Kada je bio mali, navodi ovaj momak, imao je vrlo bujnu maštu “potpomognutu” nekom muzikom koja ga ja terala da ono bude još intenzivnije i živopisnije, do te mere da je na kraju počeo i hiperaktivno da skače.
– Kao mali sam imao onako baš bujnu maštu verovatno dobijenu iz gledanja nekih filmova ili igrica, ali uvek je bila potpomognuta nekom muzikom koja je razrađivala tu maštu, dakle sve se odvijalo uz muziku. Ta muzika je od malena meni stvorila potrebu da uz nju zamišljam neki scenario koji je bio poprilično vividan. Ne mogu da opišem koliku stvarnost sam osećao dok sam kao mali zamišljao da sam najjači čovek na svetu, uz neku muziku, do te mere da sam počinjao da skačem hiperaktivno – objašnjava on.
“To je sastavni deo mog života, potrebno mi je kao hrana”
Kako napominje, takvo svoje stanje pripisivao je tome što je dete, a čak veruje i da su ga roditelji videli kako sluša neku muziku i skakuće po sobi, ali da niko nije obraćao pažnju.
– Ali to je usađeno u mene toliko da do današnjeg dana, kada uskoro punim 20 godina, i dalje zamišljam vividne scene uz muziku, i to može da traje i do 6 do 8 sati bez prestanka ako sam sam kod kuće – priča anonimni mladić.
Iako nema racionalno objašnjenje zašto mu se ovo dešava, kaže da mu, verovatno, stvaran život nije dovoljan, te da nije ostvario neke ideale, pa mu ovo dođe kao “lek”.
– Ima dosta toga što ima da se kaže o ovome jer to traje već 15 godina i to je sastavni deo mog života i potreban mi je isto koliko i da jedem hranu. Dakle nije prošao dan to ne uradim, čak i kada sam u nekoj većoj grupi ne mogu da izdržim, a da ne odem do wc-a ili tako neke prostorije ili napolje i upalim muziku i napunim receptore dopamina – dodaje on.
“Ova zavisnost je gora od kocke i pušenja zajedno”
Kako ističe, prošao je kroz mnoge zavisnosti, pušio je i kockao se, ali je uveren da je ova gora od bilo koje druge.
– Pušio sam cigarete i kockao sam se i mogu da vam kažem ovde i sada, neka sutra umrem, ako ova zavisnost nije gora i od kocke i od pušenja zajedno i ako nije barem tri puta teža da je ostavim – priznaje on.
Ovaj mladić objasnio je i do detalja kako je ova njegova “čudna navika” tačno odvija.
– Dakle ono što bih voleo da budem u bilo kom smislu, recimo neki sportista, pevač, kada pustim određenu muziku mogu da dovedem maštanje do tog vividnog nivoa da se ja, dok ta muzika traje, osećam, ne mogu da kažem baš 100%, ali 91% kao da je to zapravo stvarno. Od tog ekstremnog uzbuđenja dok traje muzika ja krećem da skačem po sobi. To skakanje je refleksno, dakle time upravlja mozak, ja nisam svestan tela, jer ja sam u tom drugom svetu i ne znam kako drugačije to da objasnim jer ja sam previše zadubljen u taj scenario u glavi koji kreiram, da mi ovamo telo samo jednostavno skakuće od ekstremne količine dopamina – objašnjava on.
“Izgledam kao da sam obuzet demonom”
Dodao je da takvo njegovo stanje nastaje samo onda kada je potpuno sam i kada zna da ima privatnost, jer inače mozak odbija da ga “prebaci” u drugu “dimenziju”.
– Desilo mi se dva do tri puta da mi uđu u sobu u jednom trenutku kad se to dešava i vide jako čudan prizor, odnosno mene kako izvodim čudne pokrete i izgledam kao da sam obuzet demonom i deluje jako zabrinjavajuće jer niko ne zna tu stranu mene i svi su navikli da sam potpuno normalan lik – priča anonimni mladić.
Upravo zato često voli da se izoluje, kako kaže, jer mu “pravi svet” ne treba kada “sanjari”.
– Ovo mi u pravom životu donosi probleme jer se suočavam sa svojom ličnošću u realnom svetu i moram da podsetim sebe ko sam zapravo i da sam se zapravo vratio u realnost – ističe on.
Svoj “drugi život” krije više od decenije
Taj neobičan način maštanja izaziva i zabrinutost kod njegovih najbližih, koji su primetili da da se izoluje, ponaša čudno i da ima sve više problema u svakodnevnom životu, čak sumnjaju da se mladić drogira.
– Kada biste me sreli na ulici, na fakultetu ili popričali sa mnom, nikada ne biste mogli da pretpostavite da sam ja takva osoba. Bavim se modelingom, studiram, promovišem zdrav život i mnogima sam pomogao da izađu na pravi put, mnogim rođacima sam miljenik i nema ničeg čudnog što na meni može da se primeti u izgledu, ponašanju, neki čak misle i da sam savršen – navodi on.
Bez obzira na to što se bavi sportom i izgleda dobro, poenta je “drugi život” koji vodi i za koji nikome nije rekao, a paralelno se događa više od decenije.
– Vidim da za svojih 20 godina života nikada nisam sreo nikog ko ima i iole sličan problem ovome. Video sam par postova na engleskoj stranici ili nekom engleskom forumu koji su nalik slični ovome ali nikada nisam upoznao osobu i ne znam da li ću uopšte ikada koja ima ovo što ja imam – zaključio je on.
Maladaptivno sanjarenje
Ova njegova objava na Reddit-u izazvala je veliku pažnju među korisnicima. Dok nekima uopšte nije bilo jasno o čemu se radi, drugi su potpuno razumeli mladića.
– Maladaptivno sanjarenje, mnogo ljudi u Srbiji ima isto, samo ne postoje kanali kroz koje se priča o ovome za sad jer je relativno “nova” stvar, tj. nov termin – napisao je jedan od korisnika.
U komentarima se javio i jedan mladić sa istim problemom, te je pokušao da svojim iskustvom pomogne i udeli par saveta.
– I ja imam sličnu naviku, samo sada nije baš toliko ekstremna, nekada je bila. Zbog ovoga sam probao da radim “no music challenge” (jer je muzika glavni okidač, bukvalno ako mi se svidi pesma krenem da pravim zamišljenu montažu sebe u glavi), ali nikada nisam uspeo duže od sedam dana. To sanjarenje može da se iskoristi pozitivno za kreativnost i inspiraciju, ali je u 90% slučajeva u pitanju obična mentalna masturbacija i gubljenje vremena. Dosta ljudi nisu u stanju da vizualizuju sliku u glavi. Teško im je da zamisle recimo sliku jabuke, a kamoli snimak kako se ona rotira. Kod nas je problem suprotan jer imamo jaku sposobnost vizualizacije koja te primamljivija od stvarnog života i lepše ti je dok zamišljaš te scenarije, slično kao lucidni snovi. Neki tvrde i da je u pitanju neki oblik autizma, ja se ne bih složio jer sam i sam sportista i nemam problem sa socijalizacijom, slično kao kod tebe. Verovatno si visoko inteligentan i kreativan, uradi Mensin IQ test, verovatno ćeš zadovoljiti uslove za članstvo – napisao je on.
Šta je maladaptivno sanjarenje
Maladaptivno sanjarenje ili neprilagođeno sanjarenje je stanje koje je Identifikovao profesor Eli Somer sa Univerziteta u Haifi u Izraelu. Ono se razlikuje od tipičnog sanjarenja na nekoliko načina.
Za razliku od tipičnih sanjarenja koja mogu da budu prolazna, u trajanju od nekoliko sekundi, neprilagođeni sanjari mogu da provedu nekoliko sati istovremeno u jednom sanjarenju.
Prema nedavnoj studiji, neprilagođeni sanjari proveli su u proseku najmanje polovinu svojih budnih sati uronjeni u namerno izgrađene svetove fantazije. Ovi izmišljeni svetovi su često bogati i fantastični, sa složenim zapletima i zamršenim pričama koje se razvijaju tokom mnogo godina.
Važno je napomenuti da impresivno sanjarenje i živopisna fantazijska aktivnost nisu podrazumevano neprilagođeni. Ono što sanjarenje čini „neprilagođenim“ je kada postane teško da se kontroliše, kada vreme za sanjarenje ima prednost nad stvarnim životom i kada prinuda na sanjarenje ometa važne životne ciljeve i odnose.
