AKO želite da stan, kuću ili drugu imovinu ostavite tačno određenoj osobi, važno je da na vreme izaberete odgovarajući pravni način prenosa vlasništva. U Srbiji se posebno izdvajaju ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovor o poklonu. Svaki od njih ima drugačije pravne posledice, a izbor može da utiče na prava drugih naslednika i mogućnost nastanka porodičnog spora.
Foto: Iakov Filimonov / Alamy / Profimedia
Najvažnije je da znate da ne postoji jedan ugovor koji je najbolji za sve situacije. Ako želite da imovinu prenesete na nekoga nakon svoje smrti, uz obavezu da ta osoba brine o vama, jedno rešenje može biti posebno pogodno. Ako želite da imovinu raspodelite deci dok ste živi ili odmah prenesete vlasništvo, mogu biti primerenije druge mogućnosti.
1. Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdržavanju često se smatra jednim od najznačajnijih instrumenata za zaštitu imovine u naslednopravnim odnosima. Njime se primalac izdržavanja obavezuje da se određena imovina prenese na davaoca izdržavanja nakon njegove smrti, dok se davalac obavezuje da ga izdržava i brine o njemu do kraja života.
Obaveze mogu da obuhvate stanovanje, hranu, odeću, negu u slučaju bolesti, troškove lečenja i druge potrebe, u skladu sa ugovorom.
Zašto je ovaj ugovor važan?
Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju, po pravilu, ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i njome se ne mogu namiriti nužni naslednici. To ga čini posebno značajnim kada neko želi da određenu nekretninu prenese osobi koja se zaista obavezuje da se o njemu brine.
Ipak, ugovor nije apsolutno neoboriv. Može biti osporavan ako postoje zakonski razlozi, na primer ako nisu ispunjeni uslovi punovažnosti ili ako postoje problemi sa sposobnošću ugovornih strana da razumeju značaj posla.
Takođe, ugovor mora da bude stvaran, a ne samo formalni način da se prikrije poklon ili zaobiđu zakonska prava drugih lica.
Ugovor se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, uz zakonom propisana upozorenja javnog beležnika.
2. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života
Ovaj ugovor namenjen je prvenstveno osobama koje žele da još za života raspodele svoju imovinu potomcima i na taj način unapred urede porodične imovinske odnose.
Njime roditelj, na primer, može da raspodeli stan, kuću, zemljište ili drugu imovinu deci, umesto da se o tome odlučuje tek nakon njegove smrti.
Najvažniji uslov jeste saglasnost potomaka.
Prema Zakonu o nasleđivanju, za punovažnost ugovora, po pravilu, potrebna je saglasnost svih potomaka koji bi po zakonu bili pozvani da naslede osobu koja raspodeljuje imovinu. Zakon predviđa i određene izuzetke.
Kada su ispunjeni zakonski uslovi, imovina obuhvaćena ovim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu pod uslovima propisanim zakonom, pa se njome, po pravilu, ne namiruju nužni naslednici.
Prednost je u tome što se porodična imovina može raspodeliti unapred, uz mogućnost da se za osobu koja prenosi imovinu ugovori pravo doživotnog uživanja ili druga odgovarajuća zaštita.
Međutim, ako neki potomak čija je saglasnost potrebna ne pristane na ugovor, to može da bude prepreka njegovoj punovažnosti. Posebno treba proveriti i položaj bračnog druga, jer njegova prava nisu automatski rešena samom raspodelom imovine potomcima.
3. Ugovor o poklonu
Ugovor o poklonu predstavlja čest način prenosa stana, kuće, zemljišta ili druge imovine na dete, supružnika ili drugo lice.
Njegova glavna prednost jeste to što se vlasništvo može preneti za života poklonodavca. Kada su ugovor i ostali uslovi uredni, poklonoprimac može da stekne pravo svojine i da bude upisan kao vlasnik u katastar nepokretnosti.
Međutim, kod poklona postoji važna razlika u odnosu na ugovor o doživotnom izdržavanju.
Poklon ne uklanja automatski pravo nužnih naslednika.
Ako je nužni deo naslednika povređen, pod zakonskim uslovima može se tražiti vraćanje poklona, odnosno njegovo smanjenje u meri potrebnoj da se namiri nužni deo.
Zbog toga ugovor o poklonu nije uvek najbolje rešenje ako je glavni cilj da određeni stan ili kuća ne budu predmet zahteva drugih nužnih naslednika nakon smrti poklonodavca.
Dodatno, osoba koja poklanja nekretninu mora pažljivo da razmotri posledice prenosa vlasništva. Ako želi da nastavi da živi u toj nekretnini ili da je koristi do kraja života, potrebno je unapred razmotriti kako će to pravo biti pravno uređeno.
Koji ugovor najbolje štiti imovinu?
Izbor zavisi od toga šta želite da postignete.
Ako želite da prenesete imovinu osobi koja će se o vama brinuti do kraja života, ugovor o doživotnom izdržavanju može biti najprimereniji.
Ako želite da raspodelite imovinu deci dok ste živi i uredite odnose u porodici, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života može biti bolje rešenje, pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi.
Ako želite da nekome odmah poklonite stan ili kuću, ugovor o poklonu može biti jednostavniji put, ali je važno da razumete moguće posledice po prava nužnih naslednika.
Ne treba zanemariti ni testament, kojim se određuje ko će naslediti imovinu, ali koji takođe mora da poštuje pravila o nužnom delu.
Može li porodica da ospori ove ugovore?
Činjenica da je ugovor overen ili solemnizovan ne znači da se nikada ne može osporavati. Sud može da razmatra postojanje zakonskih razloga za ništavost, poništaj ili druga pravna sredstva, u zavisnosti od vrste ugovora i okolnosti slučaja.
Kod doživotnog izdržavanja važno je da ugovor odgovara stvarnom odnosu izdržavanja. Kod poklona treba voditi računa o pravilima koja štite nužne naslednike, dok se kod ustupanja i raspodele imovine mora posebno proveriti saglasnost lica čije je učešće zakonom predviđeno.
Pre potpisivanja potrebno je proveriti vlasništvo nad nekretninom, eventualne terete, bračnu tekovinu, porodične odnose i prava drugih lica.
Najbolji ugovor nije nužno onaj koji je najteže osporiti, već onaj koji odgovara stvarnoj nameri vlasnika i ispunjava sve zakonske uslove. Zbog toga je pre prenosa vredne imovine preporučljivo da advokat ili javni beležnik proceni konkretan slučaj i objasni pravne posledice svakog rešenja.
(Bizportal)
