Miloš Prelević koji je poznat po tome što je od teretnog kombija napravio kamper kuću pre nekoliko godina doživeo pravu dramu kod ostrva Palau
Miloš Prelević je srpski podvodni fotograf iz Novog Sada koji voli avanture i putovanja, a javnosti je poznat i po tome što je od teretnog kombija napravio kamper kuću i na taj način proputovao po celoj Srbiji i regionu.
Foto: Youtube printscreen/Kombina Prelević Miloš
Miloš je pre nekoliko godina posetio i Republiku Palau, egzotičnu državu koja se nalazi u zapadnom Pacifiku blizu Nove Gvineje i Filipina, u pojasu Mikronezije.
Ovde je malo falilo da ostane zarobljen na sred okeana, baš u delu koji je raj za ajkule. O tome kako je zamalo, kako sam kaže, postao hrana ajkulama, ispričao je na Tiktoku gde ima nalog “kombinaja”.
– Palau je uglavnom poznat ljudima koji se interesuju za Drugi svetski rat, jer su se oko njega vodile važne bitke između Amerikanaca i Japanaca. Za mene koji volim životinje, Palau je zanimljiv jer je prvo utočište ajkula – započeo je on priču.
Počelo je tako, kaže, što je u ronilački centar došla jedna korejska grupa koja je izuzetno želela da roni na Pelilu ekspres.
Foto: Youtube Printscreen
– Ostrvo se zove Pelilu, a ekspres je sinonim za ekspresvej, odnosno autoput. To ronilačko mesto je dobilo ime zbog ultrabrzih struja. Oni su jako želeli tamo da rone, jer se tamo potencijalno mogla videti Big Aikula, jedna od najopasnijih Ajkula. Uglavnom, ja sam se pridružio toj ekipi i tu sam napravio prvu grešku – priča on.
Foto: Youtube printscreen/Kombina Prelević Miloš
Naime, Miloš je bio na kraju čamca i video je da se za njim pruža mlaz čudne boje.
– Posle pet minuta motor je zapištao i – ugasio se. To je bilo ulje! – priča.
Dogegali su se nešto dalje i zaronili su u delu koje je poznato po ajkulama i po ražama.
– Čim se popravio motor, nastavili smo dalje ka Pelilu ekspres. Tamo se mora doći u određeno vreme, kada su najslabije struje. Kada smo mi stigli struje su bile neverovatrno brze. Bukvalno smo leteli! – priča Miloš.
Proveli su neko vreme tu, a onda su izašli napolje, ali su Korejci insistirali na još jednom zaronu. I taj zaron je krenuo po zlu…
Foto: Youtube Printscreen
– Zapucali smo do grebena i ovaj put leteli još mnogo, mnogo brže – priseća se.
Vodič im je u jednom trenutku signalizirao da je sada pravo vreme da se zakače lancem za kamen kako bi mogli da plutaju u vodi i snimaju. Snimali su neko vreme, a kada je vodič rekao da se puste – nastala je katastrofa.
– Svi smo odjednom bili na svim stranama. Jedan je bio tamo, jedan ovamo. A jedan je počeo da tone… Nije mu radila oprema koja treba da ga izbaci na gore, a nije setio da može da jaknu naduva ustima. Upao je u dekompresioni zaron, što znači da brz izlazak iz vode nije bio moguć. I tako dok smo se svi na kraju skupili i izašli, talasi napolju su bili metar i po – priča on.
Posebno je problematično to što Pelilu ekspres je poslednje ostavo na arhipelagu, i onda izlazite na okean. Samo dva dana pre toga, priča Miloš, neki Rusi su nestali. Čak 24 sata je trajala potraga za njima, jedva su ih našli.
Da stvar bude gora, kapetan broda koji je trebao da ih pokupi, iz nekog razloga se nije pojavio. Možda ih nije video od talasa…
– Uglavnom, svi smo tako plutali, rekao sam: “Ljudi, ajmo da otplivamo do ostrva”. Krenuli smo ja i još jedan ronilac, ali nakon 20 metara, on se uplašio i povuče se. Ja sam tada bio mlad, pun snage, znao sam da mogu. Iznervirao sam se i rekao: “Ljudi, ja neću da završim u okeanu” – kaže Miloš.
Nastavio je da pliva. Kamera mu je bila teška. U jednom momentu se razmišljao da je baci…
– Stižem napokon do ostrava i tu u blizini vidim čamac. I tu su sad dve mogućnosti – da skirem peraje i da mu mašem i da se derem kako bi me video, ili da nastavim da plivam do ostrva. Shvatio sam da bi, ako me vidi, mogao da mu ukažem na pravac gde su ostali ljudi, te skidam peraje, mašem, derem se i on – me ne vidi! – veli on.
Skoro dva sata je plutao. Sunce je polako zalazilo.
– Navukao sam peraje i opet lagano krenuo ka ostrvu i na kraju je čamac došao po mene, jer su ostali ronioci ispričali u kom pravcu sam otišao – kaže Miloš.
Iako je kod ronjenja pravilo da se ne odvajate od grupe, Miloš je to uradio jer nije želeo da rizikuje da ga struje odvuku van arhipelaga, a mislio je da ima dovoljno snage da otpliva do ostrva.
Kako izgleda Milošev život u kamperu možete pročitati ovde.
Njegova priča se završila srećno, ali je još jedan podsetnik da nikada ne treba da potcenjujemo prirodu i da uvek treba pomno pratiti i vremenske prilike i sve druge okolnosti važne za preživljavanje.
Kako izgleda Milošev život u kamperu možete pročitati u vesti ovde.