Lepa Hrvatica pobedila svoje i osvojila zlato sa Srbijom! Pričali da je “trojanski konj”, a onda…

Priča o saradnji između Uroša Stevanovića, selektora srpske vaterpolo reprezentacije, i Dajane Zoretić, kondicione trenerke iz Hrvatske, najbolji je primer kako timski rad i poverenje mogu nadmašiti sve predrasude i izazove.

Dajana Zoretić (40), rođena Riječanka, je bila jedna od najbitnijih delova stručnog vaterpolo tima koji je srpskoj reprezentaciji doneo treće uzastopno zlato na Olimpijskim igrama, ostvareno u Parizu. 

Zoretić je posebno radila na izdržljivosti i eksplozivnosti igrača, te prilagođavala programe individualnim potrebama svakog člana tima.

Stevanović je prepoznao da vrhunski rezultat ne zavisi samo od izbora igrača, već da je potreban kvalitet u svakom segmentu tima. U potrazi za stručnom pomoći, okrenuo se Zoretić, koja je godinama radila u dubrovačkom Jugu pod vođstvom Vjekoslava Kobešćaka.

Verovao je da će njena stručnost u kondicionim pripremama unaprediti fizičku spremnost ekipe i učiniti je otpornijom na izazove najvažnijih takmičenja, što se na kraju i obistinilo.

Podigla se pomalo prašna pojednim medijima, pa su se u jednom trenutku pojavili zluradi komentari na račun Hrvatice da je „trojanski konj“ u srpskom timu, a u razgovoru za “Mozzart sport” otkrila je kako se nosila sa tim. 

– Mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju percepcije, a ponekad ta percepcija može biti iskrivljena ili vođena senzacionalizmom, umesto objektivnošću. Iako ne živim od medijskih naslova, već od znanja, truda i ljubavi prema svom poslu, svesna sam teških pritisaka koje medijski narativi mogu da stvore.  Moj lični izbor je – uvek dovoljno, ne apsolutno, lično ‘goreti’ za ideale u ulogama u kojima biram da doprinosim zajednicama koje gradim, i u porodici, i u susedstvu. Tamo gde to nije moguće u trenucima nezrelosti pojedinca, ili zbog grupisanja loših namera, uvek strpljivo tražim put, način, sredstvo kako da vratim razum, empatiju, ljubav, duh tamo gde je usfalilo – govori Zoretić. 

Nastavila je i naglasila da su za nju najvažnije medalje sa “olimpijade života”. 

– Pobedama bi trebalo graditi najbolje verzije sebe, a porazima dobijati podsetnike na još neotkrivene i ‘neutrenirane’ dimenzije sebe kojima opet pobeđuješ u budućnosti – na takmičenjima, sportskim i životnim. Takve negativne reakcije često reflektuju više o osobama koje ih iznose nego o onima na koje se odnose. U sportskoj karijeri, suočavanje s kritikama je gotovo neizbežno, ali važno je znati da one ne definišu našu vrednost, niti naš uspeh. Moja najintimnija maksima su brojne ‘zlatne medalje koje nisu vidljive očima, već srcem’, a to su zlatne medalje osvojene na ‘olimpijadi života – govori Zoretić.

Srbija je u finalu Igara u Parizu savladao upravo Hrvatsku i domogao se trećeg uzastopnog zlata, a pravo je pitanje kako se Dajana osećala tokom tog meča. 

– Krenula bih s ‘fight or flight’. U okviru sportskih takmičenja, naročito onih koja donose snažna rivalstva poput utakmica između reprezentacija, prisutni smo bogatom spektru emocija koje duboko utiču na sve učesnike. U tim trenucima, neki se pojedinci mogu suočiti s izazovom mentalnog i emocionalnog procesuiranja situacije, što ih može dovesti do povlačenja ili izbegavanja potrebe za povezivanjem. Ova reakcija često proizlazi iz načina na koji se ljudi nose s pritiscima i očekivanjima koje sport nosi – istakla je Dajana.

Govori da joj nije bilo najlakše, a sport smatra da ima moć da postgane most koji povezuje ljude.