VAZDUHOPLOVNE snage kineske narodnooslobodilačke vojske počele su da koriste baduanjin oblik Či Gonga, drevnu vežbu povezanu sa Kung Fu i Tai Či, kako bi poboljšali performanse svojih najelitnijih borbenih pilota koji upravljaju stelt avionima J-20 u zemlji.
U dobi između 23 i 48 godina, piloti su obučeni u Ki Gong-u (Qi Gong)da iskoriste telesni Ki (Qi), termin za vitalnu energiju, koji se prema analizi naučnih podataka pokazao „izuzetno efikasnim“.
Recenzirani rad objavljen u Journal of Rehabilitation Medicine otkrio je da, u poređenju sa pilotima koji se bave isključivo vežbama u zapadnom stilu, oni koji praktikuju Ki Gong vide u proseku povećanje od 15 procenata u debljini svojih osnovnih mišićnih grupa, uključujući leđa i mišiće struka. Ovaj novi oblik obuke smatra se posebno važnim pošto su zahtevi borbenih operacija nastavili da rastu, pri čemu J-20 pruža pilotima količinu informacija koja se može meriti samo sa američkom F-35.
Dodatni zahtevi visokih performansi leta primoravaju pilote da izdrže mnogo veća opterećenja od onih u F-35 zbog mnogo veće brzine aviona, visine plafona leta i nivoa manevrisanja. I kineski i zapadni izvori su izvestili da kineski borbeni piloti danas dobijaju znatno više sati obuke nego njihove američke kolege, pri čemu razlika nastavlja da raste prvenstveno zbog niske stope dostupnosti u američkoj floti. Kineski izvori tvrde da intenzitet obuke pilota prevazilazi onaj američkih borbenih pilota.
Nedavno objavljena prva knjiga o programu J-20: “J-20 Mighty Dragon: Asia’s First Stealth Fighter in the Era of China’s Military Rise” naglašava: „PLAAF je početkom 2020-ih procenjeno da svake godine prima više novih lovaca nego bilo koji drugi ostalo vazduhoplovstvo – oko 14–20 procenata više nego što je dobijao USAF – uz povećanje proizvodnje koje je dovelo do toga da služba više ulaže u bolji i brži program obuke za nove generacije pilota da bi bili u toku.
Letačka akademija Šiđadžuang u provinciji Hebej bila je pionir mnogih od ovih promena. Program J-20 je doveo do povećanja proizvodnje na 100-120 aviona godišnje – što je razmera koja se može parirati samo sa F-35 – što je zahtevalo ubrzanje obuke pilota, a takođe je primoralo jedinice J-20 da se obučavaju za veći domet misija izvan njihove primarne misije borbe vazduh-vazduh.
Planovi za uvođenje bespilotnih letelica „krilo“ za podršku operacijama J-20 dodatno su povećali složenost i primorali pilote da deluju i kao komandanti u vazduhoplovstvu za bespilotne autonomne ili poluautonomne letelice.
Sve veći broj analitičara smatra da je J-20 najbolji svetski lovac za superiornost u vazduhu – kako zbog brzog poboljšanja sposobnosti, tako i zbog toga što je avionika njegovog američkog rivala F-22 Reptor dodatno zaostala. Budući da je dizajniran za bojna polja usredsređena na informacije, i da ima koristi od značajnih inkrementalnih nadogradnji, potreban je visok nivo tehnološke sposobnosti za upravljanje avionom.
militarywatchmagazine.com
BONUS VIDEO – PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica