BITKA ZA 550 MILIJARDI EVRA Švajcarska na referendumu odlučuje o istorijskom sporazumu sa EU

Evropska unija i Švajcarska postigle su bilateralni sporazum vredan 550 milijardi evra, ali konačna ratifikacija zavisi od švajcarskog referenduma. Najveća politička partija u Švajcarskoj, desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), oštro se protivi sporazumu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednica Švajcarske konfederacije Viola Amherd objavile su dogovor između EU i Švajcarske.

Evropska unija i Švajcarska postigle su u petak bilateralni sporazum vredan procenjenih 550 milijardi evra u trgovini. Međutim, ratifikacija sporazuma daleko je od izvesne, jer švajcarski građani još treba da glasaju o njemu.

Desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), najveća politička snaga u zemlji, saopštila je u petak ujutru da se protivi sporazumu.

– SVP kaže „ne” ovom ugovoru o potčinjavanju EU. Sporazum je nedemokratski, nepouzdan i neprihvatljiv – izjavila je stranka u saopštenju, dodajući da bi to „dovelo do još veće imigracije” i da bi „Švajcarska bila podložna stranim sudijama,” misleći na ovlašćenja Suda pravde EU da rešava sporove u okviru dogovora.

– Ovaj sporazum između EU i Švajcarske je istorijski, ovo je početak dugotrajne saradnje – rekla je fon der Lajen, koja je doputovala u Bern, dodajući da je – deo šireg konteksta koji je od velike važnosti – u svetlu rastuće globalne konkurencije i tenzija.

Cilj sporazuma je integracija Švajcarske u jedinstveno tržište EU kroz ažuriranje postojećih sporazuma o slobodi kretanja ljudi, transportu i trgovini poljoprivrednim proizvodima. Takođe su postignuti novi dogovori o integraciji Švajcarske u unutrašnje tržište EU za električnu energiju, kao i omogućavanje švajcarskim istraživačima da učestvuju u programima EU poput Horizon Europe.

Švajcarska je četvrti najveći trgovinski partner EU za robu i treći za usluge, podsetio je u petak evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič, ističući da je – ukupna vrednost bilateralnog trgovinskog sporazuma 550 milijardi evra.

Prema dogovoru, Švajcarska bi učestvovala u fondovima kohezije EU, s prvom godišnjom uplatom od 375 miliona evra za period od 2030. do 2036. godine.

Najosetljivija tačka pregovora odnosila se na zaštitnu klauzulu koju obe strane mogu aktivirati u slučaju nesrazmernih ekonomskih posledica povezanih sa sporazumom. Ovo je bio zahtev švajcarske strane nakon što su pregovori naglo prekinuti 2021. godine, pre nego što su ponovo pokrenuti u martu ove godine. Bern je tražio zaštitnu klauzulu za imigraciju.

Konačni sporazum predviđa da, u slučaju neslaganja oko aktivacije takve klauzule, strane mogu svoje razlike izneti pred arbitražni tribunal, a strana koja aktivira klauzulu može preduzeti balansirajuće mere pre nego što tribunal donese odluku.

Kao ustupak Švajcarskoj, EU je dobila pristup za evropske studente švajcarskim univerzitetima pod istim uslovima školarine kao za švajcarske studente.

Sporazum sada mora da ratifikuju EU i Švajcarska. U petak je Šefčovič izrazio poverenje u proces koji će sprovesti evropska strana. Sporazum će morati da odobre 27 država članica EU i Evropski parlament.

Situacija je složenija na švajcarskoj strani, gde sporazum mora da odobri parlament i švajcarski građani na referendumu.

U anketi koju je u oktobru objavio Institut Gfs.bern, samo 6 odsto ispitanih Švajcaraca imalo je „veoma pozitivan osećaj” prema EU, dok je manjina od 22 odsto smatrala EU „prilično pozitivnom.” Međutim, 49 odsto ispitanika izjavilo je da oseća „negativan ili prilično negativan” stav prema EU.

Švajcarska unija sindikata (USS), najveća organizacija zaposlenih, zauzela je ambivalentan stav prema sporazumu, strahujući da bi dogovor mogao rezultirati nižim platama u Švajcarskoj. USS je u petak najavila da će uzeti vremena za analizu sporazuma pre nego što zauzme zvaničan stav.

SVP, s druge strane, već je započela kampanju piše Euronjuz biznis.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.