“SRPSKI GLAS ĆE SE VIŠE ČUTI U VAŠINGTONU” Amerika i Srbija započinju strateški dijalog, evo šta to znači za nas

Ričard Verma je najviši američki zvaničnik koji dolazi u Srbiju poslednjih godina, a strateški dijalog između SAD i Srbije obuhvatiće sledeće oblasti:

• Ekonomiju
• Trgovinu i investicije
• Energetiku
• Životnu sredina
• Tehnologiju
• Medije
• Regionalna i evropska politička pitanja
• Odbrana i bezbednost
• Ljudskih prava i vladavine prava,

Šta je strateški dijalog?

Vuk Velebit, izvršni direktor Pupin inicijative, objašnjava da je to diplomatsko sredstvo koje Amerika ima u svojoj spoljnoj politici i ima konkretne posledice.

– Prvo, to je uspostavljanje okvira za dalje razvijanje odnosa i to je podizanje odnosa na jedan potpuno novi nivo. Dakle, to nisu više ad hok dolasci nekih zvaničnika, to znači da će se srpska i američka strana dogovarati o oblastima na kojima će se raditi svake godine. Dakle, kada taj strateški dijalog bude zvanično potpisan ovog vikenda u Beogradu, srpska i američka strana će se dogovoriti o temama na kojima će se raditi u narednom periodu – rekao je Velebit.

Istim povodom se oglasio i ministar spoljnih poslova Marko Đurić i objasnio da bi to predstavljalo izuzetan zalog za saradnju Srbije sa administracijom novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa na postignutim institucionalnim osnovama, kao i da bi unelo određenu vrstu redovnosti aktivne razmene između ministarstava i institucija dve zemlje na način koji nismo imali do sada.

– Ukoliko se pokaže tačnim, to bi bio fenomenalan signal i znak da ćemo u budućnosti i sa novom Trampovom administracijom ostvariti izvanredne rezultate u saradnji – rekao je juče Đurić.

“Srpski glas će se više čuti u Vašingtonu”

Amerika trenutno ima strateški dijalog sa oko 60 zemalja, dok Srbija ima sa devet, među kojima su Kina, Rusija i Evropskom unija.

Velebit kaže da je ovaj dijalog važan za Srbiju zato što uspostavljanjem ovakvog tipa odnosa sa Amerikom Srbija zapravo upotpunjuje politiku četiri stuba spoljne politike, gde ima strateške odnose sa Kinom, sa Rusijom, sa Evropskom unijom i prvi put sa Amerikom.

– To znači da će se srpski glas više čuti u Vašingtonu, da će zvanični Beograd dobiti veći politički značaj u odnosima sa Amerikom, da ćemo balansirati odnose sa Istokom, ali to znači i otvaranje dosta tema kada je reč o energetskoj saradnji, kada je reč o bezbednosnoj saradnji, ali i o ekonomskoj saradnji. I kada Amerika započne ovakav strateški dijalog sa zemljom, to znači slanje jedne pozitivne poruke američkim investitorima da je ta zemlja važna za Ameriku, ali da je ta zemlja i stabilna i da u nju je poželjno da se investira – napominje Velebit.

“Važni i indirektni efekti”

Sličnog stava je i Srećko Đukić, bivši diplomata. On kaže za “Blic” da je Srbija mnogo trpela i da ju je mnogo je koštao nedostatak direktnog, ravnopravnog dijaloga sa SAD, kao što ga ima sa Rusijom, Kinom, Francuskom.

– Strateški dijalog obuhvatiće najvažnije segmente društva i privrede, od ljudskih prava, do energetike, finansija, tranzicione ekonomije, visokih tehnologija itd. SAD istinski mogu pružiti Srbiji ono što joj nedostaje a nedostaje joj mnogo šta. Pored direktnih efekata, važni su indirektni, poruka koja se šalje investitorima da je naša zemlja sigurno mesto za investicije. Tu su prisutne SAD. I da bude jasno, ovo je snažna potpora za evroatlantske integracije, bez obzira kako ih ko shvata i kod nas i okolo nas. Mi nemamo nikakvih interesa da dalje budemo u sferi nerazumevanja sa Vašingtonom – zaključuje Đukić.

Za Srbiju je jasno, a pitanje je šta time Amerika dobija?

– Ovaj strateški dijalog sa Srbijom je važan i za Ameriku, zato što je u američkom interesu da ima najbliže odnose sa Srbijom kao najvažnijom zemljom regiona Zapadnog Balkana i na taj način će Amerika balansirati uticaj drugih sila, ali će imati Srbiju kao svog partnera u očuvanju regionalne bezbednosti. Dakle, otvaranjem ovog strateškog dijaloga i srpska i američka strana će praktično zadovoljiti svoje spoljnopolitičke interese, ali jako važno je što će Srbija na ovaj način ojačati svoju međunarodnu poziciju – ističe Velebit.

Sjedinjene Države imaju strateški dijalog sa:

• Poljskom
• Grčkom
• Egiptom
• Indijom
• Kiprom
• Uzbekistanom
• Omanom 

Uz sve ovo, nameće se pitanje i da li će se odnosi između Srbije i Amerike promeniti 20. januara, dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću?

Velebit ne vidi nijedan razlog da odnosi Srbije i Amerike ne idu uzlaznom putanjom i od 20. januara.

– Jedna od stvari koje smo mi predložili u okviru našeg predloga strateškog dijaloga jeste poseta na visokom nivou, odnosno dolazak američkog predsednika u Beograd. Poslednji put je Džimi Karter bio 1980. godine koji je nedavno preminuo i mi zaista verujemo da bi dolazak Donalda Trampa u Beograd, da kažem, ovekovečio uzlaznost i pozitivne signale za Beograd iz Vašingtona kada je reč o produbljivanju odnosa. Ja moram da vam kažem, kao neko ko provodi često vreme u Vašingtonu, da se na Srbiju danas gleda pozitivnije, da Srbija više nije taj “trablemejker” kako Amerikanci kažu, već je jedan pouzdan partner i ja mislim da je to jako dobro za međunarodnu poziciju Srbije – istakao je Velebit.

Ko je Ričard Verma?

U ime SAD, strateško partnerstvo bi trebalo da potpiše zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma. On je juče doputovao u Tiranu, prvu stanicu na balkanskoj turneji tokom koje će, do 11. januara, posetiti i Prištinu i Beograd.

Pre posete regionu razgovarao je u Vašingtonu sa odlazećim specijalnim izaslanikom EU za pregovore Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčakom, koji ga je, kako je objavio na mreži Iks “upoznao sa regionalnim dešavanjima i Dijalogom, naglašavajući važnost bliske saradnje na Zapadnom Balkanu“.

Pravnik je po profesiji, a pre ove pozicije bio ambasador SAD u Indiji. Bio je, između ostalog, pomoćnik državnog sekretara za zakonodavna pitanja u Obaminoj administraciji, viši savetnik u timu sekretarke Hilari Klinton.

Pre ulaska u administraciju SAD, izgradio je uspešnu karijeru tokom koje se fokusirao na međunarodno pravo. Dobitnik je nagrade Stejt departmenta za izuzetne zasluge, stipendije Saveta za međunarodne odnose, a Indija ga je rangirala kao jednog od 50 najuticajnijih Indijaca.

Ima diplome Pravnog centra Univerziteta Džordžtaun, Pravnog fakulteta američkog univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta Lehaj.