SPORNI memorandum iz 2019. godine, kojim su turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i tadašnja vlada u Tripoliju iscrtali nove, veštačke i jednostrane granice u vodama Istočnog Mediterana, ponovo je zapalio vatru na relaciji Atina–Ankara.
Foto: AI generated/Gemini
Iako je godinama izgledalo da je ovaj geopolitički akt klinički mrtav unutar same Libije, tamošnji Predstavnički dom povukao je radikalan potez i jednoglasno ga ratifikovao. Ovaj iznenadni politički manevar, izveden pod palicom novog skupštinskog vođstva odanog porodici Haftar, izazvao je oštru reakciju Grčke, ali i hitnu diplomatsku uzbunu i osudu u samom srcu Evropske unije – u Briselu.
Obrt na istoku: Od bojkota do jednoglasne podrške
Parlament sa libijskog istoka, koji godinama politički gravitira pod gvozdenom rukom vojnog komandanta Halife Haftara, izveo je potpuni salto mortale u svojoj spoljnoj politici. Isti oni poslanici koji su pre koju godinu oštro i bez kompromisa proglasili Erdoganov pakt nelegitimnim, sada su podigli ruke za njegovu ratifikaciju, pogazivši sopstvenu zakletvu da nikada neće priznati Tripolijeve dilove sa Turskom. Geopolitička realnost i diplomatski inženjering učinili su svoje. Iza kulisa ove odluke krije se dubok politički pazar: nakon intenzivnih pregovora Ankare sa Haftarovim sinovima, ali i prelomne posete šefa turske obaveštajne službe (MIT) Ibrahima Kalina Tripoliju, mape su ponovo izvađene na sto.
Glasanjem koje je zaprepastilo Atinu, Predstavnički dom je jednoglasno izbrisao sopstvene odluke iz 2020. godine o bojkotu i prekidu odnosa sa Turskom. Poslanici su preko noći podigli rampe koje su blokirale ovaj dogovor, dajući Ankari u ruke moćan adut za ozakonjenje njenih naftnih i gasnih ambicija u Istočnom Mediteranu. Time je Turskoj otvoren brisani prostor za legalizaciju pomorskih granica koje zadiru duboko u interesnu zonu njenih hrišćanskih suseda.
Atina odlučno odbacuje „pravni apsurd“
Reakcija iz Grčke bila je momentalna i oštra. Ministarstvo spoljnih poslova u Atini je kroz zvanično saopštenje poručilo da nikakva odluka libijskih poslanika ne može da promeni „ilegalnu, nevažeću i neutemeljenu prirodu” pomenutog memoranduma. Grčka svoju pravnu poziciju čvrsto temelji na Međunarodnom pravu mora, koje jasno propisuje pravila razgraničenja. Iz ugla Atine, pakt iz 2019. predstavlja čist geografski i pravni apsurd, budući da Turska i Libija teritorijalno ne dele nikakve naspramne niti naslonjene morske obale koje bi mogle biti zakonski osnov za ovakve mape.
Grčki diplomatski vrh upozorava da su Ankara i Tripoli svesno pokušali da izbrišu suverena prava velikih grčkih ostrva, pre svih Krita. Ovaj potez libijskog parlamenta nije slučajan – on dolazi kao direktan odgovor na energetska istraživanja koja je Grčka već pokrenula u vodama južno od ovog strateškog ostrva. Na tim lokacijama, u okviru dva tamošnja pomorska bloka, američki naftni gigant „Ševron“već užurbano priprema teren za eksploataciju gasnih bušotina. Saopštenje iz Atine se zato završava jasnim upozorenjem: jednostrani politički manevri ne mogu da ponište ni međunarodno pravo, a ni samu geografiju.
Brisel poslao jasnu poruku: Pakt je ništavan
U odbranu Atine odmah je stala i Evropska unija. Kroz usaglašene poruke Evropske komisije i Evropskog saveta, Brisel je jasno stavio do znanja da za Uniju ovakav čin nema nikakvo pravno dejstvo. Briselska administracija je podsetila na svoj zvaničan stav, usvojen još kada je dokument potpisan, prema kojem se ovaj tursko-libijski sporazum smatra pravno nevažećim.
Iz sedišta EU je ponovljeno da sporni memorandum direktno krši suverena prava trećih država, da nije u skladu sa Međunarodnim pravom mora i da zbog toga ne može da proizvodi nikakve posledice po druge zemlje. Izražavajući punu solidarnost sa Grčkom i Kiprom, Brisel je uputio oštru opomenu vlastima u Libiji da ne preduzimaju jednostrane korake koji narušavaju regionalnu stabilnost. Svako dalje insistiranje na primeni ovog pakta, upozoravaju evropski zvaničnici, vodi ka direktnoj destabilizaciji već zategnutih odnosa u basenu Istočnog Mediterana.
Odbrana hrišćanskog bedema pred naletom neoosmanizma
Iza ove mutne pravno-diplomatske igre krije se beskompromisna borba za prevlast nad basnoslovnim nalazištima prirodnog gasa u Istočnom Mediteranu. Ratifikacija ovog pravno ništavnog sporazuma u libijskom parlamentu služi isključivo kao paravan i izgovor Ankari da svoju istraživačku i vojnu flotu pošalje duboko u grčke teritorijalne vode, južno od Krita. Time se svesno i umišljajno podiže rizik od direktnog vojnog sukoba na samom južnom krilu NATO-a.
Dok zvaničnici iz Tripolija lažnim diplomatskim frazama o „otvorenosti za saradnju” pokušavaju da prikriju kapitulaciju pred turskim pritiskom, Grčka još jednom preuzima nezavidnu ulogu hrišćanskog bedema koji brani evropske granice i principe međunarodnog prava. Ovim opasnim potezom otvorena je nova kriza na spoljnim granicama Evropske unije, u kojoj Atina s pravom odbija da popusti pred politikom svršenog čina. Mediteran je ponovo postao pozornica na kojoj se gola sila i neoosmanski geopolitički apetiti Ankare stavljaju ispred Povelje Ujedinjenih nacija, dok legitimna odbrana grčkog suvereniteta ostaje jedina brana potpunom haosu.
BONUS VIDEO: TURSKA VOJNA VEŽBA: U znak sećanja na 50-godišnjicu turske vojne operacije
