TRAMP POSEJAO HAOS! Evropa na nogama, Ukrajina strepi, PANIKA U CELOM SVETU: Za 10 dana može da dođe do promena koje niko nije očekivao

Donald Tramp želi Grenland, postalo je i više nego jasno u proteklom periodu. Ali, to nije sve. Tramp želi i Kanadu i Panamski kanal. Želi da Meksički zaliv postane Američki zaliv, a to je samo deo njegovih planova koje je otkrio pre inauguracije koja je zakazana za 20. januar. Evropu je, očekivano, zabrinulo ono što novi predsednik Amerike planira da uradi na Starom kontinentu, a to uključuje NATO savez i sporazum za kraj rata u Ukrajini.

Francuska i Nemačka burno su reagovale na namere Trampa koje se tiču Grenlanda. Iz Pariza ističu da neće tolerisati pretnje suverenim granicama Evropske Unije. Ovo žestoka upozorenja upućena su nakon što Tramp nije isključio mogućnost vojne akcije za preuzimanje kontrole nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske, članice Evropske unije (EU).

Trampov pohod: Grenland, Ukrajina, NATO

Sa druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su Trampove primedbe izazvale “nerazumevanje” među evropskim liderima.

– Princip nepovredivosti granica važi za svaku državu, bez obzira da li je istočno od nas ili na zapadu, i svaka država to mora da poštuje, bez obzira da li je mala ili veoma moćna država – rekao je Šolc.

Danska, koja se sada nalazi u središtu drame oko Grenlanda, diplomatski saopštava da je otvorena za dijalog o bezbednosnim pitanjima sa Trampom, ali ne pristaje na pretnje silom.

Ali, da li je šteta već učinjena? Iako su vlasti Grenlanda u početku odlučno odbijale Trampove ponude, prethodnih dana retorika je promenjena, a panika u Evropi je sve veća.

Odnosi između Grenlanda i Danske poslednjih godina bili su napeti zbog optužbi za istorijsko zlostavljanje građana Grenlanda tokom kolonijalne vladavine.

Premijer Grenlanda Mut Egede je izjavio da najveće ostrvo na svetu nije na prodaju, ali je u svom novogodišnjem govoru uputio poziv za proglašavanje nezavisnosti od Danske. Zašto Tramp toliko želi baš Grenland, pročitajte u našem posebnom tekstu.

Koliko su evropski lideri u panici zbog Trampovih planova govori i činjenica da više u fokusu nije rešenje koje će on ponuditi za kraj rata u Ukrajini, koje će i te kako imati uticaja na ceo Stari kontinent, već samo ono što se dešava ili će se tek desiti na Grenlandu.

A kada je reč o Ukrajini, jedno od rešenja, koje može da promeni granice Evrope baš kao i stavljanje Grenlanda pod američku kontrolu, jeste zamrzavanje linija fronta i ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji.

Rusiji bi bilo omogućeno da zadrži kontrolu nad delovima Ukrajine koje je već osvojila, uključujući i poluostrvo Krim.

To znači da bi se demarkaciona linija kretala od Nove Kahovke u Hersonskoj oblasti, preko dela Zaporoške oblasti, Selidova, Torecka i Vuhledara u Donjecku i Severodonjecka u Lugansku.

Kako Rusija kontroliše i delove Harkovske oblasti, velike su šanse da bi Tramp i Putin mogli da dogovore da to tako i ostane i da demarkaciona linije malim delom pređe i u ovu oblast.

Uz sve ovo, Tramp je potvrdio da želi da članice NATO saveza izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, umesto sadašnjeg dogovora od dva odsto BDP-a.

“Oh, Canada”

A iz Evrope se premeštamo u Kanadu, koju Tramp želi da vidi kao 51. američku saveznu državu. Počelo je kao šala na društvenim mrežama, ali se ispostavilo da je novoizabrani predsednik Amerike i te kako ozbiljan.

On je zapretio da će uvesti carine na robu iz Kanade, a kao “slamku spasa” za ekonomiju te zemlje ponudio je pridruživanje Sjedinjenim Državama.

Malo je reći da su zvaničnici u Otavi pobesneli zbog Trampa, koji je više puta objavio mape na kojima je Kanada deo Amerike, uz komentar “Oh, Canada”, što je naziv nacionalne himne.

Da situacija bude još gora, u sve se umešao Ilon Mask. Odlazeći kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da “ne postoji nikakva šansa” da dođe do pripajanja Americi, na šta je reagovao Mask.

– Devojčice, više nisi guvernerka Kanade, tako da nije važno šta ti kažeš – napisao je Mask.

“Dalje ruke od Paname”

Ponovo koristeći ekonomiju kao razlog, Tramp je kritikovao naknade za američke brodove koji prolaze kroz Panamski kanal i zapretio da će zahtevati da se kontrola nad ovim plovnim putem vrati Vašingtonu.

– Kada ga je predsednik Džimi Karter nesmotreno dao za jedan dolar, tokom svog mandata, njime je upravljala isključivo Panama, a ne Kina ili bilo ko drugi. Isto tako, Panami nije bilo dozvoljeno da SAD, njihovoj mornarici i korporacijama, koje posluju u našoj zemlji, naplaćuje previsoke cene i stope prolaza – naveo je Tramp na svojoj društvenoj mreži “Istina”.

Nekoliko desetina demonstranata održalo je protest ispred američke ambasade u Panami, na kom su poručili Trampu da “drži ruke dalje od Paname”, a tamošnji zvaničnici istakli su da “suverenitet nad tim kanalom nije pitanje pregovora”.

“Meksička Amerika, baš lepo zvuči”

Naposletku, u ovom “osvajačkom nizu”, Tramp se fokusirao i na Meksički zaliv i objavio mape na kom se on naziva Američki zaliv.

Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum, koja je razgovarala sa Trampom kada je zapretio povećanjem carina zbog migranata, istakla je da je “Meksički zaliv” međunarodno priznat naziv i da Tramp “živi u prošlosti”.

– Mislim da su predsedniku Trampu rekli pogrešno, rekli su mu da je Felipe Kalderon i dalje predsednik. Ali ne, u Meksiku su ljudi glavni – rekla je Šejnbaum na konferenciji za novinare.

Šejnbaum je pokazala mapu nekadašnjeg Meksika, koja uključuje i teritorije koje su sada deo Sjedinjenih Američkih Država.

– Meksička Amerika, to zvuči lepo – rekla je Šejnbaum.