Pavle Bihali, osnivač pokreta Leviatan otkriva: Ja stojim iza grupe Fortis, pronašli smo 63 pedofila

U emisiji Ni pet ni šest vodila se emotivna i kontroverzna rasprava o tome kako društvo reaguje na pedofiliju – jedno od najtežih i najgnusnijih krivičnih dela. Povod za razgovor bili su slučajevi koji potresaju javnost, ali i delovanje neformalnih grupa poput organizacije Fortis, koja tvrdi da javno razotkriva pedofile u cilju zaštite dece i društva. U studiju su gosti prof. dr Mina Zirojević, doktor uporednog prava, Pavle Bihali, aktivista NVO, i Željko Mašović, psiholog, pokušali da pruže odgovore na pitanja koja potresaju društvo.

Osnivač pokreta Leviatan i aktivista Pavle Bihali podsetio je na aktivnosti grupe Fortis, koja deluje na identifikaciji pedofila:

– Kada smo osnovali Fortis, cilj nam je bio da budemo glas onih koji ga nemaju, baš kao što smo to radili kroz Leviatan, samo sada na drugom terenu – zaštiti dece. U proteklom periodu smo uspeli da spasimo 63 deteta, sprečavajući viđanja pedofila i bolesnika. Kada kažem ’spasili’, mislim na to da smo otkrili 63 pedofila, snimili ih, dokumentovali njihove radnje i sprečili ih u daljim delima. Sve što radimo je legalno i u skladu sa zakonom, i nikada nismo nikoga fizički napali, iako su nas često optuživali za to.

Na pitanje voditeljke kako dolaze do tih pedofila, Bihali je objasnio:

– Mi pratimo njihove aktivnosti na društvenim mrežama, forumima, aplikacijama, i kada prikupimo dovoljno dokaza, uključimo naš tim koji snima i dokumentuje. Planiramo da uskoro objavimo registar pedofila – sa njihovim imenima, prezimenima, slikama i svim dokazima koje imamo. Ljudi imaju pravo da znaju s kim žive u komšiluku. U Americi je ovakav registar uobičajena praksa, i verujem da bi i kod nas imao značajan efekat.

Bihali je istakao važnost javne osude:

– “Shaming kampanje”, kako ih zovu u Americi, ključne su za sprečavanje ovakvih dela. Kada cela zajednica zna ko je pedofil, on više nema gde da se sakrije. Niko ne želi da živi pored nekoga ko ugrožava decu. Zato smatram da je ovakav registar nužan i da će pomoći roditeljima da zaštite svoju decu.

U emisiji se između ostalog govorilo o jednom od najkontroverznijih slučajeva u Srbiji – nestanku dvogodišnje Danke Ilić i sudbini dvojice osumnjičenih, Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, kojima pritvor ističe 18. januara. Sud još nije doneo odluku o optužnici, što je izazvalo uzburkane reakcije javnosti.

Profesor Zirojević iznela je zabrinutost zbog mogućnosti puštanja osumnjičenih na slobodu:

– Mi smo došli do situacije da, u ime ljudskih prava osumnjičenih, ignorišemo prava žrtava i njihovih porodica. Ako je osoba osuđena za teška dela poput pedofilije ili ubistva, smatram da društvo ima pravo da ih izopšti i trajno obeleži. U mnogim državama, poput SAD-a, postoji registar seksualnih prestupnika. Zašto to ne bi postojalo i kod nas? Takve osobe su opasnost za društvo, a resocijalizacija često nije moguća. Sistem mora da garantuje sigurnost građanima, a ne da nas ostavlja u strahu da će potencijalni zločinci šetati našim ulicama.

Psiholog Mašović osvrnuo se na širi društveni kontekst problema:

– Kad sistem zakazuje, javlja se potreba za vigilantskim grupama. Ljudi gube poverenje u institucije, jer pravda deluje sporo i često neefikasno. Ipak, takve inicijative, iako plemenite, mogu se lako izmaći kontroli. Ono što mene kao stručnjaka brine jeste da su mnogi počinioci pedofilije povratnici. To je bolest koja se ne leči. Ako društvo ne preduzme ozbiljne korake, poput trajne izolacije tih osoba, suočavamo se sa stalnim rizikom. Možda zvuči radikalno, ali ponekad se vraćanje starim metodama izolacije čini kao jedini izlaz.

 Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs