RAD van radnog odnosa i ugovor o dopunskom radu predstavljaju specifične pravne institute predviđene zakonodavstvom Republike Srbije, koji omogućavaju fleksibilno radno angažovanje bez zasnivanja klasičnog radnog odnosa.
Foto: Goodluz, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
Iako radni odnos kao zakonska kategorija obezbeđuje najveći stepen sigurnosti i zaštite zaposlenih kroz sistemom propisana prava, savremeno tržište rada zahteva i fleksibilnije oblike angažovanja. Iz tog razloga, zakonodavac je uveo institut rada van radnog odnosa.
Postojanje ovih odnosa iz rada, u kojima se ostvaruje naknada ali se ne zasniva radni odnos, opravdano je potrebom za obavljanjem poslova koji su privremeni, specifični ili zahtevaju dopunski angažman već zaposlenih lica. Lica angažovana po ovom osnovu nemaju status zaposlenog niti širok korpus prava koji iz tog statusa proističe, poput plaćenog godišnjeg odmora, bolovanja ili regresa.
Pojam rada van radnog odnosa i zakonske vrste
Rad van radnog odnosa je striktno regulisan. Zajednička karakteristika za sve ugovore u okviru ovog instituta jeste obavezna pisana forma pre stupanja na rad.
Takođe, najvažnija specifičnost ovih ugovora ogleda se u tome što oni ne mogu prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Zakon o radu prepoznaje četiri vrste ugovora van radnog odnosa.
1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
Regulisan je članovima 197. i 198. Zakona o radu. Koristi se za poslove koji su po svojoj prirodi kratkotrajni i ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Poslodavac ovaj ugovor može zaključiti sa:
- Nezaposlenim licem;
- Zaposlenim koji radi nepuno radno vreme (do punog radnog vremena);
- Korisnikom starosne penzije;
- Licem koje je član omladinske ili studentske zadruge (u skladu sa propisima o zadrugama).
Privremeni poslovi su kratkotrajni i kontinuirani, dok su povremeni poslovi prekidni i obavljaju se s vremena na vreme. Ova vrsta ugovora je najbliža radnom odnosu jer povlači obavezu uplate svih doprinosa, za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
2. Ugovor o delu
Regulisan je članom 199. Zakona o radu. Zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji za predmet imaju samostalnu izradu ili opravku određene stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Može se zaključiti i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Trajanje ugovora nije zakonski ograničeno već je vezano za završetak ugovorenog posla, a ugovor povlači obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
3. Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Regulisan je članom 201. Zakona o radu. Može se zaključiti u dva slučaja:
Radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kada je to zakonom ili pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.
Radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja.
Poslodavac može (ali nema zakonsku obavezu) da licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju obezbedi novčanu naknadu i druga prava. Ova naknada se ne smatra zaradom u smislu Zakona o radu.
Ugovor o dopunskom radu kao posebna kategorija
Ugovor o dopunskom radu je četvrta vrsta rada van radnog odnosa, precizno regulisana članom 202. Zakona o radu.
Ovaj institut je specifičan po tome što je namenjen isključivo licima koja već imaju stabilno zaposlenje, omogućavajući im da legalno ostvare dodatne prihode koristeći svoje slobodno vreme, bez ugrožavanja obaveza kod matičnog poslodavca.
Ko može da zaključi ugovor o dopunskom radu?
Ovu vrstu ugovora može zaključiti isključivo zaposleni koji već radi sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a dopunski rad obavlja sa drugim poslodavcem.
Lica koja su nezaposlena, penzioneri ili zaposleni sa nepunim radnim vremenom ne ispunjavaju zakonski uslov za ovaj ugovor, već se moraju angažovati preko drugih modela rada van radnog odnosa.
Zakonska ograničenja i obim radnog vremena
Zakonodavac je uveo strogo vremensko ograničenje kako bi zaštitio psihofizičko zdravlje radnika i osigurao da dopunski angažman ne utiče negativno na rad kod primarnog poslodavca.
Dopunski rad kod drugog poslodavca može se ugovoriti najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Prava i naknada po osnovu dopunskog rada
Samim ugovorom o dopunskom radu, koji se obavezno zaključuje u pisanoj formi, detaljno se utvrđuje pravo na novčanu naknadu, kao i druga međusobna prava i obaveze po osnovu rada.
S obzirom na to da se ovim ugovorom ne zasniva radni odnos, angažovano lice ne ostvaruje prava iz radnog odnosa (godišnji odmor, bolovanje i sl.) kod tog drugog poslodavca, već je obim prava limitiran na ono što je izričito definisano ugovorom i zakonskim odredbama koje uređuju rad van radnog odnosa.
(Bizportal)
