Иако грејна сезона званично почиње за три дана, због нижих температура топлане су већ данас покренуле системе. У Србији ради 60 топлана које топлотном енергијом снабдевају око 670.000 домаћинстава.
Директор Пословног удружења топлана Србије Дејан Стојановић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да прописи омогућавају почетак грејања и пре 15. октобра, у зависности од спољашње температуре.
“Већи део система даљинског грејања ће данас почети са такозваним топлим пробама, па ћемо, сходно спољашњим температурама ваздуха, пратити ситуацију и испуњавати своју законску обавезу у складу са оним што нам време буде налагало”, каже Стојановић.
Истиче да су топлане технички спремне за почетак сезоне, али да финансијски проблеми и даље оптерећују њихово пословање.
Када ће радијатори бити топли и коме пријављивати кварове
Стојановић објашњава да радијатори неће одмах бити врели и да ће температура зависити од временских услова, али и од величине система даљинског грејања.
Према његовим речима, млаки радијатори могу бити већ у поподневним сатима.
“У зависности од величине система, док течност проциркулише кроз топловодну мрежу, негде ће то бити раније, негде касније. Фина подешавања следе тек када се пусти радни флуид у мрежу, подстанице и радијаторе”, објашњава Стојановић.
Апелује на грађане да током првих дана рада система пријављују само озбиљније кварове, попут већих цурења.
“Систем је био ван функције претходних шест месеци и увек имамо те, како их можемо назвати, дечје болести на почетку грејне сезоне. Није то термоакумулациона пећ да је укључите и топлота одмах крене”, наводи Стојановић.
Врбас једина критична тачка
Иако су топлане углавном спремне, у Врбасу су финансијски проблеми утицали на благовремену припрему система.
Стојановић каже да је претходних година обично било три до пет проблематичних топлана, док је ове године као критична тачка остао само Врбас.
„Уговор за гас је регулисан и надам се да ће данас, односно у наредних дан-два, и та ситуација бити разрешена, да практично умиримо све крајње купце топлотне енергије“, истиче Стојановић.
Грејни дан и прописана температура
Режим грејања разликује се од града до града, јер локалне самоуправе доносе одлуке о условима снабдевања топлотном енергијом.
“По правилу, грејни дан траје од 6 до 21 или од 6 до 22 часа. Викендом и празницима нешто је краћи, па грејање почиње од седам часова. Прелазак на 24-часовно грејање такође је регулисан за случај екстремно ниских температура”, објашњава Стојановић.
Наводи да је прописана температура у загреваном простору око 20 степени, уз дозвољена одступања од једног или два степена, у зависности од локалних прописа.
Цене грејања углавном остају исте
Стојановић каже да у већини градова није било промена цена даљинског грејања, иако су топлане почетком септембра поднеле захтеве локалним самоуправама за евентуалне корекције.
“Корекције су биле практично у три града, односно општине. Током лета, у јулу, у Трстенику и у фиксном делу тарифе у Новом Пазару, као и у Топлани Ниш, која стално врши корекције у складу са прописаном методологијом”, наводи Стојановић.
Наглашава да дуговања топлана не могу бити основ за повећање цена корисницима.
“Нико никада, нити то прописи дозвољавају, нити се то ради, не повећава цену зато што неко није извршио своје обавезе. Цене се формирају искључиво у складу са оправданим трошковима производње, дистрибуције и снабдевања топлотом”, истиче Стојановић.
Дуг топлана за гас скоро 12 милијарди динара
Према последњим подацима Пословног удружења топлана Србије, прикупљеним до почетка септембра, укупан дуг топлана за природни гас износио је скоро 12 милијарди динара, а за мазут готово милијарду.
Стојановић објашњава да су у те износе урачуната и стара дуговања, од којих нека потичу од пре десет, петнаест, па и тридесет година.
“Оно што је важно јесте да системи даљинског грејања своју годишњу обавезу за испоручене енергенте мање или више углавном у довољној мери плате. То практично држи систем”, каже Стојановић.
Природни гас чини 85 одсто енергената за даљинско грејање
Највећи део топлотне енергије у системима даљинског грејања производи се из природног гаса, док се употреба мазута и угља смањује.
“Око 85 одсто енергије производи се из природног гаса. Обновљиви извори енергије достигли су скоро пет одсто. Мазут је пао на око 2,5 одсто, а угаљ на 7,5 одсто”, наводи Стојановић.
Према његовим речима, стратегијом развоја енергетике до 2040. године, са пројекцијама до 2050, предвиђено је смањење удела природног гаса на 50 до 52 одсто.
Стојановић: Не очекујемо проблеме у раду система
Стојановић истиче да су обезбеђене количине енергената, укључујући природни гас који се складишти у Банатском Двору и складиштима у Мађарској, док топлане имају и одређене залихе течних и чврстих горива.
“Све што је до система даљинског грејања, људи, менаџмента и одговорних који се тиме баве, не очекујемо проблеме. Наравно, пошто гас долази са разних страна, услед геополитичке и сваке друге ситуације нико не зна шта може да се дешава, али оно што је до нас, чини ми се да смо урадили све што је могуће у задатим условима”, закључује Стојановић.
