SAVETODAVNI REFERENDUM – OD “A” DO “Š” Planiran najkasnije za maj, SNS skupio 111 potpisa i čeka POTEZ OPOZICIJE

Bio bi održan najranije u martu a najkasnije u maju, a za njegovo raspisivanje već je prikupljeno tačno 111 potpisa poslanika Srpske napredne stranke (SNS). Čeka se na korak parlamentarne opozicije, kako bi bio raspisan savetodavni referendum o poverenju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Za sada su se izjasnile DS i Ekološki ustanak, koji ga ne žele.

O njemu se priča jer je upravo Vučić pre dva dana ponudio opoziciji ovu opciju.

Zašto?

Povod su, pre svega, studentski protesti, a nakon istraživanja koje, kako je rekao, da opada poverenje među građanima.

– Ja sam izabran vašom voljom, poštovani građani. Vi ste me birali na ovo mesto. Birali ste me da vodim zemlju u teškim i u lakim trenucima, da donosim neretko nepopularne odluke, da se borim za ovu zemlju. Dao sam sve od sebe. CIA, ali i ovi drugi, kažu da više nemam poverenje građana. Oni koji su najobjektivniji, najnepristrasniji, oni koji imaju najveće poverenje opozicione javnosti, a rekao bih sada i sveukupne javnosti u Srbiji. A ja ne želim da budem neko ko će na silu da vlada Srbijom. Nikada to nisam želeo. Nikada nisam želeo bez poverenja naroda da vladam. Ja smatram da je najbolje rešenje da idemo na savetodavni referendum – rekao je Vučić.

Pozvao je opoziciju da “dostavi svega 67 potpisa sa zahtevom za savetodavni referendum”, a da će se SNS “dostaviti još stotinu”.

Kada?

Vučić je, govoreći o referendumu, poručio da bi mogao da se održi “u martu, aprilu ili maju” što je “stvar razgovora sa opozicijom”.

– Važno je samo da predaju 67 potpisa i idemo odmah. Da li će biti u martu, aprilu ili maju, to je stvar naših razgovora i dogovora, ali time su sve priče posle toga završene. Time Srbija ulazi u mirne vode i možemo da radimo sve u najboljem interesu za našu zemlju – kazao je Vučić.

Zakon kaže da se može održati najranije 45, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja, a održava u jednom danu, po pravilu nedeljom.

Rezultati se utvrđuju u roku od 48 sati od kada je nadležna komisija dobila sve rezultate glasanja koje utvrđuju potkomisije.

Kako?

U ovu inicijativu aktivno su se uključili i poslanici SNS koji su odmah najavili da će potpisima podržati raspisivanje referenduma. Dan kasnije, predsednica Skupštine Ana Brnabić je saopštila da je SNS prikupila više od 100, tačnije 111 potpisa.

Pitanje bi, kako je rekla, bilo: “Da li ste za pokretanje postupka za razrešenje predsednika Republike?”.

Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov rekao je da će SNS glasati za to da su rezultati saveta o davanju referenduma apsolutno obavezujući.

– Ja mogu da kažem da će u formalnom smislu, evo samo da ih odobrovoljimo da podnesu te potpise, naša poslanička grupa glasati za to da su rezultati saveta o davanju referenduma apsolutno obavezujući. Tako da ne mogu više na to da se izvlače da to nije, da je to samo konsultativno i da nije obavezno. Evo, glasaćemo za to i da bude obavezno. Iako nije potrebno, jer će predsednik podneti ostavku i o tom je govorio – rekao je Jovanov.

Šta kaže opozicija?

Zahtev za raspisivanje referenduma može da podnese većina od ukupnog broja svih poslanika Skupštine (126 od ukupno 250 poslanika), a nijedna opoziciona stranka do sada nije prihvatila poziv da se glasa o smeni predsednika.

Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je da demokrate neće učestvovati u “igrokazu” – kako je nazvao savetodavni referendum, ali i da veruje da ni ostatak opozicije neće učestvovati u tome.

– Prelazna vlada je jedini način za izlazak iz krize i ona će vremenom pripremiti uslove za fer izbore – istakao je Milivojević.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, smatra da je “Vučićeva ponuda neprimerena”, i dodaje da time “predsednik Srbije sebe stavlja u prvi plan”.

Savetodavni referendum – šta je to?

Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da Vučićeva ponuda “predviđa preispitivanje najšire političke odgovornosti za kompletnu političku situaciju, a koja je doživela kulminaciju poslednjom kolektivnom tragedijom u Novom Sadu”.

– Predsednik Srbije izašao je sa jednom mogućnošću koju Narodna skupština ima, da pred narod iznese pitanje od najšireg značaja iz svoje nadležnosti. Na taj način bi se narod, kao nosilac suverenosti, izjasnio o nekakvoj njegovoj političkoj odgovornosti za kompletnu situaciju u kojoj se nalazimo i to bi imalo najveću težinu. Parlament u tom slučaju može samo da se sa građanima konsultuje o tom pitanju. Odluka naroda tada nema pravnu težinu, ali bi dovela do moralne političke odgovornosti predsednika Republike – kazao je ranije Petrov.

Odluka o raspisivanju savetodavnog referenduma donosi se većinom od ukupnog broja poslanika. Kako kaže, na taj način bio bi “preskočen klasičan postupak razrešenja, koji bi obuhvatao razne instance, od skupštine preko Ustavnog suda, pa nazad do parlamenta.

Sa druge strane, pojedini političari, pravnici i građani govore o tome da savetodavni referendum ne postoji ni u domaćim zakonima ni u Ustavu.

Predsednik Republike je jedini funkcioner koji se bira na direktnim izborima, glasovima birača koji zaokružuju njegovo ime i prezime, zbog čega su zakonske mogućnosti za njegovo razrešenje sužene samo na slučajeve kršenja Ustava, kaže Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN), za BBC na srpskom dodajući da Skupština ne može da odlučuje da li predsednik uživa poverenje građana, niti je to pitanje za referendum.

Savetodavni referendum „nije pravno obavezujući”, pa zakonodavna i izvršna vlast nije dužna da postupi u skladu sa referendumskom odlukom, piše u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.

Od raspada SFR Jugoslavije u Srbiji su održana samo tri referenduma (1998.,2006. i 2022.), ali nijedan nije bio savetodavan:

• 23. aprila 1998. – O učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na KiM 1998. (94,73 odsto glasalo “protiv”)
• 30. septembra 2006. – O predlogu novog Ustava Srbije (97,31 odsto bilo “za”)
• 16. januara 2022. – O promeni Ustava u delu koji se odnosi na sudsku vlast (60,24 odsto glasalo “da”)