„U toku je muljanje s procentima i koeficijentima kako bi vlast predstavila javnosti da daje mnogo“: Šta očekuje prosvetare?

– Izmena bilo koje uredbe ne može biti sistemsko rešenje, jer su uredbe akti koje donosi Vlada i mogu se menjati na svakoj sednici. Upravo je suprotno: vladanje uredbama je dokaz izostanka sistemskog uređenja neke oblasti – kaže za Danas Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), komentarišući predlog Vlade za prekid štrajka prosvetnih radnika i tvrdnje reprezentativnih sindikata obrazovanja da ponuđena izmena koefcijenata za deo zaposlenih predstavlja sistemsko rešenje.

Kokot, čiji sindikat nije reprezentativan i stoga ne učestvuje u pregovorima, smatra da je namera vlasti da izoluje pobunjene studente, pronađe slabe tačke među onima koji su ih podržali i spreči širenje protesta, blokada i štrajkova u državi.

– U toj nameri s jedne strane nudi materijalne ustupke, a sa druge strane preti otkazima. Za „reprezentativne“ sindikate to je prilika za mali profit kroz „separatni mir“ s Vladom, odnosno grebanje o leđa pobunjenog naroda – kaže Kokot.

U čemu je razlika ako se vrši korekcija koeficijenata u odnosu na povećanje cene rada? Mi sada vidimo da se uvećanje koeficijenata najavljuje samo za nastavnike sa sedmim stepenom stručne spreme i stručne saradnike, ali ne znamo i dalje ko sve u tu grupu spada. S druge strane, početni zahtev sindikata je da startna plata svih zaposlenih sa sedmim stepenom stručne spreme bude jednaka prosečnoj republičkoj zaradi od 1. januara ove godine.

– Kada se uvećava osnovica, onda raste plata svima, a kada se parcijalno menjaju koeficijenti, uvećanje nije linearno. Narodski rečeno, u toku je muljanje s procentima i koeficijentima kako bi vlast predstavila javnosti da daje mnogo, a u realnosti dala što manje za svoj naum da pasivizira nezadovoljstvo u školama.

Početkom godine su korigovani koeficijenti zaposlenima sa najnižim primanjima. Sada tetkica u školi ima veći koeficijent od, recimo, čistačice u zdravstvu, a suštinski obe dobijaju istu količinu novca kao platu. Zbog čega se koriguju koeficijenti samo u prosveti i na koji način to utiče na odnos najniže i najviše zarade u obrazovanju?

– Razlog je u hiljadama sudskih sporova za neisplaćen regres i topli oborok koje su pokrenuli prosvetni radnici. Vlast na perfidan način pokušava da osujeti te postupke koji se sada nalaze pred sudom u Strazburu. To je i obmana koja se servira Međunarodnoj organizaciji rada kojoj smo se obraćali za pomoć. U drugim resorima nije bilo masovnih tužbi pa nema ni tog driblanja koeficijentima koji simuliraju neku promenu.

Ako se vratimo na ono što je premijer Miloš Vučević izneo kao predlog – da se dva puta povećaju koeficijenti nastavnicima za po pet odsto, a da se nakon toga za sedam odsto poveća cena rada u 2026, šta to konkretno znači u parama što se tiče zarada nastavnika?

– Svako ko ima digitron može da izračuna da to znači da nikakvog realnog povećanja plata neće biti, nego samo nominalnog, koje će biti obesmišljeno inflacijom.

Koliki je trenutno (sa povišicom od 11 odsto) odnos najniže i najviše zarade u obrazovanju?

– Uvećanjem minimalne zarade za 13,7 odsto, a osnovice u obrazovanju za 11 odsto, stiglo se do odnosa 1 prema 1,7 između najniže i najviše zarade. Nekada, pre ovog naprednjačkog „zlatnog doba“, taj odnos je bio 1 prema 2,9. To znači da se ubrzano ide ka tome da svi u školama rade za minimalac.

Da li će zaista nastavnici u oktobru da dođu do republičkog proseka, što tvrdi Vučević, ako imamo u vidu da su predstavnici vlasti nedavno rekli da je očekivanje da prosečna plata u Republici na kraju 2025. bude 1.000 evra?

– Čak i taj glupo i pogrešno postavljeni cilj da se stigne do državnog proseka neće biti postignut, jer se prosek uvek zna za prošlo vreme, a u budućem će sigurno biti veći. Potrebno je u formulu, osim osnovice i koeficijenta ubaciti i Baba Vangu da bi taj naum bio ostvaren.

Koji su naredni koraci Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije?

– U toku je izjašnjavanje kolega o načinima borbe u narednom periodu. Naš sindikat možda ne može u ovom trenutku samostalno da sprovede neku revoluciju, ali imamo dovoljno snage da pokažemo vlastima kako vrbovanjem „reprezentativnih“ sindikalnih lidera nije pridobila i prosvetne radnike. Predlog glavnog odbora Sindikata je da drugo polugodište ne počne 20. januara, nego da to bude dan velikog protesta prosvetnih radnika, uz potpunu obustavu rada.

Konkurencija vas “proziva” da ništa niste postigli belim štrajkom i potezom da svim učenicima budu zaključene petice. Kažu i da se ne zna koliko je članova NSPRS-a to zaista i uradilo.

– Pad nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra doveo je do značajnih promena u društvu na koje smo reagovali prilagođavanjem novonastaloj situaciji. Bilo je mnogo važnije stati u front protiv korupcije koja ubija, i podržati studente u borbi za funkcionisanje pravne države, nego dalje promovisati beli štrajk. Nije ta akcija propala, nego su nam naišle neke važnije bitke za društvo u kojem živimo i radimo.

Kakve rezultate ankete o predlogu za potpunu obustavu očekujete od ostalih sindikata? I šta mislite kako će izjasniti o ponudi Vlade?

– Verujem da većina zaposlenih u prosveti ne želi ni za pet ni za 15 odsto veću platu da ljubi skute gospodaru i spasava ga iz velike političke krize u kojoj se nalazi. Ako neko sebe smatra intelektualcem, a pogotovo prosvetiteljem, onda se ne prodaje za šaku zobi, pogotovo ne na štetu studenata koji su budućnosti ove države. Istovremeno sam ubeđen da „reprezentativni“ sindikalni lideri neće obratiti pažnju na volju većine prosvetnih radnika nego će na sve načine pokušati da pomognu vladajućoj koaliciji, baš kao što su joj pomogli potpisivanjem sramnog Protokola pred izbore 2023. godine.

Kako komentarišete kritike da NSPRS koristi ovu situaciju da pridobije članstvo, odnosno da ga “otme” od ostalih sindikata? S druge strane, to nije nelegitiman cilj za nekog ko je napravio novu sindikalnu organizaciju i radi na njenom proširivanju.

– Nisu ljudi krompiri pa da se mogu nekom otimati. Gradimo NSPRS kao drugačiju organizaciju u odnosu na ostale sindikate. Kolegama u prosveti je potrebno vreme i potrebne su im informacije da bi se uverili se da nije u pitanju samo razlika u fasadi. Zadovoljni smo konstantnim prilivom novih članova, a oni koji ih gube neka zamole predsednika kad sledeći put odu kod njega na kanabe da im pozajmi malo svojih lojalista.

Za sada nema odgovora države na vaš zahtev da se preispita reprezentativnost sindikata obrazovanja. Jasno je da vlasti odgovara postojeća situacija i utisak je da zahtev NSPRS-a neće razmatrati. Šta možete u toj situaciji?

– Borimo se za oslobođenje od onih koji su nam oteli državu, ako u tome uspemo, uslediće razna preispitivanja.