MNOGI ljubitelji baštovanstva ponavljaju iste greške u bašti, često u uverenju da svojim biljkama zapravo pomažu. Problem je što neke od tih navika mogu da naprave više štete nego koristi. Greške nastaju iz prevelike želje da biljkama pomognemo a zapravo tu grešimo.
Foto: Vaivirga / Alamy / Profimedia
Trebalo bi ostaviti nešto i za prirodu, jer se ona najbolje stara o sebi.
Previše vode može da uguši biljku
Jedna od najčešćih grešaka je preterano zalivanje. Biljci nije potrebna zemlja koja je neprestano mokra. Kada voda dugo ostaje u zemljištu, koren nema dovoljno vazduha, može početi da truli, a biljka postaje osetljivija na bolesti. Mnogo je važnije zalivati pravilno i prilagoditi količinu vode biljci, zemljištu i vremenskim uslovima.
Više đubriva ne znači više plodova
Ovo je česta greška. Kada biljka slabo napreduje, mnogi odmah posežu za prihranom. Međutim, previše đubriva može oštetiti koren i poremetiti ravnotežu hraniva u zemljištu. Biljci je potrebna odgovarajuća ishrana, a ne najveća moguća količina đubriva. I uvek važi pravilo, analiza zemljišta.
„Bakini saveti“ nisu uvek bezazleni
Talog kafe, pepeo, soda bikarbona i različiti domaći preparati često se predstavljaju kao univerzalna pomoć u bašti. Neki od ovih postupaka zaista mogu imati određenu primenu, ali nijedan nije čarobni lek za sve biljke. Ono što odgovara jednoj biljci ili zemljištu može drugoj napraviti problem.
I rezidba može da napravi štetu
Još jedna česta greška jeste rezidba u pogrešno vreme. Neke biljke orezuju se tokom mirovanja, druge nakon cvetanja, a nepravilnim rezom mogu se ukloniti grane koje bi donele cvet ili plod. Zato nije dovoljno imati dobre makaze. Potrebno je znati kada ih uzeti u ruke.
Bašta ne traži da joj stalno nešto radimo. Ponekad je najbolji baštovan upravo onaj koji zna kada da interveniše, a kada da pusti biljku da radi ono što najbolje ume – da raste.
(Zelena nit)
