Ako imate ovaj predmet u kući, možete ga prodati za više od 1.000 EVRA! Srbi ih čuvaju u slamarici i ćupovima, otporni su na inflaciju, a dobijaju se na POKLON (FOTO)

Sve češće su predmet pljačke jer su, naime, sve češće štednja koja je otporna na inflaciju i potencijalna investicija koja ne gubi vrednost. Čak i ako je probušen, on može koštati više od 1.000 evra, a ako spada u kategoriju retkih njegova cena vrtoglavo raste. Reč je o dukatima i starom zlatnom novcu.

Nekoliko osoba početkom ove godine uhapšeno je jer su u okolini Petrovca na Mlavi iz kuće oštećenog domaćina, pored veće količine deviza i dinara, odneli čak 472 dukata. Prethodno, pred kraj 2024. godine uhapšeni su naš i rumunski državljanin koji su u okolini Negotina iz kuće iz kuće u kojoj su radili, ukrali 2.500 evra i 47 dukata. Pre dve godine, dvojica muškaraca uhapšena su u Beogradu nakon što je utvrđeno da su prestoničkim zlatarama prodali veću količinu dukata Franc Jozef koje su prethodno ukrali u Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj.

Više od 90 odsto dukata u Srbiji su investicioni

U Srbiji postoji višedecenijska tradicija čuvanja i poklanjanja dukata, ali da njihovo posedovanje nije samo “običaj” starih vremena potvrđuju i ovi slučajevi pljački i krijumčarenja.

Jer, za razliku od papirnog novca, ove “zvečeće monete” koje se kao alternativni oblik štednje umesto u bankama čuvaju u slamaricama ili ćupovima, otporne su na inflaciju i ne gube vrednost.

Takođe, za razliku od običnog zlata u obliku nakita na koji se pri kupovini plaća PDV, u celoj Evropskoj uniji takvi zlatnici su oslobođeni svih poreza, a istovremeno nude i mogućnost zarade ako se njima trguje.

Kako za “Blic” priča Željko Jelić iz Srpskog numizmatičkog društva, zlatnici mogu biti investicioni i kolekcionarski. Više od 90 odsto njih koji se nalaze u posedu građana Srbije spadaju u kategoriju investicionih, što će reći da ih odlikuje čistoća zlata od minimalno 90 odsto što ih, opet, čini opisanom “zvečećom monetom” otpornom na potrese na finansijskom tržištu i potencijalom za zaradu.

Veliki Franc Jozef ima cenu od čak 136.000 dinara

Među tim investicionim zlatnicima, najprisutniji, najpopularniji i najtraženiji su dukati Franca Jozefa (1830-1916), cara Austrije, kralja Ugarske i jednog od poslednjih velikih imperatora Evrope.

– To znači da su to dukati koji su kovani u Austrougarskoj 1915. godine i kasnije, ali sa godinom kovanja na sebi 1915. Ti dukati nemaju kolekcionarsku, već imaju vrednost zlata i dan-danas ne morate da odete u Beč da biste ih kupili, već se, na primer, prodaju i u mnogim zlatarama u Srbiji, a neki se mogu kupiti i preko berze po ceni vrednosti zlata koje se nalazi u njemu – objašnjava Jelić.

Franc Jozef dukati postoje kao mali, odnosno, jednostruki i kao četvorostruki, odnosno, veliki dukat koji se sastoji od četiri mala. A da su vredni svedoče i podaci o njihovim cenama iz par beogradskih zlatara:

• neoštećen mali dukat Franc Jozef košta oko 36.000
• cena malog bušenog je 31.000
• veliki bušen košta 124.000
• veliki neoštećen dukat košta čak 136.000 dinara

Kolekcionarski dukati mogu biti višestruko skuplji

Kada je reč o kolekcionarskim dukatima i zlatnicima koji se ređe nalaze u vlasništvu običnih građana, njihova vrednost može višestruko prevazilaziti vrednost zlata, a to zavisi od stepena njihove očuvanosti, perioda iz kojeg potiču ili od neke istorijske teme vezane za njihovo poreklo ili kovanje.

– Vrednost im u suštini određuje interesovanje kolekcionara na tržištu, a to zavisi najviše od tiraža same kovanice i od pretpostavke koliko tih kovanica može da se nađe u svetu. Praktično, što ređa kovanica – to skuplja. Pored toga, jako bitan faktor je očuvanost stare kovanice. Ako je dobro očuvana i što bližeg kvalitetu koji je bio kada je otkovana, onda je njena vrednost veća. Kovanice koje su bušene, lemljene i slično, imaju daleko manju vrednost – napominje naš sagovornik.

Jelić pojašnjava da se sve stare kovanice dele u dve osnovne kategorije – dukati i ostali zlatni novac. Dukati su uvek kovani u težini od 3,49 grama sa finoćom zlata 986, dok ostali zlatnici mogu biti manjih i većih gramaža i finoće zlata.

Dodaje da je savet građanima koji poseduju stari zlatni novac, a nisu sigurni šta je u pitanju i da li mogu da računaju na investicionu ili kolekcionarsku vrednost, jeste da se svakako obrate ekspertima Srpskog numizmatičkog društva.

Oni se sastaju utorkom od 16 časova u ulici Svetog Save 16 u Beogradu, iza pozorišta Slavija.