CENA grožđa u vlasotinačkom kraju pala je do 25 odsto, a kupaca je sve manje. Nekada je ovaj kraj imao više od 2.000 hektara vinograda.
Foto: Bruno D’Andrea / Alamy / Profimedia
Vinogradari u vlasotinačkom kraju suočavaju se sa sve većim problemima u prodaji grožđa. Iako je ovogodišnji rod ocenjen kao veoma kvalitetan, cene su u odnosu na prethodnu godinu niže za 20 do 25 odsto, dok se broj kupaca gotovo prepolovio.
Problem dodatno otežava konkurencija iz drugih vinogradarskih krajeva, ali i dugogodišnje smanjenje površina pod vinovom lozom. Na području Vlasotinca nekada je bilo više od 2.000 hektara vinograda, dok ih je danas ostalo oko 200, prema podacima koje prenosi Jugpres.
Dobar rod, ali prodaja sve veći problem
Ovogodišnja berba počela je ranije nego obično, još sredinom septembra, zbog visokih letnjih temperatura. Iako je grožđe ranije sazrelo, berba se odužila gotovo mesec dana jer su proizvođači imali poteškoća da pronađu kupce.
Vinogradar Marjan Jovanović iz sela Orašje kaže da su vremenski uslovi pogodovali vinovoj lozi. Kiša je padala u odgovarajućem periodu, nakon čega su usledili topli dani koji su doprineli sazrevanju grožđa.
Prema njegovim rečima, u vinogradima nije bilo značajnijih problema sa bolestima, pa je kvalitet roda bio veoma visok, uz manju potrošnju sredstava za zaštitu bilja.
Ipak, dobra sezona u vinogradu nije značila i lakšu zaradu.
Jovanović je ove godine ubrao blizu tri tone grožđa, nešto manje nego prethodne, kada je imao oko 3,5 tona. Iako je ovogodišnji rod bio kvalitetniji, prodaja je predstavljala veći izazov.
Broj kupaca koji su ranijih godina dolazili iz okoline Niša, Leskovca i Pirota gotovo se prepolovio. Deo grožđa uspeo je da proda, dok je ostatak zadržao za proizvodnju vina.
Cene grožđa niže za 20 do 25 odsto
Slične probleme ima i Cvetko Janković iz sela Kukavice, jedan od iskusnijih vinogradara u ovom kraju.
On navodi da je kupaca manje nego prethodne godine, iako je kvalitet grožđa izuzetno dobar. Upravo slabija potražnja jedan je od glavnih razloga zbog kojih su cene pale za 20 do 25 odsto.
Veći prinosi delimično su ublažili posledice nižih cena, pa Janković smatra da se vinogradarstvo i dalje može isplatiti. Ipak, sve je teže pronaći kupce koji su spremni da otkupe celokupan rod po ceni koja bi proizvođačima obezbedila zadovoljavajuću zaradu.
Dodatni pritisak dolazi od konkurencije iz drugih vinogradarskih područja. Kupcima je dostupno grožđe iz Severne Makedonije, Župe i Negotinske krajine, često po povoljnijim cenama.
Za lokalne proizvođače to znači da ni kvalitetan rod nije dovoljan ukoliko ne postoji stabilna potražnja i mogućnost da se grožđe plasira na tržište.
Nekada 2.000 hektara vinograda, danas svega 200
Problemi sa prodajom nisu jedini izazov za vinogradare u vlasotinačkom kraju. Tokom godina značajno su smanjene i površine pod vinovom lozom.
Nekada se vinogradarstvo prostiralo na više od 2.000 hektara i predstavljalo jednu od važnijih poljoprivrednih delatnosti ovog područja. Danas je, prema navodima Jugpresa, ostalo oko 200 hektara vinograda.
To znači da je površina pod vinovom lozom smanjena za približno 90 odsto.
Mnogi nekadašnji zasadi su zapušteni, dok je nestanak organizovanog otkupa dodatno otežao položaj proizvođača. Umesto sigurnijeg plasmana, vinogradari se sve više oslanjaju na pojedinačne kupce i sopstvene mogućnosti prerade grožđa.
Takva situacija otežava planiranje proizvodnje, posebno kada su cene niže, a troškovi održavanja vinograda ostaju značajni.
Vinogradari ne odustaju uprkos problemima
Uprkos slabijoj potražnji i padu cena, pojedini proizvođači nastavljaju da obrađuju svoje vinograde.
Marjan Jovanović najavljuje da će i naredne godine nastaviti proizvodnju, uz očekivanje da će grožđe biti zdravo i kvalitetno, čak i ako prinos bude nešto manji.
Ipak, iskustva vinogradara pokazuju da kvalitet roda sam po sebi ne garantuje dobru zaradu. Za održivost proizvodnje važni su i stabilno tržište, dovoljan broj kupaca i mogućnost da se grožđe proda po ceni koja pokriva troškove i obezbeđuje prihod.
Vlasotinački kraj, nekada poznat po hiljadama hektara vinograda, danas se tako suočava sa dvostrukim izazovom: sve manjim površinama pod vinovom lozom i sve težim plasmanom grožđa koje se i dalje proizvodi.
(Bizportal)
