Patrijarh Porfirije obratio se vernicima na Jovanjdan u Sabornoj crkvi u Beogradu uz poruku da je srpski narod buket, jedan i jedinstven u kojem postoje različiti cvetovi.
-Neka je srećan i blagosloven današnji dan, na zdravlje i na spasenje molitva i sveto pričešće svima koji slave Svetog Jovana, da molitve preteće i krsta Gospodnjeg budu sa njima, kao i sa svima i sa čitavim svetom. To je put pokajanja, to je put unutarnjeg preobražaja i promene, o kojoj govore posle Svetog Jovana svi svetitelji podvižnici Božiji. Pokajanje ne pripada prostoru psihologije i ne znači samoosuđivanje i posipanje glave pepelom. Pokajanje jeste preumljenje, trud da budemo bolji svakoga dana od sebe, ne bolji od drugog, bolji od onog što smo danas bili danas, bolji od greha, pada, promašaja strasti kojima smo zaokupljeni. Neka bi Gospod dao da zaista da ta poruka Svetog Jovana bude sadržaj života svih nas, ali i čitavog sveta, jer bez toga nema spasenja. Neka nas sve Gospod blagoslovi, da nam da međusobno razumevanje, da nam da međusobno poštovanje, da nam da mir, da odagna iz naših srca bilo koju vrstu isključivosti, netrpeljivosti, mržnje i ne daj Bože dizanja ruke jednih na druge, bez obzira ko smo i šta smo i kakvi smo. To smo, što smo, svoji smo, jedna smo porodica, familija, jedan smo narod, pre svega narod koji je povezan armaturom vere, povezan Hristom u jednoj crkvi- rekao je patrijarh i dodao da je nedopustivo da vidimo jedni druge kao neprijatelje, kao suparnike.
-Možemo razmišljati drugačije o svemu, o mnogim temama možemo imati drugačije stavove, zar je to nešto čudno. To jeste buket jedan i jedinstven u kojem postoje različiti cvetovi, bilje različitih boja, mirisa, ali svaki cvet pojedinačno ima svoju lepotu. Međutim, u zajednici sa ostalim cvećem u buketu, u harmoniji sa drugima, postiže se neuoporedivo veća lepota. Dakle, jedna smo porodica i jedan smo familija i jedno smo povezani verom, ocima i praocima i jednom verom, jedno smo u Hristu, u pravoslavnoj crkvi u kojoj ima toliko lepote i bogatstva da nikada ne možemo potrošiti to što u njoj postoji.
Patrijarh Porfirije je naglasio da je na nama odgovornost da budemo ljudi, ne jednostrani, ne isključivi, ne samouvereni, ne ljudi koji imaju svoj kalup.
-I svako ko se ne uklopi u taj kalup višak je, nepotreban je i ne daj Bože treba ga isključiti iz svoga života i eliminisati. To nije vera, to nije crkva, to nije srpksi narod, srpski narod je pravoslavni, crkveni narod, a to znači narod zajednice, narod koji živi u skladu sa pozivom Svetog Jovana krstitelja, pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. Vidite kako povezuje pokajanje sa carstvom nebeskim, nije upotrebio drugu reč, nije pozvao na bilo šta drugo, nego na pokajanje, na preobražaj, na oslobođenje od onoga što je strast, greh, egoizam, sebičnost, što podrazumeva da postojim samo ja, moj kalup, moj koncept i sve što nije u skladu sa tim ne postoji za mene. Dakle, to je poziv svetog Jovana. Ne smemo se odvojiti od Hrista, to je ono što je važno, nema bez njega smisla ovaj svet ne samo da u snu leži, nego je potpuno izgubljen, razlomljen, rasparčan, nema za šta da se uhvatiš. Pa imaš li ista od Hrista, osim vere njegove, crkve njegove, ako misliš da imaš, prevario si se. A Hristos te opet nije ostavio u toj samoodbrani. Neka bi Gospod dao da budemo hrišćani, pravoslavni Srbi.
Kurir.rs/Dnevnik
