уторак, 21.01.2025, 16:15 -> 17:44
Извор: РТС
Европска комисија предложила је чланицама Енергетске заједнице четири модела за опорезивање емисија угљен-диоксида, што се односи и на Србију. Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је за РТС да еколошке накнаде треба да натерају државе да смањују емисије, али да постоји могућност за померање рокова.
Србија је чланица Енергетске заједнице, која припрема државе на путу ка Европској унији да ускладе енергетске и еколошке прописе са бриселским директивама у тој области.
Жељко Марковић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да су таксе за загађиваче, такозвани ЦБАМ, опорезују робу која се извози из Србије и других земаља по групама загађивача – електрична енергија, те одређене индустријске гране, попут производње вештачких ђубрива, железара, челика и алуминијума, као и цементна индустрија.
“Такса је на робу која се извози на територију ЕУ, а плаћа је увозник”, објашњава Марковић.
Померање рокова
Са друге стране, каже, емисије које се производе у земљи треба да буду опорезиване да бисмо се усагласили са прописима ЕУ.
“Трговина емисијама значи да се у зависности од циљева, колико желимо да их смањимо, толико се издају квоте, које привредни субјекти лицитирају и користе за производњу. На тај начин, привредни субјекти се терају да постепено смањују емисије, а цене треба да их натерају да уложе у декарбонизацију, уместо да плаћају високе таксе”, објашњава Марковић.
Према његовим речима, ЦБАМ почиње да се примењује од 2026. године, а ако се Србија обавеже да ће имати цену емисија 2030. године као и ЕУ, онда се на електричну енергију не би увела такса до те године, па и касније.
“Ако уведемо шему, оно што се буде платило у Србији, биће смањено за исту таксу и у иностранству, ако цене нису исте као у ЕУ”, каже Марковић, додајући да постоје четири модела за опорезивање емисија угљен-диоксида – опорезивање емисија, успостављање фиксне цене трговине емисијама, да све чланице Енергетске заједнице имају сопствену шему, као и могућност да се укључимо у европски модел.
Смањује се употреба угља
Марковић каже да се смањују количине угља у ЕУ, али да је сасвим мало повећана њена употреба за производњу електричне енергије због енергетске кризе.
“Циљ ЕУ је климатска неутралност до 2050. године. Све еколошке накнаде би требало да натерају земље региона да смањују своје емисије. То је и циљ Србије, али имамо проблем јер смо зависни од лигнита у производњи струје. Ако бисмо брзо смањивали емисије, били бисмо изложени ценовним ударима, јер би цена електричне енергије порасла за 50 одсто, а раст БДП-а био би мањи”, каже Марковић.
Говорећи о санкцијама САД НИС-у, Марковић каже да су цене нафте скочиле, али да се смирила динамика раста и да не очекује даљи раст, док су цени гаса и електричне енергије стабилизовали.
