“VIKEND JE SAMO JEDNA PREDIVNA REČ U STRANOM REČNIKU” Ovo su 3 najbliže saradnice predsednika Vučića i sada otkrivaju kako izgleda raditi ovaj odgovorni posao

Gošće emisije Direktno sa Minjom Miletić bile su tri žene koje su često u senci predsednika Aleksandra Vučića, ali čija podrška je ključna. Njihov rad utiče na brojne odluke, rešava krizne situacije, ali često njihov rad ostaje nevidljiv javnosti. Sagovornice Minje Miletić su Suzana Vasiljević, savetnica za medije, Tanja Jović, savetnica za spoljnu politiku i Tijana Vasilijević, prevodilac.

One su govorile kako im počinje radni dan, kad moraju da ustanu ujutru i da li u poslu kojim se bavi postoji radno vreme.

“Vikend je samo jedna predivna reč u nekom stranom rečniku, a radni dan meni počinje oko pola šest, zbog pres-klipinga, zato što to stigne noću i onda zavisi kako kad. Nekad stotinak strana, to treba iščitati i uraditi, sumirati u stvari najvažnije poruke, poslati na mobilni telefon pre početka radnog dana. Tako da to je onako dosta rani početak, koji ja i dalje ne volim i sve ove godine ga ne volim i neću ga nikad voleti, ali šta da radimo, takav je posao, znali smo to i nema nazad”, rekla je na početku razgovora Suzana Vasiljević.

Na ovu temu odmah se nadovezala Tanja Jović.

“Ja ću ispričati jednu anegdotu odmah na početku. Nedelja, zvoni mi privatni telefon, taj broj vrlo malo ljudi koristi, moji roditelji, šef. Pošto roditelji ne zovu dok se ja prvo ne javim, imaju razumevanje, ostave me da spavam.. Ja se javljam, probuđena, šef, naravno, priča: ‘Jesam li te probudio’. Ja kažem, pa jesi. ‘Stvarno ne razumem ljude koji mogu u ovo doba da spavaju’. Ja kažem, nije valjda da sam stvarno toliko sad produžila do jedno deset. Pogledam na sat, sedam i deset. Nedelja jutro. Eto, toliko o vikendima i radnim danima – radno vreme stvarno ne postoji”.

Suzana već 13 godina radi za predsednika. Bila je uz njega pre nego što je postao prvi potpredsednik vlade, pa premijer, sada je predsednik u drugom mandatu. Kako biste nekome opisali svoj posao?

“Ako opisuješ posao medijskog savetnika, to je onda mnogo kraće i mnogo jednostavnije. Nas je u kabinetu jako malo, tako da ne radi svaka od nas posao koji ti piše u opisu tvog radnog mesta, ugovore koje si potpisao. Tako da tu ima svašta, bavim se naravno medijima pre svega, pres-klipingom, organizacijom događaja, organizacijom njegovih nastupa, koordinacijom rada ministarstava, zato što moramo istovremeno, kada već šaljemo neke poruke, moramo nekako da koordiniramo ili događaje.

Posao koji praktično oduzima najveći deo mog privatnog života, mislim, privatnog života u stvari nema. Sve je uglavnom posao i ja sad neću da plašim neke mlade ljude koji bi možda jednog dana želeli da budu ovo što sam ja, ali ako niste spremni na odricanje, ako niste spremni na to da nemate radno vreme i da nemate svoj privatni život, onda bolje da ne počinjete da se bavite time”, rekla je Vasiljević.

Kaže da se njen posao mnogo promenio u odnosu na vreme kada je počela da radi kao savetnica za medije.

“Svojevremeno je bilo, stignu vam novine u petak i vi ih pročitate u ponedeljak ujutru jer nema razloga da trčite vikendom na posao. Nije bilo društvenih mreža, nije bilo mobilnih telefona, tako da imali smo neko radno vreme koje je možda i tada bilo duže nego kod normalnih ljudi, ali nije bilo toliko strašno koliko je danas. Danas vam tempo diktiraju društvene mreže i geopolitička situacija, jer ono što se dešava u Americi zbog razlike u vremenu od vas zahteva da pratite situaciju možda kada biste spavali. Ono što se dešava na Bliskom istoku takođe zahteva od vas da produžite svoje radno vreme ili ono što se dešava u Kini, tako da vi u principu ne zavisite više samo od onoga što biste radili u svojoj zemlji za svoju vladu, nego morate da pratite globalnu situaciju i tu kraja nema”.

Na pitanje, kako je odlučili da prekinete novinarsku karijeru i pređe u svet politike, Tanja odgovara da je to bio poziv i izazov koji se ne odbija.

“Nnikad se nisam pokajala. Ne mogu da kažem da nije bilo teško. Jeste, bilo je tu i plača, zato što sam potpuno promenila neki životni stil. Nekako se sve poklopilo. Ja sam bila u nekim godinama, već kad sam možda i zasićena prethodnim poslom, koji sam inače jako volela, ali i televizija zahteva nova, mlađa lica i ovo je jednostavno biti savetnik za spoljnu politiku predsednika Republike, to je ispunjenje svakog sna, nekoga ko se uopšte interesovao za spoljnu politiku.

Moram da priznam da mi je drugog radnog dana tadašnji britanski ambasador rekao da li ste svesni da ste se prihvatili najtežeg posla u zemlji. To nije bilo, naravno, nikakvo ohrabrenje. Samo sam se još više zabrinula da li ću ja to moći, da li ću umeti. Međutim, evo, posle deset godina mogu da kažem da je to najlepši posao u zemlji”.

Savetnica koja priča šest jezika

Govoreći o dolasku u kabinet predsednika, Tijana Vasilijević je objasnila da je predsednika upoznala na poslu tokom briselskih pregovora.

“Znala sam ko je on, ali tada se on uključio u briselske pregovore. Mislila sam u to vreme da će moj život na neku drugu stranu da ide, ali on je rekao da u njegovom kabinetu ima posla za svakoga ko je spreman da radi. Rekao je da neće da bude lako, ali da ima velike planove, da želi da dosta unapredi i zemlju i svako ko je spreman da učestvuje u tom poslu je dobrodošao. Tako da, takođe, poziv koji se ne odbija”, rekla je Tijana.

Osvrnula se i na podatak da govori šest jezika.

“Ja sam diplomirani filolog skandinavskih jezika i književnosti. Norveški je prvi jezik i onda tu mora da se zna i danski i švedski, naravno, za tu grupu. Engleski je bio pod B, španski i italijanski. Francuski nikada ne navodim kao jezik koji govorim zato što to koristim u privatne svrhe za šopinge kad sam baš gladna, ali ove neke druge radim aktivno”.

Prema njenim rečima, predsednik govori engleski isto kao srpski, dok zna i ruski i nemački.

Ko je zadužen za prenošenje loših vesti?

Suzana je jedna od saradnika koja Vučiću javljaju sve vesti. Trudi se, kako kaže, da smanji broj loših vesti.

“Prosto ne možeš da se izboriš zato što je nesreća da toliko ljudi ima njegov broj telefona i toliko ljudi želi da mu saopšti te loše vesti da se prosto utrkuju ko će prvi da mu to javi. Ne znam, valjda ljudi imaju potrebu da budu bitniji, možda traže neko svoje mesto, možda traže njegovo poštovanje, nekakvu komunikaciju, saradnju, zaista ne znam, ali ja se trudim da ujutro kada radim taj press clipping, da prvo krenem sa onako malo lošim vestima, pa onda u sredinu ubacim one dobre i onda na kraju završim sa nekim jako lepim”.

Ne raduje se jer mu ljudi šalju sa Tvitera vesti, a ponekad i on sam ode na tu društvenu mrežu.

“Zašto bi se budio sa vestima o tome koliko te ljudi mrzi i koliko ljudi želi da više ne postojiš, nekako to prosto sklonim po strani i idemo da se bavimo onim ozbiljnim stvarima. Naravno čitam kritike, analize nedeljnika, analize dnevnih novina, komentare, intervjue ljudi koji imaju profesionalno mišljenje i onda iz toga izvučem par rečenica koje mu pošaljem i ukoliko njega zanima, onda mu pošaljem ostalo. Ali se zaista trudim da, ako i kako mogu, taj broj loših vesti smanjim”.

Rasprave sa predsednikom

Suzana je otkrila koliko često se raspravlja sa predsednikom i kako izgledaju te rasprave.

“On i ja jako često, ali valjda to je po prirodi, mislim da je karakter u pitanju više moj, a i njegov. Negde je on gostovao skoro, pa je rekao – Suzana, ona je jako teška. I ja sam na to – Bože dragi, ali zato mi je jako drago što si ti baš tako lak i lagan za komunikaciju”, rekla je Vasiljević.

Prisetila se anegdote od pre par godina kada su išli na ručak sa tadašnjim ministrom vlade, direktorkom jedne banke i još par ljudi.

“Nas dvoje smo već bili u raspravi kad smo došli na taj ručak i kad smo ušli, naravno sad tišina i kreće ponovo neka priča o nekoj drugoj temi i ja se okrenem ka njemu i kažem – da, ali samo da ti kažem.. I on siroti uzme ovako i kreće sebe da udara u glavu i kaže molim vas, odvedite je, na opšte zgražavanje ljudi koji tu sede. Oni su mislili da je on strog, u stvari su videli da je on ovde biće koji pati”, rekla je Vasiljević.

Kurir.rs/Euronews