“UGRAĐEN MI JE STENT U VRATU” Aleksa Jelić o životu na relaciji Beograd-Barselona, karijeri i želji da mu surogat majka rodi dete: “Zakon u Kolumbiji se promenio pa je očinstvo na pauzi” (VIDEO)

Aleksa Jelić u iskenom razgovoru za “Blic” priča o zdravstvenim problemima koji su sada iza njega, želji da se uz pomoć surogat majke ostvari kao otac ali i novom singlu na kojem je radio nekoliko godina.

Novi singl „Vreme promena“ za njega je mnogo više od pesme – to je lični i umetnički obračun sa očekivanjima da se dopadne svima. Dok priželjkuje da njegov autorski rad konačno dobije mesto koje zaslužuje, Aleksa otvoreno govori o životu između Beograda i Barselone, zdravstvenim problemima koje je ostavio iza sebe, ali i o najvećoj privatnoj želji, da se jednog dana ostvari kao otac.

Iako je nedavno prošao kroz ozbiljnu zdravstvenu intervenciju, na pitanje kako se sada oseća odgovara bez zadrške.

– Osećam se sjajno. Osećam se dobro, osećam se pod kontrolom, što bi se reklo. Desilo se da su otkrili začepljenje desne karotide na vratu i savet je bio da se ugradi stent. Načelnik kardiovaskularne hirurgije Kliničkog centra Srbije, Marko Dragaš, rekao mi je da ne bi otvarali rez i radili operaciju jer sam pevač i potrebno je da stalno nastupam. Smatrao je da bi stent mogao da pomogne. Intervencija je bila 12. maja, na dan Svetog Vasilija Ostroškog, i za sada je, Bogu hvala, sve pod kontrolom i kako treba – započinje priču za “Blic” Aleksa Jelić.

Danas je, srećom, ponovo posvećen muzici i radu, a posebno mu je važno da njegova autorska priča konačno dobije prostor koji zaslužuje.

Nikada nisam bio deo estrade

Aleksa Jelić nikada nije krio da sebe vidi pre svega kao umetnika. Iako ga deo javnosti svrstava na estradu, on smatra da takva odrednica ne opisuje ono što radi niti način na koji doživljava svoj poziv.

– Ne smeta mi što me tako svrstavaju, ali ne znam ko su ti mnogi koji to rade. Oni greše. Nikada nisam bio deo estrade niti se tako osećam. Ja sam umetnik koji ima mnogo želja, motivacije i ideja koje želi da stvara i realizuje – kaže Aleksa.

To, međutim, ne znači da ima nešto protiv kolega koji su odabrali drugačiji put.

– Smatram da svi zaslužuju podršku i jedno “bravo”, jer je svako uložio vreme, trud i novac. Stvar je u tome šta kome prija da sluša. Ja želim da ponudim nešto drugačije, jednu drugu frekvenciju. Mislim da smo se ovde, ali i u regionu, navikli na određenu frekvenciju, pa sve drugačije što se pojavi narod ne može odmah da čuje ili mu je potrebno vreme da to prihvati.

Svestan je da su se muzički ukusi i kriterijumi promenili, ali ga posebno pogađa utisak da popularnost sve češće nema mnogo veze sa umetničkim kvalitetom.

– Moj otac se ponekad uhvati za glavu i kaže:”Ne mogu da verujem da, što si gluplji, to si uspešniji, što si primitivniji, to si popularniji.” Ako uspem da ovom novom pesmom, spotom i svime što budem radio, ali i onim što sam do sada uradio, makar malo promenim frekvenciju na koju se narod navikao, za mene je to ogromna stvar.

Na tom putu, priznaje, ranije je i sam pravio kompromise. Ne zato što je želeo da odustane od svojih uverenja, već zato što je pokušavao da pronađe svoje mesto u sistemu koji često nameće pravila i ograničenja.

– Stalno se umetnicima govori:”Nemojte ovo”, “Nemojte ono”, “Vi ste u Srbiji”. Postoje razna pravila i stege. Govori se da ne treba promovisati pesmu u julu i avgustu jer su svi na moru, da u januaru i februaru svi spavaju i niko neće da čuje novu muziku. Kada bih tako razmišljao, nikada ništa ne bih snimio. Jesam pravio kompromise, ali nikada nisam radio nešto iza čega ne mogu da stanem. Ipak, ranije nisam u potpunosti izlazio iz svoje ljušture. Sada jesam.

Upravo zbog toga mu posebno znače reakcije ljudi koji su u novoj pesmi prepoznali njegovu ličnost.

– Mnogo ljudi mi sada kaže:”E, ovo si ti. Ovo si stvarno ti.” I ja po prvi put nekako prepoznajem sebe. Posle skoro 20 godina mogu da kažem sebi: “Bravo za ludost, za hrabrost, za to što ne podilazim tržištu i što živim umetnost”. Muzika i ples su suština mog života.

Misle da sam prepotentan, a ja sam emotivan

Na sceni deluje samouvereno, ekstravagantno i sigurno u sebe, Aleksa priznaje da je njegova privatna ličnost znatno drugačija. Utisak da je prepotentan, koji deo publike ima o njemu, smatra pogrešnim.

– Možda je moj stav neka vrsta odbrambenog sistema. Ljudi misle da sam previše ekstravagantan ili prepotentan, a ja sam, u suštini, veoma stidljiva osoba. Ono što sam na sceni, to nisam privatno. Ja sam veliki emotivac. Povredi me reč, povredi me pogled koji nije kako treba, a kamoli nešto više“ – priznaje.

Zbog toga bi voleo da ga ljudi procenjuju pre svega na osnovu njegovog rada, muzike i onoga što kroz umetnost pokušava da im prenese.

– Voleo bih da me upoznaju kroz ono što radim. Videće da tu nema mesta prepotentnosti, već samo ljubavi prema onome čime se bavim. Ja to što radim zaista živim.

U toj potrebi da bude prihvaćen onakav kakav jeste krije se i razlog zbog kojeg mu je važno da više ne pravi kompromise sa sobom. Umesto da pokušava da se uklopi u tuđa očekivanja, želi da publika upozna njegovu stvarnu ličnost kroz umetnost.

Beograd je moj posao, Barselona moj život

Već godinama Aleksa živi na relaciji Beograd–Barselona, a na pitanje gde se oseća kao kod kuće, odgovara bez mnogo razmišljanja: karijera mu je u Srbiji, dok je njegov život u Španiji.

– Što se karijere tiče, ovde sam, a što se života tiče, tamo. Apsolutno, kaže i nastavlja:

– Svedoci smo da mladi sve više putuju, da su avioni puni i da se otvaraju nove destinacije. Ljudi odu, istražuju.

Iako mu nije jednostavno da uskladi privatni život u Španiji i profesionalne obaveze u Srbiji, u tome uspeva zahvaljujući čestim putovanjima.

– Možda ljudi misle da ne volim dovoljno svoju zemlju zato što sam tamo i što često govorim o Barseloni. Ali ja sam poslednjih šest ili sedam godina od svoje zarade plaćao avionske karte. Meni je stalo do ove zemlje. Verujem da ona može da bude fantastična, prelepa, božanstvena. Nikada nisam otišao, nikada nisam napustio ovu zemlju i nikada neću. Stalo mi je da svojim radom pomognem da se nešto promeni. A ja sam tu da pomognem.

“I sa 50 godina igram balet ali čekam penziju”

Pored pevačke karijere, Aleksa je godinama bio posvećen i baletu. Iza njega su brojne predstave i nastupi, a posebno pamti „Ko to tamo peva“, koju je odigrao više od 200 puta. Ipak, iako još nije zvanično otišao u penziju, smatra da je svoju misiju kao baletski igrač uglavnom ispunio.

– Još se lomim da li da odigram još nešto. Do svoje 48. godine sam igrao, a ove godine, ako Bog da, punim 51. U 48. godini sam igrao i čuvenu predstavu “Ko to tamo peva”, koju sam izveo više od 200 puta. To je veoma zahtevna predstava. Mislim da sam svoju misiju kao baletski igrač ispunio – kaže Jelić.

Voleo bi da se zakonski status reši kako bi mogao da ode u zasluženu penziju, umesto da radno mesto zadržava do 65. godine.

– Voleo bih da se to u dogledno vreme reši, da ne moram da držim svoje radno mesto do 65. godine, već da ga oslobodim za nekog novog i zasluženo odem u penziju. Iza mene su više od 20 godina igranja u Narodnom pozorištu, šest ili sedam godina u Pozorištu na Terazijama, godinu dana u ansamblu Kolo, a tu su i Lafajet i Španija.

Kada pogleda iza sebe, zahvalan je što je tokom dugogodišnje igračke karijere izbegao veće povrede.

– Za 35 godina igranja zaista nisam imao neke veće povrede. Verujem da me neko odozgo čuva – kaže Aleksa, podsećajući da se na njegovom prvom studijskom albumu nalazi pesma „Ti čuvaš me“.

Upravo duhovnost, kako objašnjava, ima sve važnije mesto u njegovom životu. Uči da prihvati promene koje ne može da kontroliše i da razume da se neke stvari ne događaju onda kada ih on želi, već kada za to dođe pravi trenutak.

– Smatram da su najveće promene kod čoveka duhovne. Iz njih proizlaze lične promene, ali i one koje mogu da promene čitavo društvo.

“Zakoni o surogat majkama su se promenili u Kolumbiji, pa je očinstvo na čekanju”

Aleksa nikada nije bežao od razgovora o privatnom životu, pa ni kada je reč o temi koja je veoma lična, želji da postane otac. Ranije je govorio o mogućnosti surogat-majčinstva, ali je taj proces trenutno zaustavljen zbog promena zakona u Kolumbiji, gde je razmatrao tu mogućnost.

– Ta priča nije završena, već je zastala. Nažalost, u Kolumbiji su se zakoni dosta promenili, posebno kada je reč o strancima i surogatstvu. Veoma je malo zemalja u svetu u kojima je to dozvoljeno, pa se sada krug mogućnosti suzio. Ukrajina je jedna od opcija, ali je situacija takva kakva jeste. Zato sam odlučio da malo zastanem i pustim da neke više sile odrade svoje – otkriva.

Ovo iskustvo za njega je još jedna životna lekcija, da ne može sve da kontroliše i da ne mora svaku želju da ostvari odmah.

– To je još jedna promena kod mene. Da prestanem previše da se trudim, da prestanem da kontrolišem i da ne budem toliko nestrpljiv. Kao što kaže pesma “Vreme promena”:”Hoću sve, hoću sad.”

Ipak, uprkos preprekama, od želje da postane otac nije odustao. Naprotiv, nada se da će se jednog dana sve kockice složiti.

– Bože zdravlja, voleo bih da postanem otac. Nisam odustao od te ideje, ali bih voleo i da se kockice slože.

Na pitanje kakav bi otac bio, Aleksa odgovara sa posebnom emocijom. Najveći uzor mu je njegov otac, čovek za kojeg ima samo reči hvale.

– Nadam se da bih bio divan otac. Nemam bolji primer od svog oca. Njegovo ime govori samo za sebe. On je toliko divan čovek, brižan otac i divno biće da bih, ako budem makar 50 odsto kao on, bio fantastičan otac.

Iako je očinstvo jedna od njegovih najvećih neostvarenih želja, Aleksa ne želi da svoj život svede samo na ono što mu još nedostaje. Veruje da ima mnogo toga da pruži i kroz umetnost, muziku i ples, ali bi voleo da njegova autorska karijera konačno dobije veću priliku.

– Jeste, to je moja velika neostvarena želja, ali imam mnogo više da dam ovoj zemlji kroz svoju umetnost

Za kraj razgovora, Aleksa kroz osmeh poručuje da za njega godine nisu razlog da odustane od novih početaka. Podseća na Madonu, koja je i u poznim godinama nastavila da stvara i objavljuje muziku, i ističe da ni sam ne namerava da se zaustavi.

– Vreme je tek preda mnom – zaključuje Aleksa, a šta je još ispričao pogledajte u videu u okviru teksta.

Pesmu radio nekoliko godina

Novi singl „Vreme promena“ nastajao je mnogo duže nego što je uobičajeno u današnjoj muzičkoj industriji. Aleksa je melodiju napisao još 2022. godine, a potom je usledio dug proces traženja zvuka, aranžmana i načina na koji želi da publici predstavi svoju ideju. Rezultat su dve verzije iste pesme – moderna flamenko-fjužn varijanta i akustična verzija, u kojoj do izražaja više dolaze emocija, melodija i tekst.

– Muzika je došla sama od sebe. Možda je za dva-tri minuta nastala melodija. Pozvao sam svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Bobana Jankovića, koji je napisao tekstove za nekoliko mojih pesama, među kojima je i čuvena “Beli jablan”. Kada me je pitao o čemu želim da pevam, rekao sam mu da želim angažovan tekst – priča Jelić.

Kada je dobio tekst, shvatio je da je saradnik uspeo da pretoči u reči ono što je dugo nosio u sebi.

– Kada mi je Boban poslao tekst, vilica mi je pala. Zaista sam se srodio sa svakom rečju koju je napisao. Onda je počela potraga za zvukom koji želim. Ceo proces trajao je dve-tri godine. Nikada duže nisam radio na jednoj kompoziciji. Nisam razmišljao da li treba da je završim godinu dana ranije ili kasnije. Radio sam dok je nisam uradio. Tek kada sam bio zadovoljan kompozicijom, rekao sam da možemo da počnemo da razmišljamo o video-spotu.

Međutim, poznajući specifičan, moderan zvuk pesme, Aleksa je poželeo da je približi i publici koja možda ne sluša često takvu vrstu muzike. Tako je nastala i akustična verzija, u kojoj gostuju kolumbijski gitarista Stefano Flameni i njegov prijatelj, saksofonista Nikola Demonja.

– Shvatio sam da bi za ovo podneblje, i za ljude koji možda ne slušaju toliko moderan zvuk, bilo dobro da napravim i akustičnu verziju. U njoj se više čuju emocija, melodija, a pogotovo snaga teksta. Za ljubitelje dobre muzike sada postoje obe verzije. Cilj mi je bio da se pesma čuje i pročuje. Ako bude trebalo, uradiću i treću, petu ili desetu verziju, sa džez orkestrom, klasičnim muzičarima ili bilo kim drugim. Zaista smatram da je ovo divna pesma.

Podrška mu stiže i iz porodice. Njegov otac (Dragi Jelić prim. aut.) posebno je zavoleo akustičnu verziju dok ga je video-spot oduševio.

– Tati se pesma jako sviđa. Malo je više za akustičnu verziju jer mu je muzički bliža, ali se oduševio i video-spotom. Kaže da mu sve izgleda svetski i ponosan je. Poželeo mi je sreću, uz razumevanje da se ovakve stvari ne otvaraju i ne dešavaju preko noći. Nadam se da neće biti potrebno toliko vremena da pesma zaživi među ljudima, da se čuje i pročuje – kaže Aleksa.

“Naši talenti su namenjeni drugima”

Novi singl mogao bi da bude uvod u još ambiciozniji projekat. Aleksa ne krije da pripada generaciji muzičara kojima je album kao celina i dalje važan, uprkos vremenu u kojem se pažnja publike često meri sekundama.

– Nisam muzičar koji voli samo singlove. U redu je snimiti novu pesmu i promovisati je, ali ja volim da album bude jedno delo od početka do kraja, sa svojom stranom A i stranom B. I dalje imam strpljenja da čujem nečije novo muzičko delo od početka do kraja, iako sam svestan da danas ljudi nemaju mnogo strpljenja. Čuju pesmu za 15 sekundi, a još više je gledaju nego što je slušaju, jer je spot, nažalost, postao važniji od muzike – smatra Jelić.

“Tu sam gde sam i dajem sve što mogu”

Ipak, najvažnija promena koju je doživeo nije vezana samo za muziku. Aleksa kaže da je prestao da razmišlja o tome šta je sve mogao da uradi drugačije, gde je trebalo da ode i da li bi mu karijera bila uspešnija da je život odveo u nekom drugom pravcu.

– Sada će biti skoro 20 godina od “Belog grada” i moje prve Beovizije 2007. godine, a zatim i “Belog jablana” iz 2008. Stalno sam razmišljao o tome koliko sam više mogao da postignem da sam bio u Americi ili Engleskoj, šta bi bilo da sam otišao negde drugde i da sam neke stvari uradio drugačije. Ali šta bi bilo kad bi bilo? Stvari su takve kakve jesu. Tu sam gde jesam i dajem sve što mogu da dam. Moj svet su muzika i ples, i kroz umetnost i kulturu koju promovišem želim da dam svoj doprinos – iskren je Aleksa i dodaje:

– Čitam knjige duhovnih učitelja, među kojima je i Šri Ravi Šankar. On kaže da su svi naši talenti i sav naš rad namenjeni drugima. Kada umetnik to prihvati, više nema očekivanja i u tom trenutku se oslobađa. Tada nastaje najveća kreacija. To se meni desilo tokom rada na ovoj pesmi i video-spotu. Nije bilo nikoga ko bi mi govorio:“Ovo moraš ovako”,“Nemoj to tako, Srbija je”, ili “Šta će ljudi da kažu”. Ovog puta umetnost je bila jedina važna stvar – objašnjava Jelić.

U stvaranju spota, kako ističe, svi su imali isti cilj, da bez kalkulacija predstave ono što osećaju. To se odnosilo i na njega, i na reditelja Ljubu, koreografa Branka, kao i na igrače iz Pozorišta na Terazijama i iz Lafajeta koji su učestvovali u projektu.

Bonus video: PEVAČ DAO OTKAZ NA TELEVIZIJI Progovorio o Zvezdama Granda,Halidu Bešliću i estradi