PROTESTI NISU UTICALI NA REJTING STRANAKA Analiza najnovijeg Ipsos istraživanja: Trećina građana nikom ne veruje, ali se JEDNA STVAR PROMENILA (VIDEO)

Protesti su svakako obeležili ovu godinu. Bila je dinamična, bilo je više izazovnih tema – od ponavljanja izbora, preko iskopavanja litijuma, do pitanja odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Ali, sve to, malo je ili nimalo uticalo na podršku koju političari uživaju među građanima. To pokazuju nedavno objavljena istraživanja javnog mnjenja o rejtingu političkih stranaka. Zbog čega je to tako?

Aktuelna 2024. godina počela je protestima sa zahtevom da se ponište rezultati izbora u Srbiji. Na čelu kolone bila je najveća opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja”. Tokom leta organizovani su skupovi protiv rudarenja litijuma. Ovu godinu završavamo protestima studenata, podržanih od strane dela građana, koji traže odgovorne za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Kada se podvuče crta, od ovih skupova, opozicione stranke nisu profitirale, a vladajuće nisu izgubile na rejtingu. Zašto?

Pitanje poverenja

Mihajlo Olujić, iz Centra za društvenu stabilnost, za “Blic” TV kaže da je pre svega pitanje pitanje poverenja, odnosno nepoverenja u političke stranke.

– Po istraživanju IPSOS smo videli da jedna trećina građana apsolutno nikome ne veruje. Problem sa političkom opozicijom sa jedne strane, i sa načinom na koji vlast održava svoju poziciju sa druge strane, je što se obraćaju istim grupama birača u svakom izbornom ciklusu. Vlast svoju grupu birača dobro poznaje, ima dosta dobra istraživanja i pametno vodi kampanju prema biračima kojima zna da se obraća – kaže Olujić.

Nikola Parun, politikolog, kaže za “Blic” TV da se promenila dinamika.

– Partije opozicije imaju ipak u zbiru oko 35 odsto nije to ni malo, ali je dosta manje u odnosu na partije vlasti. Ono što se promenilo je dinamika. Ta istraživanja ne pokazuju kvalitativnu stvar, a to je da su ljudi koji su opoziciono nastrojeni a posebno nakon pada nadstrešnice dosta radikalizovani i dosta bešnji i spremniji su na akciju nego pre prvog novembra – napominje Parun.

Šta kažu istraživanja

A šta kažu istraživanja? Da se izbori sada održavaju, 75 odsto njih zna za koga bi glasalo. U ovom trenutku 46 odsto građana Srbije veruje da zemlja ide u dobrom pravcu, dok suprotno njima misli 38 odsto građana. Visok optimizam građana pogoduje strankama na vlasti. Aleksandar Vučić je i dalje jedini političar u Srbiji koji ima više pozitivnih nego negativnih ocena.

Olujić kaže da je praksa da u tim slučajevima lider sam nosi veliki broj glasova na svoje ime.

– Ako imate političkog lidera koji je vrlo popularan i koji ima značajan lični rejting kao što je slučaj sa njim, on sam nosi veliki broj glasova na svoje ime. Ljudi koji njemu veruju, to ne znači da će ti isti ljudi imati pozitivno iskustvo sa nekim na lokalnom nivou vlasti ili sa nekim iz njegove političke partije – ističe Olujić.

Postizborni protesti bili osuđeni na protest

U novu godinu ulazimo sa protestima studenata koji bi i te kako mogli da utiču na politička dešavanja u novoj 2025, pa se nameće pitanje da li bi tu situaciju opozicione stranke mogle da iskoriste da poprave svoj rejting među biračima?

– Opozicione partije su prvu dobru stvar za svoje potrebe uradile nakon što se desila nadstrešnica i kada su počeli protesti kada su konačno ušli u neki tip akcije. Ovi protesti, postizborni su bili osuđeni na propast. Ovo protiv litijuma još i više, jer ne pali ta tema toliko ljude tako da je opozicija, iako na sličnim procentima, sada na položaju koji bi opozicija i trebalo da zauzima – napominje Olujić.

Na rejting političkih stranaka utiče i to što je biračko telo koje podržava vladajuću koaliciju prilično homogeno, za razliku od opozicionog tela koje je heterogeno, pa zato ljudi koji su iskazali podršku vlasti neće tek tako promeniti svoje opredeljenje.