U našoj jučerašnjoj kolumni posvećenoj Kusturičinom „davanju podrške“ protestujućoj studentariji, „udaru“ na Vučića i (zasad plišanom) udaru andrićgradskog menadžmenta na Kusturicu u formi „ograđivanja“, napisao sam da je „ograđivanje“ vrlo stari srpski zanat koji zaslužuje ceo jedan traktat.
Ograđivanje je jedna od eksplicitnijih formi ovdašnjeg preovlađajućeg dandarizma – takođe starog srpskog zanata kome će biti posvećeno jedno Famozno – koji je u suštini potuljeni, kurčeviti kukavičluk.
Ko se ograđuje, zašto se ograđuje i šta hoće da postigne ograđivanjem, to ćemo najbolje shvatiti analizom andrićgradske ograde od Andrićgradovog osnivača i muteselima, Kusturice.
Krenimo redom. Kusturica je rekao – po običaju smušeno – to šta je rekao, ali je sve što je rekao, rekao u svojstvu slobodnog građanina i privatnog lica. Ali oćeš qwzr. Ako nisi spremačica, fizički radnik ili čobanin, dakle ako nisi ličnost izvan sistema, u Srbiji i srpskim zemljama (osim čisto na papiru) ne mereš biti slobodan građanin i privatno lice. Ili bar ne mereš bez manjih ili većih posledica.
Pazite: izjaviti „ograđujem se“ ne mora značiti „ne slažem se“, još manje mora (mada je ponekad poželjno) da znači „osuđujem“, to znači prepraviti glagol i napisati „ograđujem se“ umesto (ispravnog) „ugrađujem se u ovo ili ono moćno dupe“.
Osim ugrađivanja u Joint Venture moćna dupeta, u ograđivanju Andrićgradovog menadžmenta ima i elemenata opomene da ograđeni, u datom slučaju profesor, s našeg puta ne skreće, za šta, tvrd vam stojim, andrićgradski menadžment ne bi stisnuo muda da mu „s vrha“ nije naređeno da se ogradi.
Andrićgradov menadžment je poprilično rizikovao. Lako bi mu se moglo dogoditi da se, kad se prašina slegne, Kusturica ogradi od njega, s mnogo težim posledicama nego što je menadžmentova ograda imala po profesora.
Pre svega, kao čovek čvrstih principa, profesor nipošto neće skrenuti s pravoga puta. Druga stvar. Kusturica se nalazi na spisku od (po mojoj slobodnoj proceni) maksimum petnaestak persona dramatis u Srbiji i srpskim zemljama na koje Vučić nipošto neće „udariti“, bar ne bez velike nužde, u bukvalnom značenju – velikog sranja.
Pišući našu jučerašnju kolumnu, setih se da se svojevremeno i moja pokojna majka našla u situaciji istovetnoj profesorovoj, kao Kusturici, N. N. počinilac, mojoj majci je N. N. kamenorezac, doduše bez zle namere, unapred odredio datum smrti. Po onovremeno starinskom običaju moja majka je godine 1986. za života kupila grobno mesto i podigla spomenik. Da bi po završetku radova primetila da je kamenorezac ispod imena i prezimena uklesao: 1928-19.
Ja u tome nisam video problem, keva jeste. „Šta on meni da određuje da moram umreti u XX veku“, rekla je, „ogradila“ se od uklesanog datuma, presavila tabak, tužila kamenoresca, dobila spor i izborila se za spomenik na kome je pisalo samo: 1928-. Pokazalo se da je bila u pravu. Umrla je 2011.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
