U SRBIJI IZVEDENA PRVA USPEŠNA OPERACIJA PROTIV TUMORA OBOJENE REVOLUCIJE: Za suvereni svet ima nade, a više informacija daće hirurg

ISTORIJA je puna primera kada su se revolucije doslovno prelivale iz države u državu, ali starija društva nisu poznavala pojmove poput hibridnih ratova. Države su svoje razmirice rešavale na bojnom polju.

Danas postoji veštačko prelivanje nezadovoljstva. Videli ste prošlogodišnje brutalne sukobe i žrtve tokom pobuna u Iranu – sve je navodno utihnulo nakon beskrupuloznog odgovora policije. Unutrašnji nemiri i dalje traju, u doduše uvek istim provincijama, a koji se završavaju ishodom od nekoliko desetina mrtvih napadača, uz ranjavanje policajaca. Teheran grupacije koje izvode pobune deklariše kao teroriste.

Francuska mesecima gori u protestima, šatro mladih. Peta republika je poznata po revolucijama, otuda joj i ovaj nezvanični naziv, ali ovog puta iza kulisa se kriju moćnici, a ne narod. Suvereni Emanuel Makron i njegova najveća rivalka  Marin le Pen se po prvi put u jednome slažu – borićemo se protiv obojene revolucije.

U Izraelu navodno ortodoksni Jevreji, maloletnici, pre par dana pokušali su upad u zgradu za obuku izraelske vojske (IDF). Premijer Netanjahu godinama unazad preživljava nemoguće sa divljačkim protestima, krunisanim krvavim napadom Hamasa.

Selimo se zatim u Slovačku, gde je obojena revolucija u punom zamahu i preti da obori suverenog premijera Roberta Fica. Izbori koji mu slede neće biti laki.

Idemo južnije do Albanije, gde navodno studenti pale Tiranu i zgrade u prestonici, sa ciljem obaranja kranje odvažnog Edija Rame.

Vraćamo se na sever do Mađarske, koju je pojeo tumor obojene revolucije i stižemo do nas.

Srbija se dve godine bori sa iznenadnom pojavom tumora obojene revolucije, hranjenim najvećim tragedijama u srpskoj istoriji. On se proširio na ulice, bolnice, škole i fakultete, kako kroz umove učesnika, tako i vizuelno kroz prljavštinu i haos koju taj tumor ostavlja u obrazovnoj instituciji koju zahvati.

SIMPTOMI ISTI ŠIROM SVETA

Brutalnost i bezosećajnost odlikuju ove gorepomenute obojene revolucije, ili bolje rečeno, nastupajuću obojenu revoluciju protiv suverenih režima. Ona je prilagođena svakom podneblju i mentalitetu, ali glavna karatkeristika jeste potpuno odsustvo empatije i satanizacija onoga koga napadaju, a to je režim.

Učesnici obojene revolucije terorom primoravaju građane da se njima okrenu. Najpre, iznuriš stanovnike jednog grada. Kod nas to funkcioniše blokadom. Svako normalan želi da što pre blokada prođe, a ako mu blokader i nametne realnu misao – pa proći će ova naša blokada odmah čim ne bude njenog navodnog uzroka, a to je suvereni režim.

Ne možemo se potpuno ljutiti na nekoga ko samo želi da teror stane, pa po cenu svega. Naročito se ne smemo ljutiti na nekoga ko je zbog blokade nemoćno gledao kako mu mama ili tata umiru jer ne mogu do bolnice. Jednostavno, ljudi traže u životu najlakši izlaz, čak i ako to znači podržati tlačitelja koji tvrdi da će odjednom sve biti normalno kad neko ode. 

Imajmo u vidi da revolucija ne poznaje zakone, pravila i norme. Isto tako država ne sme da poznaje milost prema njenim tlačiteljima. Setite se Venecuele pre par godina, kada se anonimus Huan Gvaido tek tako proglasio predsednikom uprkos legalno i legitimno izabranom Nikolasu Maduru. Građanima Venecuele su revolucionari gasili struju, trovali vodu, ali Maduro u režim su preživeli sve do američkog upada i otmice predsednika i njegove supruge Silije Flores.

Slučaj Katalonije u Španiji – kada se Puđdemon proglasio nonšalantno novim vođom, te su se Španci odbranili upravo silom i brutalnošću, kojom su se secesionisti koristili mesecima unazad.

Konačno, obojene revolucije nisu od juče, bilo je mnogo lakmus papira i priprema da se one sada uspešno sprovedu – na primer u Mađarskoj, gde novi premijer Mađar otvoreno priznaje kako je na račun njegove partije Tisa u danima pred izbore uplaćivano milijarde forinti. Čovek je zeta postavio za mi nistra, a na vlast je došao kao borac protiv nepotizma.

“KAKO SAM POBEDIO OBOJENU REVOLUCIJU”

U Srbiji je tumor obojene revolucije preko eksploatacije tragedija agresivno krenuo na Aleksandra Vučića, pretstavljenog kao uzroka svih problema.

Satanizacija do skoro predsednika Republike deli se u tri čina: Predstaviti ga kao krivca za tragedije, krivca za događaje u prošlosti (Sarajevo Safari kao najeklatantniji primer), sa kojima nema direktne veze i krivac za tekuće probleme od “zvučnog topa” do nepovoljne vremenske prognoze.

Recept je jasan: Kada se sve faze obojene revolucije sprovedu neminovan je pad režima. Neki padnu i tokom sprovođenja nekih od faza.

S obzirom da je su Vučić i Srbija pokazali otpornost, recept je doveden pod znak pitanja. Tumor je od malignog sveden na benigni. Kada recept koji se slepo prati naiđe na šahovski raspoloženog protivnika on nema šansu. Zato će u Srbiji obojena revolucija 25. oktobra doživeti i zvanični debakl. 

Više ćemo informacija i pouka dobiti u knjizi koju piše budući premijer Aleksandar Vučić. Neka se da na znanje da je pobeda nad tumorom moguća, a koga pitati kako nego hirurga.

BONUS VIDEO: HOĆETE DA I SRBIJA IZGLEDA OVAKO? Onda glasajte za “Studentsku listu”!