EVROPSKA unija ulazi u zimu sa ozbiljno smanjenim zalihama gasa, a ako hladno vreme potraje i globalne zalihe ostanu ograničene, mogla bi se suočiti sa nestašicom energije, rastućim računima i potrebom da se ograniči potrošnja.
foto: Yalcin Sonat / Alamy / Profimedia
Prema novim analizama, EU bi tokom zime mogla da oskudeva do 14 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što odgovara približno sedam procenata ukupne potražnje Unije, piše Politiko.
To je količina energije dovoljna da zadovolji potrebe između 10 i 12 miliona evropskih domaćinstava.
Upozorenja su izdali Američki institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) i Evropska mreža operatora prenosnog sistema za gas (ENTSO-G), koja okuplja evropske operatore gasnih mreža.
Situaciju dodatno komplikuju rat u Iranu i poremećaji na globalnom energetskom tržištu. Cene gasa se približavaju najvišim nivoima u skoro četiri godine, a Evropa ima ograničene mogućnosti da nadoknadi eventualni manjak ako zima bude hladna, piše Politiko.
Zalihe gasa na najnižem nivou od početka evidencije Evropske zalihe gasa su trenutno nešto iznad 70 procenata kapaciteta, što je najniži nivo za ovo doba godine od početka evidencije 2011. godine.
Jedan od razloga je taj što su visoke cene tokom leta učinile trgovcima isplativijim da prodaju gas nego da ga skladište za zimske mesece.
Zalihe gasa na najnižem nivou od 2011. godine: Hladna zima mogla bi da pogorša situaciju
Prirodni gas je neophodan za grejanje zgrada, rad industrije i proizvodnju električne energije.
Nestašica stoga ne bi nužno značila da će Evropa ostati bez gasa, ali bi mogla značajno smanjiti sigurnosne zalihe na koje se zemlje oslanjaju u vremenima povećane potražnje. Prema IEEFA-i, Evropa bi mogla imati oko sedam milijardi kubnih metara manje gasa u skladištima nego što bi joj bilo potrebno u nepovoljnom scenariju.
Zemlje bi tada morale da kupe dodatne količine na nestabilnom svetskom tržištu, po visokim cenama.
Ako nove zalihe nisu dovoljne, potrošnja bi mogla biti smanjena.
– Niže zalihe ostavljaju Evropu sa manje jastuka u slučaju poremećaja na globalnom tržištu i čine je ranjivijom na skokove cena – upozorila je Ana Jaler-Makarevič, vodeća evropska energetska analitičarka IEEFA-e.
Ako zemlje budu morale značajno da isprazne svoje skladišne kapacitete tokom zime, moraće sledeće godine da kupe više gasa da bi ih ponovo napunile.
Ovo bi moglo da produži period visokih cena i niskih zaliha. U nepovoljnom scenariju, zalihe bi mogle pasti na 11 procenata.
Dodatni uvoz iz SAD mogao bi da košta Evropu još tri milijarde evra
Slično upozorenje dato je i u izveštaju ENTSO-G o bezbednosti snabdevanja tokom zime 2026/2027, koji je predstavljen evropskim energetskim zvaničnicima u četvrtak.
Prema analizi, ako je uvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) ograničen ili čak na optimalnom nivou za hladnu zimu, zalihe u evropskim skladištima mogle bi pasti na samo 11 procenata kapaciteta.
Ovo je nivo namenjen strateškim zalihama koje se ne mogu lako koristiti.
Ako Evropa želi da završi zimu sa najmanje 30 procenata popunjenih kapaciteta skladišta, kako bi smanjila izloženost novim hladnim talasima, moraće da smanji potrošnju ili da uskrati potrošačima količine ekvivalentne oko sedam procenata potražnje.
Najavljena zabrana dugoročnih ugovora za snabdevanje ruskim tečnim prirodnim gasom, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru, takođe vrši dodatni pritisak na nju. Prema izveštaju IEEFA, ovo bi moglo da smanji evropski uvoz gasa za dodatnih sedam milijardi kubnih metara.
Ruski gas je ranije pomagao Evropi da pokrije iznenadne promene potražnje tokom zime. Sada se Unija sve više oslanja na gas skladišten u skladištima.
Dodatni uvoz iz SAD mogao bi da košta tri milijarde evra više Jedna od opcija za nadoknađivanje manjka je povećanje uvoza tečnog prirodnog gasa, koji Evropa sve više kupuje od Sjedinjenih Država. Ali to bi bilo skupo u trenutnim tržišnim uslovima.
Prema IEEFA, uvoz dodatnih količina radi nadoknađivanja manjka koštao bi evropske potrošače oko tri milijarde evra više.
To je otprilike 12 procenata više nego što bi ista količina koštala prošle godine, a to je pored već visokih cena energije.
Problem je što američka proizvodnja tečnog prirodnog gasa radi blizu punog kapaciteta, tako da bi dodatna evropska potražnja još više opteretila tržište.
Međutim, neki analitičari smatraju da je verovatniji scenario rast cena nego fizička nestašica gasa.
Loran Ruseckas, viši analitičar tržišta gasa u S&P Global Energy, upozorava da se zalihe mogu smanjiti samo do određene mere, jer bi brzo pražnjenje skladišta na početku zime podiglo cene i privuklo dodatne zalihe iz Azije u Evropu.
– Evropa još nema mnogo potražnje koju može da uništi – rekao je Ruseckas, podsećajući da je rat u Ukrajini već doveo do gubitka oko 20 procenata industrijske potražnje za gasom u EU.
Takav razvoj događaja mogao bi ublažiti rizik od fizičke nestašice gasa, ali ne bi nužno sprečio novi udarac domaćinstvima i industriji zbog viših troškova energije.
Da li će se Evropa suočiti sa ozbiljnom nestašicom zavisiće prvenstveno od temperatura, dostupnosti tečnog prirodnog gasa (TPG) i kretanja globalnih cena u narednim mesecima.
(BizPortal)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
