Imaju li prosvetari pravo na generalni štrajk?

Prosveta je jedna od delatnosti u Srbiji koja nema pravo na generalni štrajk, ali prosvetari ipak takvu mogućnost razmatraju.

Anketa u kojoj se zaposleni u školama izjašnjavaju da li su za potpunu obustavu rada od 20. januara, kada treba da počne drugo polugodište, i dalje traje, a prema informacijama koje stižu sa terena raspoloženje prosvetara je različito.

Od početka štrajka prosvetni radnici su tri puta u potpunosti obustavljali nastavu čime su ulazili u nezakonit štrajk, budući da zakoni ovakav vid sindikalne borbe ne poznaju.

Zabunu da prosveta ima pravo na generalni štrajk uneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nedavno rekao da „što se tiče škola ne može da bude obustava rada već može generalni štrajk“.

„Imaju pravo na generalni štrajk, to nije skroz fer prema deci, ali ga imaju. Ali postoji minimum procesa rada, a to su časovi od 30 minuta“, naveo je Vučić.

On je citirao zakon koji nalaže da mora da se poštuje minimum procesa rada, da časovi moraju da traju 30 minuta.

„Ako se ne obezbedi minimum procesa rada onda je po sredi nezakonito organizovan štrajk, sankcija za to je prestanak radnog odnosa. Nemamo mi problem: hoćete generalni štrajk, organizujte ga“, naveo je Vučić.

Ubrzo je stigla pretnja premijera Miloša Vučevića da je „izvesno“ da će biti nastave tokom drugog polugodišta u školama, a da nastavnici koji ne budu želeli da predaju, neće više raditi u prosveti, dok će đaci koji ne dolaze na časove dobiti neopravdane izostanke.

„Neka svi povedu računa, i ko neće da deci zaključi ocene, neka dobro vodi računa, prosvetna inspekcija će sve preispitati. Tu država neće ćutati, tu se nećemo igrati. Hoćete da proverite da li je država odlučna? Ja vam savetujem da ne proveravate, ali ako želite, videćete da će država reagovati. Nećete da radite? Ima ko hoće, ima drugih profesora“, rekao je Vučević.

Šta o štrajku kažu zakoni?

Zakon o štrajku precizira da pravo na potpunu obustavu rada nemaju delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera.

„Delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite“, piše u Zakonu o štrajku.

Od javnog interesa su i delatnosti od posebnog značaja za odbranu i bezbednost zemlje, a u delatnosti čiji bi prekid rada po prirodi posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera su: hemijska industrija, industrija čelika i crna i obojena metalurgija.

„Zaposleni koji obavljaju ove delatnosti mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu“, navodi se u Zakonu o štrajku.

Minimum procesa rada u prosveti definisan je u propisima iz oblasti obrazovanja i za nastavnika podrazumeva izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika, nastavnika u produženom boravku, odnosno vaspitača – 20 časova rada nedeljno.

„Ako nastavnici, odnosno stručni saradnici škole učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada, direktor škole pokreće disciplinski postupak. Nastavniku, odnosno stručnom saradniku za povredu obaveze iz stava izriče se mera prestanka radnog odnosa“, predviđaju zakoni o osnovnom i o srednjem obrazovanju.

Kada je prosvetarima ukinuto pravo na štrajk?

Milan Jevtić, predsednik kragujevačkog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da je prosvetnim radnicima pravo na generalni štrajk ukinuto 1996. godine kada je donet savezni Zakon o štrajku.

– Tim zakonom je prosveta proglašena esencijalnom delatnošću u kojoj mora biti obezbeđen minimum procesa rada. Inače, mi smo potpisnici Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) koja u članu 120 ima preporuke koje su to esencijalne dematnosti koje moraju da obezbede minimum procesa rada i prosveta nije među njima. To znači da je naš zakon u koliziji sa ovom konvencijom i smanjuje prava zaposlenih u prosveti – smatra Jevtić.

On ukazuje da su sve države u našem okruženju dale prosvetnim radnicima pravo na štrajk osim Srbije i da će prosvetni radnici iz naše zemlje „morati da se za to pravo izbore“.

– To pravo ćemo dobiti tako što ćemo se za njega izboriti i tako što ćemo pokazati da odredbe zakona da nisu relevantne, da nisu životne, da su prevaziđene i treba ih upodobiti stvarnom životu – ističe Jevtić.

Na pitanje da li ako se uđe u potpunu obustavu rada prosvetni radnici mogli da ostanu bez plate, a da istovremeno izbegnu da dobiju otkaze, naš sagovornik kaže da bi to bilo protivzakonito.

– Podrazumeva se da kad uđeš u štrajk nemaš platu, to su neke stvari koje su na Zapadu uobičajene. Štrajk se završava sporazumom u kome može da stoji da će se nadoknaditi propušteno i da se prema zaposlenima neće primenjivati nikakve kaznene mere. Tako se to radi – navodi Jevtić.

Osvrćući se na pretnje premijera Vučevića da će nastavnici koji ne žele da rade biti zamenjeni drugima, Jevtić kaže: „Onaj ko je Vučeviću dao savet šta treba da izjavi loše ga je savetovao.“

– Pitanje je kakva bi bili rezultati ankete da on takvu izjavu nije dao. On je ljude još više razjario tako da je procenat zaposlenih koji su glasali za potpunu obustavu mnogo veći nego što smo očekivali.

On je praktično primenio recept koji se pominje u pesmi „Početak bune protiv dahija“: „Uzmi sinko Fočić Mehmed-aga, uzmi slame u bijelu ruku, mani slamom preko vatre žive, il’ ćeš sa tim vatru ugasiti, Ili ćeš je većma raspaliti“. Na to se svodi Vučevićeva izjava, rekao bih da je on upravo rasplamsao vatru. Nadam se da će biti razuma druge strane i da više neće biti tako zapaljivih izjava, jer na te pretnje mi slabo reagujemo. Ta vrsta straha je iščilela kod prosvetnih radnika, možda postoji kod pojedinaca, ali je većina to prevazišla i kada budemo spremni da se borimo, pretnje ili ovakve poruke se ne primaju baš dobro – poručuje Jevtić.