Naučnici upozoravaju na kataklizmu, sličnu onoj iz 1815: “Tad smo imali godinu bez leta, ljudi su umirali od gladi”
Erupcija planine Tambora 1815. izazvala globalni klimatski haos
Naučnici upozoravaju da bi mogla da se dogodi još jedna masivna erupcija
Blic
Planina Tambora promenila je svet kad je 1815. godine indonezijski vulkan eruptirao. Radilo se o najsnažnijoj zabeleženoj erupciji u istoriji. Usledila je “godina bez leta” – globalne temperature su pale, usevi propali, ljudi gladovali, pandemija kolere se proširila i desetine hiljada ljudi je preminulo, piše CNN.
Foto: Stefan Schurr / Panthermedia / Profimedia
Od tada su eruptirali mnogi vulkani, ali Tambora ostaje poslednja masivna erupcija. Više od 200 godina kasnije, naučnici upozoravaju da bi mogla da se dogodi još jedna. Markus Stofel, profesor klime na Univerzitetu u Ženevi rekao je da nije pitanje da li će se to dogoditi, nego kad. Sada je svet gušće naseljen i već zagrejan klimatskim promenama.
Foto: Petar Štakić / RAS Srbija
– Sledeća masivna erupcija vulkana izazvaće klimatski haos, čovečanstvo nema nikakav plan – upozorava Stofel.
Tokom erupcije izbacuje se mešavina lave, pepela i gasova, uključujući ugljen-dioksid koji zagreva planetu. Kod uticaja na klimu, naučnike više zanima sumpor-dioksid, koji erupcija može da podigne kroz troposferu u stratosferu. Nakon toga nastaju sićušne čestice aerosola koje raspršuju sunčevu svetlost, odbijaju je natrag u svemir i hlade planetu ispod sebe.
Dok se svet bori sa globalnim zagrevanjem, razdoblje zahlađenja moglo bi da zvuči pozitivno, ali naučnici kažu da je istina upravo suprotna. Osim što bi erupcija mogla da uništi obližnje gradove, upozoravaju da bi dugoročni efekti mogli da budu kataklizmični.
Hladnije vreme, manje sunčeve svetlosti i promene padavina mogle bi da utiču na globalnu proizvodnju hrane i potencijalno da dovedu do političkih napetosti, pa čak i rata, ističe CNN. Ljudski i ekonomski danak bio bi ogroman, napominju naučnici. U ekstremnom scenariju, sličnom Tambori, ekonomski gubici mogli bi da dosegnu više od 3,6 triliona dolara samo u prvoj godini.
Hlađenje ne bi ponudilo nikakvo olakšanje od klimatskih promena, jer bi se u roku od nekoliko godina planeta vratila na stanje kakvo je bilo ranije, a sledeća erupcija mogla bi da se dogodi bilo gde. Postoje područja koja naučnici posmatraju, iako ih je nemoguće tačno predvideti, uključujući Indoneziju, jednu od vulkanski najaktivnijih regija na planeti i Jeloustoun u zapadnom delu SAD-a, koji nije doživeo veliku erupciju stotinama hiljada godina.
(Jutarnji list)
