KRAJ LUTANjU PO ŠALTERIMA! Od 1. januara 2027. stiže velika promena — evo šta više nećete morati da radite

KRAJ traženju brojeva računa i ručnom popunjavanju uplatnica?

Foto: Depositphotos/romankosolapov

Nova uredba donosi digitalnu evidenciju taksi i naknada, a evo šta se menja za građane.

Građane Srbije od 1. januara 2027. godine očekuje važna promena u plaćanju administrativnih taksi i drugih neporeskih prihoda.

Nova uredba predviđa jedinstvenu digitalnu evidenciju koja će omogućiti automatski obračun iznosa i generisanje uplatnica, bez potrebe da građani unapred traže broj računa i poziv na broj.

Odlazak na šalter, traženje odgovarajućeg računa i ručno popunjavanje uplatnice mogli bi da postanu mnogo ređi deo administrativnih procedura u Srbiji.

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o vođenju i funkcionisanju Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda (JENP), kojom se stvaraju uslovi za jednostavnije elektronsko plaćanje taksi i naknada.

Nova evidencija trebalo bi da objedini podatke o različitim neporeskim prihodima na jednom mestu i omogući njihovo povezivanje sa elektronskim uslugama državne uprave.

Najvažnija promena za građane očekuje se od 1. januara 2027. godine, kada bi sistem trebalo da omogući automatsko generisanje uplatnica na osnovu izabrane usluge i mesta podnošenja zahteva.

To znači da bi korisnici mogli da dobiju pripremljenu uplatnicu bez samostalnog pronalaženja svih podataka potrebnih za uplatu. Cilj je da se smanje greške, uštedi vreme i olakša komunikacija sa državnom administracijom.

Sve takse i naknade na jednom mestu: Kako će funkcionisati novi sistem?

Jedinstvena evidencija neporeskih prihoda biće deo Registra administrativnih postupaka (RAP), sistema koji sadrži informacije o postupcima koje građani i privreda obavljaju pred organima javne vlasti.

U novoj evidenciji nalaze se podaci o administrativnim taksama i različitim naknadama koje se naplaćuju na osnovu odgovarajućih propisa.

Sistem treba da omogući objedinjavanje informacija o iznosima, pravnom osnovu naplate, primaocima uplata i drugim podacima potrebnim za plaćanje.

Do sada je za pojedine postupke bilo potrebno samostalno pronaći odgovarajuće instrukcije za uplatu, proveriti iznos i pažljivo uneti podatke. Nova evidencija trebalo bi da smanji potrebu za takvim koracima.

Umesto ručnog traženja podataka, korisnik će moći da izabere uslugu koju želi da obavi i mesto na kojem podnosi zahtev. Sistem će zatim koristiti dostupne podatke kako bi pripremio uplatnicu.

Ovo je posebno značajno za postupke kod kojih se iznos takse ili naknade razlikuje u zavisnosti od vrste zahteva ili drugih relevantnih parametara, piše Blic.

Šta će se promeniti od 1. januara 2027. godine?

Prema najavi Republičkog sekretarijata za javne politike, od 1. januara 2027. godine predviđeno je generisanje uplatnica na Portalu eUprava povezivanjem sa drugim državnim informacionim sistemima.

U praksi bi postupak trebalo da izgleda jednostavnije nego ranije.

Građanin će odabrati odgovarajuću uslugu i mesto podnošenja zahteva, nakon čega će sistem, na osnovu dostupnih podataka, pripremiti uplatnicu sa potrebnim informacijama za plaćanje.

Korisnik tako ne bi morao unapred da zna broj računa, poziv na broj ili tačan iznos koji treba da uplati.

Planirano je i povezivanje sa sistemom elektronskog plaćanja „Plati“, koji omogućava plaćanje elektronskim putem.

Važno je, međutim, naglasiti da nova uredba ne znači da će svi administrativni postupci automatski biti potpuno digitalizovani niti da će svaki odlazak na šalter postati nepotreban. Promena se odnosi na objedinjavanje podataka i pojednostavljivanje obračuna i plaćanja neporeskih prihoda.

Povezivanje eUprave, sistema „Plati“ i Uprave za trezor

Jedna od najvažnijih novina jeste povezivanje različitih informacionih sistema javne uprave.

Uredbom je predviđena razmena podataka između Registra administrativnih postupaka, Portala eUprava, sistema elektronskog plaćanja „Plati“, Uprave za trezor i Nacionalnog spoljnotrgovinskog jednošalterskog sistema.

Takvo povezivanje trebalo bi da omogući da podaci potrebni za plaćanje budu dostupni na jednom mestu, umesto da građani i privreda moraju da ih prikupljaju iz različitih izvora.

Za preduzetnike i kompanije ovo može biti posebno korisno prilikom obavljanja postupaka koji podrazumevaju više različitih taksi i naknada.

Za građane bi prednost trebalo da bude jednostavnije plaćanje, uz manje mogućnosti da dođe do greške prilikom prepisivanja podataka sa uplatnice.

Razmena podataka između institucija trebalo bi da doprinese i efikasnijem evidentiranju uplata, mada će stvarni efekti zavisiti od primene sistema i ažurnosti podataka koje dostavljaju nadležni organi.

Šta se dešava ako se iznos takse promeni?

Jedan od problema kod administrativnih uplata jeste mogućnost da građani naiđu na zastarele instrukcije ili podatke koji više ne odgovaraju važećim propisima.

Nova uredba predviđa pravila za unos, izmenu, brisanje i potvrđivanje podataka o neporeskim prihodima.

Nadležni organi i administratori evidencije odgovorni su za ažurnost podataka iz svoje nadležnosti. Promene koje proizlaze iz novih propisa potrebno je uneti pre početka njihove primene, kako bi informacije dostupne korisnicima bile usklađene sa važećim pravilima.

Evidencija predviđa i različite statuse podataka, uključujući statuse „u izradi“, „odobren“ i „aktivan“. Tek podaci koji dobiju odgovarajući aktivni status mogu da se koriste u predviđene svrhe na portalu.

Ovakav sistem kontrole trebalo bi da smanji rizik od korišćenja nevažećih podataka i olakša praćenje promena u iznosima taksi i naknada.

Ipak, tačnost sistema zavisiće i od toga da li nadležne institucije blagovremeno izvršavaju svoje obaveze.

Da li će građani plaćati manje takse?

Nova evidencija prvenstveno je namenjena jednostavnijem obračunu, boljoj dostupnosti podataka i lakšem plaćanju.

Sama digitalizacija ne znači da će administrativne takse automatski biti niže. Njihova visina i dalje zavisi od propisa kojima su utvrđene.

Prednost je u tome što bi građani trebalo lakše da dođu do informacije o tome koliko određeni postupak košta i na koji način se iznos obračunava.

Kada su podaci objedinjeni, lakše je proveriti važeći iznos i utvrditi da li su ispunjeni uslovi za eventualno umanjenje ili oslobađanje od plaćanja, ukoliko je takva mogućnost predviđena odgovarajućim propisom.

Za privredu bi jedinstvena evidencija trebalo da donese bolji pregled neporeskih troškova i olakša planiranje izdataka koji nastaju prilikom poslovanja sa državnim organima.

Šta nova uredba znači za preduzetnike i kompanije?

Administrativne takse i naknade predstavljaju deo troškova sa kojima se kompanije i preduzetnici susreću prilikom različitih postupaka pred javnom upravom.

Kada su podaci o tim obavezama raspoređeni u različitim propisima i evidencijama, pronalaženje tačnih iznosa i instrukcija za uplatu može zahtevati dodatno vreme.

Jedinstvena evidencija trebalo bi da omogući pregled relevantnih podataka na jednom mestu, čime bi se olakšalo planiranje troškova i smanjila administrativna opterećenja.

Povezivanje sistema može biti korisno i za postupke koji se odnose na spoljnotrgovinsko poslovanje, jer je uredbom predviđena razmena podataka sa Nacionalnim spoljnotrgovinskim jednošalterskim sistemom.

Ipak, stvarni obim koristi za privredu zavisiće od toga koliko će podaci biti potpuni, koliko će postupaka biti obuhvaćeno i kako će nove funkcionalnosti raditi u praksi.

Ko je odgovoran za funkcionisanje evidencije?

Razvoj i funkcionisanje Registra administrativnih postupaka, čiji je deo JENP, u nadležnosti su Republičkog sekretarijata za javne politike.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu upravlja sistemom elektronskog plaćanja „Plati“ i ima važnu ulogu u tehničkom povezivanju digitalnih usluga.

Uprava za trezor i drugi nadležni organi učestvuju u razmeni podataka u okviru svojih nadležnosti.

Uredba preciznije uređuje odgovornosti za unos, održavanje i potvrđivanje podataka, sa ciljem da evidencija bude pouzdana i ažurna.

Time se digitalizacija ne svodi samo na postavljanje novih elektronskih formulara. Ona zahteva i da institucije međusobno razmenjuju podatke, poštuju rokove i obezbede da informacije dostupne građanima odgovaraju važećim propisima.

Kraj papirne birokratije ili važan korak ka jednostavnijoj upravi?

Uvođenje Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda predstavlja korak ka jednostavnijem obavljanju administrativnih poslova u Srbiji.

Građani bi od 2027. godine trebalo lakše da dolaze do podataka potrebnih za plaćanje taksi i naknada, dok bi privreda mogla da dobije pregledniji sistem za praćenje administrativnih troškova.

Najveća promena trebalo bi da bude u tome što korisnici više neće morati samostalno da traže svaki podatak potreban za uplatu. Umesto toga, sistem će na osnovu izabrane usluge pripremati odgovarajuću uplatnicu.

Ipak, uspeh ove promene neće zavisiti samo od tehnologije. Biće važno da institucije redovno ažuriraju podatke, da elektronsko plaćanje funkcioniše pouzdano i da građani mogu lako da koriste nove usluge.

Ako se planirane funkcionalnosti sprovedu kako je predviđeno, plaćanje administrativnih taksi moglo bi da postane jednostavnije, preglednije i manje opterećujuće za građane i privredu.

(BizPortal)

BONUS VIDEO:

RELjA OGNjENOVIĆ: Odlične vesti za penzionere u Novoj 2026. | Nije samo naslov