SAD kažnjava Ruse, a ceh plaća Srbija! Mićović iz UNKS-a: “Rafinerija ne sme da stane”

Ministar spoljnog poslova Rusije, Sergej Lavrov, poručuje da NIS ni u kom slučaju ne može biti predmet nacionalizacije, ali da u saradnji sa predstavnicima srpske vlasti, traži rešenja za novonastalu situaciju. Sada sve više energetskih stručnjaka i ekonomista navodi MOL kao potencijalnog kupca za NIS. Hoće li biti tako?

U jutarnjem programu televizije Blic (kanal 117) Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije analizirao je trenutnu situaciju.

– Pominju svi promenu vlasništva kao ključnu stvar. Pitanje je da li je to 50 procenata smanjiti na neki određeni procenat ili recimo potpuno izostaviti vlasništvo. Ja ću samo podsetiti da nismo prva zemlja koja se sreće sa ovim. Od 2022. godine su te oštre sankcije na snazi. Recimo u Nemačkoj dve velike rafinerije koje su snabdevale, ja mislim 90% je bilo njihovo učešće u toj belinskoj regiji, potpuno u vlasništvu Rosnjefta. Nemačka nije smela da dozvoli da se te rafinerije zaustave. A one pod uticajem sankcija 2022. godine, nisu više mogle da posluju s ni sa kim. I za kratko vreme je doneta odluka da se, zapravo, vlasništvo to zamrzne kako bi upravljanje tim rafinerijama preuzela Nemačka. A ko upravlja profitom? On je ko upravlja kompanijom. Znači, taj menadžment nemački – objasnio je Mićović.

Rafinerija ne sme da stane

Ipak, Mićović dodaje, Srbija nije Nemačka, svaka država ima svoje specifičnosti.

– E sad, ono što ovih dana se jasno govori, a to je da naša rafinerija ne sme da stane. S tim ulazimo u pregovore sa svim stranama. Rafinerija ne sme da stane. Kapaciteti za prijem, istovar, pretovar i otpremu derivata naftne industrije Srbije treba da budu na raspolaganju. Nije normalno da imate u nekoj državi potpuno paralelnu instalaciju koja može tako veliki udeo da nadoknadi. Nije normalno – rekao je Mićović.

U ovim okolnostima treba sve resurse NIS-a zadržati, kakve god da budu okolnosti da bi tržište moglo da bude potpuno snabdeveno.

– Ja mislim da je to juče praktično rečeno da država kreće sa tim. A s druge strane, opet ako se setite onih sednica Vlade kojima je predsednik prisustvovao, tamo ste mogli da čujete da NIS sa ovim problemima saradnje već neko vreme unazad posluje. Znači, nismo baš toliko ni zatečeni – rekao je Mićović.

Nije bilo vremena za pripremu kao 2022. godine

Mićović je podsetio na paket sankcija iz 2022. godine, ističući da su tada sankcije uvedene u martu, a tek u decembru su stupile na snagu, te je država imala ozbiljan vremenski period “za pripremu”.

– Sada nemamo tako veliki vremenski period. Sada su sankcije stupile na snagu 10. januara. U tom periodu 2022. godine nije došlo ni do kakvog novog tumačenja. Jednostavno, vlasništvo Gazprom Njefta je bilo tada većinsko, svedeno je na 50 procenata i prestale su okolnosti koje bi dovele do tada blokade transporta nafte Janafom – rekao je sagovornik “Jutra na Blic”.

Da bi se pričalo o nekom otkupu dela vlasništva, Mićović ističe da prvo mora da se pojavi neko ko to prodaje.

– Ne možete vi da kupite nešto ako neko nešto ne prodaje – dodao je.

Nacionalizacija NIS-a

Sergej Lavrov je rekao, po ugovoru nije moguća nacionalizacija NISA. Juče smo, pak, od predsednika čuli da “nije to baš tako”.

– Kao što je sinoć predsednik čitao, to se odnosi na gasno skladište i na gasovod koji prolazi kroz Srbiju. Ali kažem, to su toliko pravne nijanse u koje treba neko drugi da uđe, neko ko je stručan za to i proanalizira. Pre svega, mislim, te dve strane, naša i ruska, koja će to raščivijati, stvarno se ne bih upuštao u to – rekao je Mićović.

Prema njegovim rečima, na nedavno održanom sastanku Udruženja naftnih kompanija Srbije i resorne ministarke, bilo je reči o mogućnosti uvoznika da nadoknade eventualno nedostajući deo.

– Mi smo tu predočili kakve su pretnje, mogućnosti, šta bi trebalo eventualno promeniti, prilagoditi da bi se to povećalo. U svakom slučaju, uvoznici imaju raspoložive izvore u okruženju koji jesu. Najviše tu može da odgovori Konstanca kao međunarodna luka na Dunavu, tuda mogu Mediteranom dođu velike količine goriva i da se transportuju do Srbije. Rafinerije u okruženju takođe. Regionalno tržište derivata tako i funkcioniše, što derivati prelaze granice po potrebi. Znači, može to donekle da se poveća, ali to su ograničene mogućnosti, jer skladišni kapaciteti uvoznika, a pre svega logistika – brodovi koji bi to dovozili, železnica, kamioni, logistika, je jedan ozbiljno limitirajući faktor, tako da donekle može da se, ukoliko bude bilo potrebe, poveća uvoz, ali to ne može da zameni onaj veliki deo – objasnio je Mićović.

Stampedo na pumpama

U čitavoj ovoj situaciji komunikacija je, napominje, jako bitna.

– Ako se setite, marta 2022. godine zbog jedne jako loše komunikacije “fejsbukovskih eksperata”, bio je stampedo na benzinske stanice. Trajao je oko nedelju dana. Sve su ispražnjene. To je bio ozbiljan logistički zahtev da kamioni tom brzinom dopreme gorivo do pumpe. Sad mislim da nema nikakvog razloga za bilo kakvu paniku, čekaćemo. Ja sam ubeđen da taj naš osnovni cilj da rafinerija mora da nastavi da radi, pa da vidimo koji su uslovi da ona nastavi da radi – objašnjava Mićović.

Sagovornik “Jutra na Blic” podsetio je da postoji jedno radno telo koje se zove Neso i koje će ovih dana biti ponovo aktivirano.

– To radno telo će pratiti situaciju. Ono što je ministarka tražila, to je da se poveća period izveštavanja, da bude učestalo izveštavanje, dakle svakodnevno izveštavanje o stanju kako bi se pratila situacija. Evo, to izveštavanje sada govori da goriva ima dovoljno, da se sve odvija normalno, da su zalihe prisutne – rekao je Mićović.

Rizici odavno poznati

Ovakvi i slični rizici na ovom tržištu poznati su, ne samo od danas, nego godinama unazad.

– Znači, ako vi zavisite od jedne cevi, a to je Janaf, prvi rizik je da prestane isporuka nafte preko Janaf-a. Drugi veliki rizik, da od nečega jako puno zavisite, a to je rafinerija, da rafinerija iz nekog razloga stane. Treći rizik je, ne znam, da se zaledi Dunav, pa onemogući je uvoz. Tih rizika ima uvek. Oni su oduvek poznati. Oni se prate i uvek se na vreme može reagovati da se oni izbegnu. U ovim okolnostima mi nismo mogli da utičemo ni na koji način, ali ono što maksimalno možemo to je da pratimo situaciju i da idemo u susret tome kako prevazići eventualne probleme ukoliko nastanu – kaže Tomislav Mićović.

Nekoliko vrsta zaliha

On je istakao i da postoji nekoliko vrsta zaliha.

– Prvo, komercijalne zalihe naftnih kompanija. Onda imate operativne zalihe koje su naftne kompanije dužne da kupe i drže u svakom danu na svom skladištu. To je trenutno šest dana prosečne dnevne potrošnje u prošloj godini. Od 1. jula će to biti 7 dana prosečne dnevne potrošnje u prošloj godini. I treće zalihe su obavezne rezerve koje država formira iz onog fonda koji mi svi kad kupujemo gorivo zapravo uplaćujemo 2,6 dinara u fond za formiranje obaveznih rezervi. Znači, to su tri vrste zaliha. Svaka od tih zaliha ima svoj način korišćenja – objasnio je Mićović.

Ova situacija ne može se iskoristiti da bi se podigla cena goriva, dodaje Mićović.

– Prvo zato što država određuje cene. I u toj strukturi cene od sredine decembra rastu. I ovo što vidite sad, dinar, dva, tri, to je posledica nečeg drugog. Nije posledica nikakve krize. Što se cene goriva tiče, kažem, to su kotacije benzina i dizela. I ako se poveća, recimo, transport kamionski, železnički, koji su skuplji od rečnog, tada u toj formuli imate zavisne troškove uvoza, gde će one sigurno delimično biti veće – istakao je Mićović.

Udeo transporta derivata nafte kamionima je mali, dodao je, jer to je skupo i sporo i neefikasno.

I operativne i komercijalne rezerve nafte su pune.

– Ove obavezne rezerve bi trebalo da su punije. Nismo dostigli onaj propisani nivo koji je našim zakonom o robnim rezervama definisan. Ja mislim da je sad realizacija upravo dopremanja 12.000 tona na osnovu javnog poziva koji je bio završen krajem prošle godine. Znači, one se svake godine dopunjavaju, nikad još nisu aktivirane. I to se ne dešava tako često – rekao je Mićović.

Tržište Srbije je u rastu, naša ekonomija raste, pa samim tim i potrošnja derivata nafta raste.

– Sad, iz srpskog tržišta nije otišla ni jedna naftna kompanija. Iz Hrvatske je otišao MOL i iz Slovenije – zaključio je Mićović.