Vukadinović: Mislim da niko ni u samoj vlasti ne misli da će izdržati četiri godine bez izbora

Turbulentna 2024. godina počela je i završava se protestima. Koliko su događaji tokom godine na izmaku uticali na istraživanja javnog mnjenja i koliko su se promenili rejtinzi političkih stranaka u odnosu na parlamentarne izbore održane pre godinu dana – za RTS su govorili Predrag Kurčubić iz IPSOS-a, Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli, Vladimir Pejić iz Faktor plusa i novinar Politike Aleksandar Apostolovski.

Godina za nama počela je protestima dela opozicije nakon parlamentarnih izbora u decembru 2023. godine, a završava se protestima studenata i građana koji ih podržavaju.

Predrag Kurčubić iz IPSOS-a rekao je da u rejtingu stranaka nema bitnih razlika u odnosu na rezultate parlamentarnih izbora prošle godine.

„I strukturalno i po nivoima, rezultati liče na rezultate parlamentarnih izbora. Moramo samo da napomenemo par važnih stvari. Ovo je snimak aktuelnog trenutka. Mi trenutno nemamo predizbornu kampanju, niti imamo izbore na vidiku. U ovom trenutku procenjujemo koliko pojedinačne stranke, a ne koalicije koje bi se formirale u okviru izborne kampanje, imaju podršku“, rekao je Kurčubić za RTS.

Istakao je da trenutno postoji relativno veliki broj ljudi koji bi izašao na potencijalne izbore.

„Spremnost da se glasa je na visokom nivou, iznosi nekih 70 posto i broj opredeljenih glasača je na visokom nivou, nekih 75 posto njih u ovom trenutku zna za koga bi glasalo, ali razlika, kada je u pitanju raspodela glasova među političkim akterima nema, odnosno, nisu toliko velike u odnosu na izbore da bi bile značajne“, rekao je Kurčubić i dodao da su istraživanje obavili u decembru.

Napomenuo je da događaji veoma utiču na razne indikatore koje oni mere, kao i da oni rade istraživanja na mesečnom nivou što im pomaže da prate trendove u javnom mnjenju i da se vrlo često menja najaktuelniji problem.

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli (NSPM) rekao je da se u njihovim istraživanjima u Srbiji od januara dosta toga promenilo – rejtinzi možda i najmanje, ali da se dosta promenila ukupna atmosfera u društvu.

„Mi smo u januaru imali jedan apsolutni trijumfalizam na strani vladajuće stranke. Imali smo ono vozanje i pevanje ‘četiri godine bola i tuge’ i tako dalje. Sad mislim da niko ni u samoj vlasti ne misli da će izdržati četiri godine bez izbora, a nisu sasvim sigurni, rekao bih, da bi im to bilo baš suviše dobro. Od jednog trijumfalizma postizbornog koji je vladao u redovima vlasti i sada imamo prilično drugačiju atmosferu. Imamo prilično drugačiju u društvu, imamo prilično drugačiju i na ulicama“, rekao je Vukadinović.

Kako je naveo, to se relativno sporo i blago održava i oslikava i na rejtinge.

„Zato što je javno mnjenje inače malo jedna inertna kategorija i ljudi se često razočaraju, pogotovo ljudi koji žive od politike i za politiku, pa se onda nerviraju. Spor je taj indikator, ali se menja. U kom pravcu se menja? Prilično je jasno da pozicija vlasti nije tako čvrsta i sjajna kao što je delovalo u januaru i februaru“, naveo je Vukadinović.

Istakao je da se mnogo toga promenilo od juna.

„Imali smo to litijumsko leto koje je dosta loše uticalo na pozicije vlasti, iako je pred kraj leta, pre svega predsednik Vučić, a onda i ostatak vlasti pokušao to da donekle amortizuje i ublaži, taj udar, neočekivanu snažnu reakciju protivljenja rudniku ‘Rio Tinto’. To protivljenje je i dalje visoko. Naravno, imali smo ovo sa nadstrešnicom, a imali smo i seriju udaraca, šamara i poniženja po pitanju Kosova i Metohije, tako da sve to skupa se, rekao bih, prilično nepovoljno odrazilo na rejting vlasti, ali i dalje je to, naravno, ubedljivo najviši rejting i najveća stranka, ali ipak, rekao bih, sa par procenata manje nego što je to bilo u januaru“, naveo je Đorđe Vukadinović.

Vladimir Pejić iz Faktor plusa rekao je da su odnosi i u njihovom istraživanju iz decembra vrlo slični u odnosu na izbore.

„Godina jeste bila turbulentna i ako posmatramo na godišnjem nivou bilo je tu uspona i padova i za vlast i za opoziciju. Imala je opozicija probleme kada su bili ponovljeni beogradski izbori, kada su jedni išli u bojkot, a drugi ne. Onda je došlo do protesta zbog litijuma i naravno, sad ovi poslednji protesti. Prvo, biračko telo nije u toj meri senzitivno, a drugo, biračko telo koje podržava vladajuću koaliciju je prilično homogeno. Za razliku od opozicionog tela koje je heterogeno po svojoj strukturi, ljudi koji su iskazali podršku za vlast na izborima neće tek tako promeniti svoje opredeljenje“, naveo je Pejić.

Dodao je da su slične situacije bile i u proteklim godinama, kao u vreme pandemije, kada se postavljalo pitanje koliko će to uticati na rejting vladajuće koalicije.

„I korona, nažalost i ono što se dešavalo u Ribnikaru, pa čak i litijum na određeni način, francusko-nemački plan, sve su to bili izazovi koji su ukazivali u startu, odnosno, neko je gajio nadu da tu može doći do promena zaključno sa ovom poslednjom, možemo reći, krizom“, naveo je Gajić.

Na osnovu istraživanja, ocenio je, da u Srbiji imamo „društvenu nestabilnost i političku stabilnost“, što, dodao je, zvuči apsurdno.

Novinar Politike Aleksandar Apostolovski je rekao da je godina na izmaku bila toliko turbulentna da je dosta toga i zaboravio, među kojima su i ponovljeni beogradski izbori u junu.

„Kada vidite rezultate, zaista postaje potpuno zanimljivo koliko smo toga zaboravili. To je recimo, da je opozicija imala dobijeni Beograd na dlanu u decembru, na ponovljenim izborima, možda čak i u nešto povoljnijim izbornim uslovima, naprednjaci su opet odneli pobedu, ali zahvaljujući tome što je Stranka slobode i pravde, Novi DSS i stranka gospodina Ponoša, oni su bojkotovali izbore tamo gde je opozicija imala šansu da pobedi, dakle Beograd i delimično Novi Sad, a izašli su tamo gde nemaju šanse da pobede“, rekao je Apostolovski.

Istakao je da se Nestorovićeva partija raspala u frakcije, kao da je levičarska, a ne desničarska, a da je Milica Đurđević Stamenkovski bila u opoziciji, a postala je ministarka u novoj Vladi.