“RUSIJA JE UPUTILA JASAN SIGNAL, BUDITE SPREMNI” Kremlj napravio značajan zaokret politike, otvara NOVI FRONT: “Nijedna druga zemlja nije se ozbiljnije bavila ovom temom”

Rusija je decenijama tretirala svoj Severni morski put kao žilu kucavicu nacionalnog transporta, a sada ponovo govori o o Transarktičkom transportnom koridoru. Stručnjaci kažu da ovaj koridor, koji Rusija vidi kao alternativu tradicionalnim rutama koje Zapad navodno ugrožava, predstavlja značajan zaokret u politici Kremlja.

Pomoćnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev izjavio je u ponedeljak tokom posete Kini da zapadne zemlje razrađuju planove za blokadu Baltičkog mora i moreuza koji vode ka njemu, a da su ugroženi i drugi ključni pomorski putevi.

– Uviđajući sve ove rizike, Rusija stvara bezbednu i ekonomski isplativu alternativu tradicionalnim rutama – Transarktički transportni koridor – rekao je Patrušev.

U međuvremenu je u toku vežba ruske Severne flote, odnosno simulacija zauzimanja luke Dudinka na Arktiku sa helikopterima, marincima i amfibijskim vozilima, prenosi Laodong.vn. Prema TASS-u, pres-služba Severne flote saopštila je u ponedeljak da je vežba bila usmerena na obuku planova za rešavanje kriza na Arktiku. Prema navodima Severne flote, formacija ruskih ratnih brodova trenutno nastavlja da obavlja zadatke u okviru dugometnog razmeštaja na Arktiku, koji se pretvorio u pravo geopolitičko žarište.

Šta je Transarktički koridor?

Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je u martu 2025. razvoj arktičke zone i arktičkog transportnog koridora. Najavio je velike aktivnosti u tom području, navodeći da region Murmanska treba da bude primer za sve arktičke regione u dinamičnom, progresivnom razvoju.

– Ovde se realizuju veliki, po mnogo čemu jedinstveni industrijski i logistički projekti – rekao je tada Putin.

Troj Baufar, bivši oficir američke vojske i stručnjak za arktičku politiku, rekao je da je Transarktički transportni koridor značajan zaokret u politici Kremlja.

– Rusija je Severni morski put decenijama smatrala ključnim pravcem svog arktičkog transportnog sistema. Mihail Gorbačov ga je 1. oktobra 1987. pomenuo kao deo “zone mira” na Arktiku, čime je postavio temelje za ideju da Severni morski put postane epicentar tog koncepta – rekao je on u intervjuu za portal američke vojske Army.edu u julu.

Veza između dve glavne luke

Baufar je objasnio da je Severni morski put – koji se proteže od Karskih vrata do Beringovog moreuza i formalno ne obuhvata deo Barencovog mora, gde se odvija najveći deo pomorskog saobraćaja – vremenom precizno definisan ruskim saveznim zakonima i da je Rusija potom izgradila međunarodnopravne argumente kojima je opravdavala svoje upravljanje tom rutom i kontrolu pristupa.

– Ovo je izazivalo nezadovoljstvo Zapada jer je ruski pristup odstupao od Konvencije UN o pravu mora i načela slobode plovidbe. Ipak, Rusija je imala snažnu poziciju jer je dosledno zastupala svoje stavove. Promena te definicije, međutim, predstavljala je problem – rekao je Baufar.

– Sada, međutim, vidimo novi pristup Kremlja: definicija Severnog morskog puta se ne menja, već se on podiže na viši nivo, kao deo koridora koji povezuje Vladivostok sa Sankt Peterburgom – rekao je on.

Lester Grau, bivši oficir američke vojske i stručnjak za rusku vojsku, istakao je u istom intervjuu da su to dve najveće i najvažnije ruske luke, koje imaju ključni značaj za Rusiju već vekovima.

– Njihovim povezivanjem u okviru šire transportne rute pokreću se i drugi procesi, a ceo projekat naziva se “transportnim koridorom”. Dakle, nije reč samo o brodovima već i o železnici, a u određenoj meri i o drumskom saobraćaju – rekao je on.

Ko nadgleda koridor?

Rosatom, ruski državni nuklearni gigant koji već godinama upravlja Severnim morskim putem, sada nadgleda čitav ovaj koridor. Stručnjaci su istakli da je uspostavljanje Transarktičkog koridora za Rusiju strateški odlučujući zaokret: umesto da se usredsredi isključivo na Severni morski put, sada razmišlja o mnogo široj transportnoj mreži.

Ako se ovaj projekat sprovede, mogao bi da postane jedan od najznačajnijih ruskih infrastrukturnih programa, u zavisnosti od toga koliko će sredstava i napora u njega biti uloženo, dodao je Grau.

– Već postoji dobra železnička veza od Severnog mora do Sankt Peterburga, ali očekujem da će ona biti proširena i unapređena. Reke i kanali oduvek su imali važnu ulogu u ruskom transportu, pa će se i oni dodatno koristiti. Mislim da će ovaj koridor bolje povezati različite delove Rusije. Veze između istočnog i zapadnog dela Rusije su prilično slabe i ovaj projekat bi mogao značajno da doprinese jačanju jedinstva zemlje – rekao je on.

“Budite spremni”

Baufar je istakao da više od jednog veka nije bilo sličnog poduhvata u kojem Rusija jasno postavlja cilj da ode korak dalje od Severnog morskog puta.

– To mi govori da smatraju da su dovoljno učvrstili svoju poziciju da mogu da je brane na međunarodnom, pravnom, pa i vojnom planu, ako bude potrebno. Sada smatraju da su u poziciji da se prošire. Veza je očigledna: Kina i jugoistočna Azija. Žele da što više zemalja koristi Severni morski put, a upravo je ovo način da se to postigne. Rusija je jasno poručila da se projekt ostvaruje. Budite spremni – rekao je Baufar.

Plutajući nuklearni reaktori duž rute

Grau je rekao da je Rusija pre oko devet godina objavila da planira da postavi plutajući nuklearni reaktor na Severnom morskom putu, u oblasti Čukotke, da je na prvom reaktoru već obavljena prva zamena gorivnih šipki, dok duž Severnog morskog puta postoje i drugi plutajući reaktori koji su usidreni i rade. Oni obezbeđuju energiju vojnim bazama, rudnicima i arktičkim istraživačkim centrima.

– Koliko mi je poznato, nijedna druga zemlja nije se ozbiljnije bavila ovom tehnologijom, ali ona se za sada pokazuje uspešnom. Rusija je u nju mnogo ulagala, a veliki deo tih napora objediniće se u okviru Transarktičkog koridora – rekao je on.

“SAD će morati ozbiljno da ulažu u Aljasku”

Grau je rekao da će SAD morati ozbiljno da ulažu u Aljasku.

– Mislim da će Amerika morati da se pripremi za povećanje pomorskog saobraćaja duž svojih obala – u vojnom, ekonomskom i političkom smislu. Zbog onoga što se dešava u Rusiji, Aljaska će postati još važnija za SAD – rekao je on, ukazujući da tamo nema toliko stanovnika kao u drugim delovima SAD, a mnogo toga još treba da se uradi.

– Nadam se da će transarktička ruta biti jedan od činilaca koji će doprineti poboljšanju američkih odnosa sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama južne Azije, jer će njihovi brodovi ploviti duž naših obala – dodao je on.

BONUS VIDEO