Stiven Hoking je u svom poslednjem upozorenju govorio o “superljudima” koji mogu da preuzmu kontrolu: Otkrio šta bi moglo da ugrozi opstanak čovečanstva

Čovečanstvo bi u budućnosti moglo da se suoči sa svetom u kojem će genetski unapređeni ljudi imati prednost nad ostatkom populacije, veštačka inteligencija donositi odluke koje nisu u skladu sa ljudskim interesima, a klimatske promene i druge globalne katastrofe ozbiljno ugroziti život na Zemlji.

Na takve mogućnosti upozoravao je čuveni britanski fizičar Stiven Hoking, koji je poslednje godine života posvetio i pitanjima opstanka ljudske civilizacije, smatrajući da će upravo način na koji čovečanstvo bude upravljalo tehnološkim napretkom umnogome odrediti njegovu budućnost.

U svojim razmišljanjima o narednim vekovima Hoking se nije ograničavao na opasnosti koje donose ratovi, klimatske promene i prirodne katastrofe, već je posebnu pažnju posvećivao razvoju veštačke inteligencije, genetskom inženjeringu i mogućnosti da ljudska vrsta jednog dana napusti Zemlju i naseli druge planete.

Iako pojedina njegova predviđanja deluju kao zaplet naučnofantastičnog filma, Hoking je upozoravao da se iza njih nalaze pitanja kojima bi naučnici, političari i društvo trebalo ozbiljno da se bave, posebno zato što tehnološke mogućnosti napreduju brže nego što čovečanstvo uspeva da sagleda sve njihove posledice.

Veštačka inteligencija mogla bi da postane najveća opasnost za čoveka

Jedno od najvažnijih Hokingovih upozorenja odnosilo se na razvoj veštačke inteligencije, za koju je smatrao da bi čovečanstvu mogla da donese ogroman napredak, ali i opasnosti ukoliko njene mogućnosti jednog dana prevaziđu ljudsku sposobnost kontrole.

Njegova zabrinutost nije se prvenstveno odnosila na mogućnost da mašine postanu zlonamerne, već na situaciju u kojoj bi izuzetno razvijeni sistemi mogli efikasno da ostvaruju zadate ciljeve, ne uzimajući u obzir posledice koje bi takvo delovanje imalo po ljude.

– Napredak superinteligentne veštačke inteligencije (AI) bio bi, ukratko, ili najbolja ili najgora stvar koja se dogodila čovečanstvu. Pravi rizik sa AI nije zlonamernost, već kompetencija: superinteligentna veštačka inteligencija biće veoma dobra u ostvarivanju svojih ciljeva, ali ako njeni i naši ciljevi nisu u skladu, onda smo u nevolji – naveo je Hoking.

Kako bi objasnio takvu opasnost, fizičar je koristio poređenje sa mravima, ukazujući da čovek ne mora da ima nameru da nekome naudi da bi svojim postupcima izazvao katastrofalne posledice po druga živa bića.

Govorio je o izgradnji hidroelektrane i mravinjaku koji bi se našao na području predviđenom za potapanje, upozoravajući da bi se ljudska vrsta jednog dana mogla naći u sličnoj situaciji ukoliko razvoj napredne tehnologije ne bude praćen odgovarajućim merama zaštite.

Zbog toga je smatrao da je neophodno uspostaviti pravila koja bi regulisala razvoj veštačke inteligencije, ali i sprečiti mogućnost da se takva tehnologija nekontrolisano koristi za razvoj autonomnog naoružanja.

– Moguću trku u autonomnom naoružanju treba zaustaviti pre nego što počne – upozorio je naučnik.

“Superljudi” bi mogli da potisnu ostatak čovečanstva

Pored veštačke inteligencije, Hoking je razmatrao i mogućnost da razvoj genetskog inženjeringa dovede do stvaranja ljudi čije će fizičke i intelektualne sposobnosti biti unapređene u odnosu na ostatak populacije.

Posebno je govorio o tehnologijama izmene gena, među kojima je i CRISPR, koje naučnicima omogućavaju preciznije intervencije na genetskom materijalu i otvaraju brojna pitanja o granicama njihove primene.

Prema njegovim predviđanjima, takav razvoj mogao bi da stvori duboke razlike između onih koji bi imali pristup genetskim unapređenjima i ljudi koji bi ostali bez tih mogućnosti, što bi potencijalno dovelo do novih društvenih i političkih sukoba.

– Jednom kad se pojave superljudi, biće značajnih političkih problema sa nepoboljšanim ljudima, koji neće moći da se takmiče. Pretpostavlja se da će oni izumreti ili postati nevažni. Umesto toga, doći će do trke samodizajnirajućih bića koja stalno poboljšavaju sebe – navodi se u Hokingovim predviđanjima.

Fizičar je smatrao da bi ljudi, koristeći genetske tehnologije, mogli da pokušaju da ubrzaju promene za koje bi prirodnoj evoluciji bile potrebne hiljade ili milioni godina, posebno ukoliko bi se čovečanstvo suočilo sa katastrofama koje ozbiljno dovode u pitanje njegov opstanak.

Ipak, važno je naglasiti da ovakva predviđanja predstavljaju Hokingova razmišljanja o mogućim posledicama tehnološkog razvoja, a ne naučno potvrđenu budućnost ljudske vrste.

Nuklearni rat, klimatske promene i asteroidi među najvećim pretnjama

Hoking je upozoravao i da tehnološki napredak nije jedina oblast koja zahteva pažnju, budući da čovečanstvo već raspolaže sredstvima kojima bi moglo ozbiljno da ugrozi sopstveni opstanak.

Među najvećim opasnostima izdvajao je nuklearne sukobe, smatrajući da bi ljudska agresija morala da ustupi mesto empatiji ukoliko civilizacija želi da izbegne katastrofalne posledice budućih ratova.

Posebnu pažnju posvećivao je i pretnji koju predstavljaju veliki asteroidi, podsećajući na događaj koji je pre približno 66 miliona godina doveo do masovnog izumiranja, uključujući nestanak neptičjih dinosaurusa.

– Međutim, mi nemamo odbranu protiv toga – zapisao je Hoking, govoreći o mogućnosti sudara Zemlje sa velikim asteroidom.

Uz opasnosti koje dolaze iz svemira, fizičar je upozoravao i na klimatske promene, ističući da bi nastavak zagrevanja planete mogao da pokrene procese čije bi posledice bile izuzetno ozbiljne.

Govorio je o porastu temperature okeana, topljenju ledenih površina i oslobađanju velikih količina ugljen-dioksida, razmatrajući mogućnost da bi ekstremne klimatske promene dugoročno mogle da učine Zemlju znatno manje pogodnom za život.

Njegovo poređenje sa Venerom predstavljalo je upozorenje o mogućem ekstremnom razvoju klimatskih procesa, a ne utvrđenu prognozu da će Zemlja dostići temperaturne uslove kakvi vladaju na toj planeti.

Zašto je Hoking verovao da budućnost ljudi leži izvan Zemlje

Suočen sa brojnim mogućim pretnjama, Hoking je smatrao da čovečanstvo ne bi trebalo da zasniva svoju dugoročnu budućnost isključivo na opstanku jedne planete.

Govorio je o potrebi da se razvijaju tehnologije koje bi omogućile naseljavanje drugih nebeskih tela, ocenjujući da bi takav poduhvat mogao da predstavlja svojevrsno osiguranje od katastrofa koje bi jednog dana mogle da pogode Zemlju.

– Zemlji preti toliko mnogo stvari da mi je teško da budem pozitivan – naveo je fizičar.

Podsećajući na istraživanja i velika putovanja kroz ljudsku istoriju, Hoking je ukazivao da su civilizacije ranije imale mogućnost da otkrivaju i naseljavaju nove prostore, dok bi čovečanstvo u budućnosti, ukoliko želi da nastavi takvu ekspanziju, moralo da se okrene svemiru.

– Upotrebom naprednih naučnih instrumenata uspeli smo da zavirimo u svemir kao nikada pre. Kada smo imali slične krize u našoj istoriji, obično je bilo negde nešto što se moglo kolonizovati. Kolumbo je to učinio 1492. godine kada je otkrio Novi svet, ali sada nema Novog sveta. Nema utopije iza ugla – istakao je Hoking.

Kao prva moguća odredišta za buduće ljudske misije izdvajao je Mesec i Mars, ali je istovremeno upozoravao da bi stalni boravak ljudi na tim nebeskim telima zahtevao prevazilaženje brojnih zdravstvenih i tehnoloških prepreka.

Među njima su izloženost kosmičkom zračenju, drugačiji gravitacioni uslovi i potreba da se obezbede sistemi koji bi omogućili dugoročan život izvan Zemlje.

Da li bi ljudi jednog dana mogli da stignu do drugih zvezda

Hoking je razmatrao i mogućnost putovanja mnogo dalje od Meseca i Marsa, prema planetama koje kruže oko drugih zvezda, među kojima je pominjao i Proksimu b, udaljenu približno 4,2 svetlosne godine od Zemlje.

Ipak, udaljenosti između zvezda predstavljaju jednu od najvećih prepreka takvim putovanjima, jer savremene rakete ne mogu da dostignu brzine koje bi omogućile da međuzvezdana putovanja traju prihvatljivo kratko.

Zbog toga je govorio o potrebi razvoja potpuno novih pogonskih tehnologija, uključujući sisteme koji bi koristili svetlosne zrake za ubrzavanje svemirskih letelica, kao i mogućnosti primene nuklearne fuzije.

– Ljudska kolonizacija drugih planeta više nije naučna fantastika, može biti naučna činjenica. Ljudska vrsta postoji kao posebna vrsta oko 2 miliona godina. Civilizacija je počela pre otprilike 10.000 godina, a stopa razvoja se stalno povećava. Ako se čovečanstvo održi još milion godina, naša budućnost se smelo kreće tamo gde niko drugi nije išao – naveo je Hoking.

Takve ideje, međutim, ne znače da čovečanstvo trenutno raspolaže tehnologijom koja bi omogućila naseljavanje planeta izvan Sunčevog sistema, već predstavljaju pravce istraživanja kojima bi nauka tek trebalo da pronađe praktična rešenja.

Verovao je da vanzemaljski život postoji, ali je upozoravao na kontakt

Pitanje postojanja života izvan Zemlje takođe je zauzimalo važno mesto u Hokingovim razmišljanjima, naročito kada je reč o mogućnosti da u svemiru postoje civilizacije čiji je tehnološki razvoj znatno napredniji od ljudskog.

Iako je verovao u mogućnost postojanja vanzemaljskih oblika života, nije smatrao da bi eventualni susret sa njima nužno bio bezopasan.

Upozoravao je da ljudi ne mogu unapred znati kakve bi namere imala neka druga inteligentna civilizacija, zbog čega je pozivao na oprez kada je reč o pokušajima uspostavljanja kontakta.

– Ukoliko smo jedina inteligentna vrsta u svemiru, moramo da osiguramo svoj opstanak – poručio je Hoking.

Osvrćući se na pitanje nastanka univerzuma i postojanja Boga, fizičar je isticao da objašnjenje sveta pronalazi u zakonima nauke, a ne u delovanju ličnog božanstva.

– Ako želite, možete nazvati zakone nauke Bogom, ali to ne bi bio lični Bog kojeg biste sreli i mogli da mu postavljate pitanja – naveo je.

Nuklearna fuzija kao jedno od mogućih rešenja za budućnost

Uprkos brojnim upozorenjima o opasnostima koje bi mogle da ugroze čovečanstvo, Hoking je ukazivao i na naučna dostignuća koja bi mogla da doprinesu rešavanju nekih od najvećih problema savremenog sveta.

Među njima je posebno izdvajao nuklearnu fuziju, proces u kojem se laka atomska jezgra spajaju uz oslobađanje velikih količina energije, a čija bi kontrolisana primena mogla da omogući proizvodnju električne energije uz veoma niske direktne emisije ugljen-dioksida.

– To bi nam donelo čistu energiju, bez zagađenja ili globalnog zagrevanja – istakao je Hoking.

Iako se na razvoju fuzionih reaktora radi decenijama, njihova široka komercijalna primena i dalje predstavlja veliki naučni i inženjerski izazov.

Za Hokinga je, međutim, upravo sposobnost čovečanstva da razvija nauku i tehnologiju predstavljala mogućnost da se pronađu rešenja za probleme koji danas izgledaju gotovo nerešivo.

Njegova upozorenja zato nisu bila samo predviđanja mogućih katastrofa, već i poziv da se napredak nauke prati odgovornim odlukama, da se prepoznaju opasnosti koje donose nove tehnologije i da se dugoročna budućnost ljudske vrste posmatra izvan granica jednog vremena, jedne generacije i jedne planete.

(Svet tajni)