao apsolutno bezbedno.

Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine prošao je kroz nekoliko faza u poslednjih 11 godina. Suprotno uvreženom mišljenju da je sukob počeo 2022. godine, njegovo poreklo seže do 2014.

Počeo je prvobitnim ukrajinskim gubicima na bojnom polju (i u zapadnom javnom mnjenju, gde je malo ko prepoznao mogućnosti za panevropsku destabilizaciju), nakon čega je usledio gotovo zamrznut konflikt nakon Minskih sporazuma iz septembra 2014.

Otkako je invazija punog obima pokrenuta u februaru 2022. godine, uprkos evoluciji dinamike bojnog polja i promeni taktike na obe strane, sukob ostaje iscrpljen na strateškom nivou.

Ovo nije iznenađujuće, pošto većina konvencionalnih ratova oscilira između iscrpljivanja, manevra i rekonstitucije.

I Ukrajina i Rusija su se suočile sa teškim udarima po ljudstvo i opremu, pri čemu nijedna strana nije sposobna da izvede velike manevre kombinovanog naoružanja kako bi ih ublažila.

Drugim rečima, čak i kada Rusija prođe kroz ukrajinske linije, nedostaje joj snage da iskoristi svoju prednost za odlučujući, ratno-pobednički efekat.

Dakle, kakva je situacija u Ukrajini? Da bi se ovo procenilo, ključno je zauzeti strateški, multidomenski pogled na sukob.

Moderni ratovi, kako ih priznaju napredne vojne doktrine poput NATO-a, odvijaju se u više domena: kopno, vazduh, more, svemir, sajber prostor i kognitivna sfera.

Rat Ukrajine sa Rusijom nije izuzetak, obuhvata sve ove dimenzije. Iznenađujuće, Ukrajina preovladava u najmanje četiri domena i konkuriše Rusiji u preostala dva. Evo strateškog pregleda najvažnijih:

Vazdušna superiornost

Vazdušna superiornost je ključna za dobijanje ratova. Uprkos znatno manjim vazdušnim kapacitetima, Ukrajina je efikasno neutralisala rusku vazdušnu nadmoć.

Ruske vazdušne snage ne mogu da deluju dubinski i, kako navode obaveštajci Velike Britanije, nemaju odlučujući operativni efekat zbog ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane, povećanog prisustva ukrajinskih vazdušnih snaga, efikasnih dalekometnih udara na kritičnu infrastrukturu ruskih vazduhoplovnih snaga i novog koncepta dominacije u vazduhu zasnovanog na brzom razvoju dronova i UAV tehnologije.

Kao rezultat toga, početkom jeseni 2024. Bela kuća je izjavila da je Rusija pomerila 90 odsto svojih ratnih aviona izvan dometa ATACMS balističkih projektila od 300 km i da je učestalost ruskih vazdušnih udara i raspoređivanje vođenih klizećih bombi, koje su bile jedna od ključnih komponenti u kopnenim ofanzivnim operacijama, u pojedinim linijama fronta smanjene za čak 75 odsto.

Situacija na moru

Situacija u Crnom moru je jasna – Rusija je izgubila preko jedne trećine svoje crnomorske flote, gubici koje vojni stručnjaci smatraju kritičnim, što je čini nesposobnom da ispuni svoje operativne funkcije.

Ukrajina je nanela kritične gubitke koji su doveli do degradacije većine glavnih sposobnosti Rusije, uključujući i amfibijske operacije (više od 50 odsto amfibijskih jurišnih brodova uništeno ili značajno oštećeno, marinske jedinice skoro potpuno „obnovljene“ tri puta) i izgubila je sposobnosti pomorskih operacija, nekoliko njenih pomorskih baza i sposobnosti zaštite trgovačkih puteva, i više ne može da blokira ukrajinske luke.

U decembru 2023. Rusija je premestila većinu svojih ključnih brodova, uključujući 10 nosača raketa Kalibr, iz luka na Krimu u Novorosijsk kako bi ih zaštitila od ukrajinskih napada.

Dakle, ruska pomorska strategija je poremećena efektivno poništavajući njenu dominaciju u širem regionu (što se već odrazilo na Siriju).

Svemirski i sajber domeni

Ukrajina je pokazala izuzetnu prilagodljivost u svemirskim i sajber domenima. U nedostatku najsavremenijih alata, zemlja je iskoristila partnerstva i pristup celog društva sajber otpornosti.

Koristi satelitske podatke od partnera i komercijalnih izvora koje finansiraju građani, osiguravajući robusne vladine i finansijske usluge.

U međuvremenu, Rusija se bori sa monopolizovanim i rigidnim sistemom kojem nedostaje javna inicijativa i otpornost.

Zemljišni domen

Iako se tradicionalno smatra najslabijom tačkom Ukrajine, zemljišni domen otkriva nijansiraniju sliku.

Od potpune invazije 2022. godine, Ukrajina je oslobodila oko 75.000 kvadratnih kilometara i pokrenula ograničene upade na rusku teritoriju u regionu Kursk (gde trenutno ima oko 800 kvadratnih kilometara).

Nasuprot tome, Rusija je dobila samo 505 kvadratnih kilometara u 2023. i oko 4.000 kvadratnih kilometara 2024. godine, uglavnom kroz skupe taktike „ljudskih talasa” koje su ga ukupno koštale oko 700.000 mrtvih i ranjenih.

Ove operacije su očigledno politički vođene, jer zahtevaju primitivno rasipanje resursa, ljudskih i drugih, i neodržive su. Područje linije fronta gde su aktivne operacije u toku suzilo se sa 1.300 km u 2023. na 970 km u 2024., što odražava promenu u dinamici.

Ko ima prednost?

U ratu iscrpljivanja, logistička održivost je odlučujuća. Ruska logistika je bila slaba od samog početka i u velikoj meri se oslanja na železnicu.

Dok je dobro razvijena železnička mreža u okupiranom ukrajinskom Donbasu favorizovala rusko napredovanje, prednost će biti sve manja kako se njene snage udaljavaju od železničkih stanica.

Putevi snabdevanja unutar Rusije bili su meta dalekosežnih udara na čvorišta, skladišta municije i proizvodne lokacije.

Nesposobnost Rusije da zaštiti svoju teritoriju – što je posledica njene ofanzivno orijentisane vojne doktrine – dodatno pogoršava ove ranjivosti.

Nasuprot tome, odbrambena proizvodnja za Ukrajinu je uglavnom bezbedna od ruskih napada jer se većina fabrika nalazi u inostranstvu.

Ukrajinska logistika i snabdevanje su podržani međunarodnim partnerstvom i decentralizovanom domaćom proizvodnjom.

Visokotehnološka odbrambena proizvodnja je porasla, podržana privatnim inicijativama i zapadnim investicijama.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana generalno nadmašuje rusku, štiteći ključna sredstva i proizvodne linije.

Trendovi proizvodnje odbrane

Uprkos brojnim izjavama da Rusija troši oko osam odsto BDP-a na odbranu, Kremlj bi mogao da obezbedi tenkove, oklopna vozila i artiljeriju povlačenjem i obnavljanjem opreme proizvedene u sovjetsko doba.

Njegova odbrambena proizvodnja je teško pogođena, a podaci o ruskoj proizvodnji, na primer tenkova, su veoma sumnjivi. Njena sposobnost da izdrži svoju vojsku je sve manja.

Tenkovi, artiljerija i druga kritična oprema se troše brže nego što se mogu zameniti. OSINT podaci sugerišu da bi ruske zalihe tenkova i borbenih pešadijskih vozila mogle biti iscrpljene do 2027. godine, a da će artiljerija i raketni bacači nestati 2025-2026.

Sankcije i nedostatak inovacija ometaju sposobnost Rusije da modernizuje svoj arsenal. Dodajte analitičke prognoze o ekonomskoj stagflaciji Rusije u drugoj polovini 2025. čak i sa zalihama iz Irana i Severne Koreje, njena situacija ne izgleda dobro.

Ukrajina je, s druge strane, dramatično povećala svoju odbrambenu proizvodnju (sa 1,3 milijarde grivna 2022. na 20 milijardi grivna (474 ​​miliona dolara) 2024. godine), uz podršku investicija EU.

Štaviše, ukrajinska ekonomija, uprkos velikim gubicima, pokazuje otpornost, sa prognozama koje predviđaju rast BDP-a od 2,5 – 7odsto u 2025. godini, u kombinaciji sa prilično ograničenom inflacijom, visokim nivoom rezervi Narodne banke i stabilnim bankarskim sistemom.

Zapadna finansijska podrška osigurava stabilnu fiskalnu osnovu, u oštroj suprotnosti sa ekonomskom krhkošću Rusije i opadanjem kapaciteta za proizvodnju odbrane.

Demografski i istorijski kontekst

Demografska prednost Rusije (populacija od 149 miliona u poređenju sa 38-42 miliona Ukrajine) često se navodi kao faktor u njenu korist.

Ali manje nacije mogu pobediti veće protivnike. Taktika, moral, lokalno znanje, diplomatija i tehničke inovacije mogu igrati važnu ulogu u obezbeđivanju pobede. A ukrajinsko stanovništvo, bez obzira na sve svoje probleme, jasno pokazuje visoku otpornost, inovativnost, sposobnost i volju za borbu.

Zaključak

Dok se Ukrajina suočava sa značajnim izazovima, strateška slika ukazuje da ona ne gubi rat. Rat na iscrpljivanje favorizuje stranu sa boljom dugoročnom održivošću, logistikom i inovacijama. Kritična ranjivost Rusije u logistici, proizvodnji i ekonomskoj otpornosti stavlja je u nepovoljan položaj.

Ukrajina, uz podršku svojih partnera, pokazuje superiorne performanse u više domena i ne pokazuje znake skorog kolapsa. Ova godina će samo podvući te trendove.

Jedini put do ruske pobede leži u potkopavanju odlučnosti Zapada i negovanju iluzije ruske snage. Održavajući strateški fokus i održavanje međunarodne podrške, Ukrajina ima sve šanse da pobedi.