Шта је то заправо стратешки дијалог између Сједињених Америчких Држава и Србије? Да ли је то степеница ка стратешком партнерству са Србијом?
То је прилика за наше две владе да сарађују на програмима који ће бити трајни. Дакле, то је знак зрелости наших односа, у којима ћемо се бавити разним темама.
Председник Александар Вучић је нагласио битне теме – контакт између народа, економска сарадња. На том списку има шест или седам тема и то ће створити начин на који можемо да сарађујемо дугорочно и то је оно што је заправо важно. Наш однос је током деценија некада био тежак, али ми желимо да покажемо да можемо добро да сарађујемо без обзира на проблем с којим се суочавамо јер то прави партнери и раде и ми се томе радујемо.
Управо у том смислу, на које све начине у пракси ће стратешки дијалог променити односе Србије и САД, односно какве политичке последице све то доноси?
Мислим да треба да поменемо неколико ствари. Треба да кажемо да смо дошли до нове фазе у нашем односу и управо због тога смо хтели сада да ово објавимо.
Ово је последња недеља Бајденове администрације, а сам председник, секретар Ентони Блинкен, амбасадор Кристофер Хил и ја смо у великој мери били укључени у политику Сједињених Америчких Држава према Србији протеклих 25 година и ова генерација је ту присутна од 90-их година прошлог века. Чак и ако се и даље не слажемо по неким питањима, наставићемо да сарађујемо на другима која су нам свима важна – Украјина, Израел, регион и наши билатерални односи.
Економски развој и развој привреде између Америке и Србије порастао је протеклих година. Најављен је велики соларни пројекат, улагања Мајкрософта и других фирми. Желимо да направимо простор за планирање нових улагања и да владе могу да сарађују без потребе да се ради нешто посебно. Дакле, то треба да буде свакодневни рад, нешто што ћемо заједно радити и то доноси ово стратешко партнерство.
Шта ће стратешки дијалог са САД значити за положај Србије у региону и како то може утицати на европски пут Србије?
Мислим да прво треба да кажемо да је ово знак да ће САД очувати однос са Србијом. Србија је одабрала европски пут и мислим да велики део привредног раста који смо видели у Србији протеклих деценија долази од тих ојачаних односа са европским и америчким фирмама које желе да буду део раста у региону и раста Србије унутар Европе.
Када имамо темељ за разговор о тим питањима, то људима улива поверење да ћемо увек пронаћи решења за проблеме када се појаве и то је веома важан знак. Америчка администрација ће се променити, а то ће бити једна нормална, мирна транзиција. Желели смо да пошаљемо поруку да се и демократе и републиканци залажу за снажне билатералне односе са Србијом и то ће бити важно у наредним деценијама.
Какви ће бити ефекти на економску сарадњу? Да ли се може очекивати више америчких компанија у Србији у наредном периоду?
Наравно. Управо сам дошао са градилишта новог америчког ресурсног центра који се налази близу старе железничке станице у Београду и то је замишљено као место где ће бити културне индустрије, а мене запањило колики проценат српског БДП-а се улаже у те индустрије. Сада ће ту бити места и за америчке фирме.
Лепота билатералних односа који се развијају јесте у томе што ја не знам тачно у ком смеру ће то ићи и које индустрије ће предводити развој наших економских односа, али знам да ће неко сигурно имати сјајне идеје и то видимо у изворима обновљиве, традиционалне енергије, у креативним просторима, у ИТ сектору. И у томе је тајна развоја Србије.
Она се уздиже у вредносном ланцу кад погледамо индустрије. Дакле, када су прве немачке и друге европске компаније овамо дошле, оне су гледале да ангажују радну снагу, а Србија је сада на челу вештачке интелигенције, ИТ и у томе лежи српски раст у наредних четврт века. Дијалог је механизам којима владе расположу у сарадњи на заједничким интересима.
Међутим, говоримо о економским последицама споразума о стратешком партнерству, који долази дан после увођења санкција НИС-у који је стратешка компанија за Србију. Да ли партнери то раде једни другима, уводе санкције?
Ми ово не радимо Србији. Ми смо увели санкције за више од 300 руских фирми.
Санкције се односе на танкере који преносе руску нафту и на фирме које имају корист од руске глобалне трговине енергентима. Ево шта ми покушавамо да урадимо и шта хоћемо да урадимо у Србији. Дакле, нафта плаћа и финансира агресију Русије на Украјину.
Четрдесет одсто буџета Русије долази од нафте и то је готов новац којим Русија купује полупроводнике од Кине како би могла даље да производи оружје. Откако је председник Владимир Путин одлучио да изврши инвазију на Украјину, глобална тржишта нафте су сада довољно флексибилна да можемо да видимо да Русија има мање користи од глобалне продаје нафте и зато сада предузимамо ову меру.
Русија је купила НИС за веома малу своту и сада излачи више новца из Србије него што може да потроши у Украјини. Ми бисмо волели да тај ток ресурса престане, да се обустави и ми смо обећали српској влади да ћемо радити на томе да не дође до прекида снабдевања нафтом у Србији. Ако Србија буде поштовала закон у потпуности, уклониће руски капитал. Верујемо да ће Србија с временом од тога имати користи и да потрошачи неће испаштати.
Под којим условима је Вашингтону пословање НИС-а прихватљиво?
Једини услов је да нема одлива новца у Русију и ми не желимо да Русија управља овом кључном фирмом у Србији. Дакле, једини начин да ризик буде нула јесте да удео руског власништва буде нула. То је позиција с којом улазимо у овај разговор. Већ смо чинили овакве ствари када је реч о другим руским фирмама у другим земљама – у Холандији, Швајцарској, Турској.
Србија није јединствена, ми знамо како ово да урадимо тако да функционише, тако да ћемо следити пут којим ћемо на крају добити конструктивно и снажно власништво над НИС-ом које иде у корист Србије и то је крајњи исход.
Споменули сте и Русију и Кину. Да ли САД, после почетка стратешког дијалога, имају нека очекивања од Србије када су у питању њени односи са Русијом или Кином?
Ми не говоримо о конкретним односима, сви имамо своје односе са другим земљама. Кина је наш највећи трговински партнер, дакле и ми имамо односе са Кином. Јасно нам је и мислимо да ове земље не треба да поседују кључну инфраструктуру у било којој од наших партнерских земаља, јер оне користе ту инфраструктуру као полугу којом изнуђују политичке одлуке. Ми само тражимо да Србија управља НИС-ом у корист српског народа, а о томе ћемо разговарати.
Ја ценим то што Србија има различите односе са разним земљама, укључујући Кину и Русију, и то и нама помаже да паметније и боље разумемо поглед на нашу позицију широм света, тако да не постоје никаква конкретна очекивања са наше стране, али очекујемо отворене и искрене разговоре о путу за будућност.
Када говоримо о српском народу, али пре свега српском народу на Косову и Метохији, да ли ће стратешки дијалог донети макар више разумевања за ставове и за позиције Београда у Вашингтону по питању КиМ?
То је најосетљивије питање, јер то јесте питање по којем се наше владе не слажу. Наш став је такав да сада постоји прилика да се предложи визија о томе како Срби могу да живе унутар Косова, и као заједница, али и као пуноправни грађани Косова. И овај сада дијалог је прилика да се постарамо да постоји пуно разумевање позиција свих страна.
Одлуке ће наравно бити на народу Србије који ће морати да одлучи да ли је спреман да предузме мере које Европа очекује – признавање граница. Мислим да ћемо уз помоћ дијалога моћи да избегнемо неспоразуме
Долазим у Србију већ скоро 30 година и превише често се дешавало да прођу године када су наше владе говориле упразно, а не једна са другом, а заиста треба да разговарамо међусобно и да схватимо који су прави проблеми и да можемо онда да их решимо. Тако да мислим да ћете видети, чак и са променом администрације у Америци, да ћемо обратити пажњу на потребе Косова да би успело у својим тежњама, али и да Србија буде сигурна да ће Срби на Косову живети добро и квалитетно, као што и широм Европе постоје заједнице које живе у земљама у којима нису рођене и то је једна уобичајена пракса. Ако будемо разговарали, све проблеме можемо решити.
Кажемо да су то држављани Србије и у том смислу да ли се може очекивати макар напредак када је у питању оно што је до сада постигнуто од споразума, а пре свега о Заједници српских општина?
Мислим да постоји прилика и за то. Добар посао је урађен у протеклих годину или две у оквиру дијалога под окриљем Европске уније. Када је реч о практичним решењима, вађењу извода из матичне књиге рођених, венчаних, образовању, исплати пензија. Све то је већ урађено и мислимо да се види напредак у пракси било у нашем стратешком дијалогу или кроз дијалог под оквиром Европске уније.
